Iz junačkog života građanstva

I baš taj osećaj neizbežnosti tragedije, ta bespomoćnost pred naletom prozaične i već viđene dramske situacije koja ne poznaje ni jedan Aristotelov princip ali savršeno komunicira sa masom, deluje frustrirajuće i ponižavajuće. Kao da nikome u ovoj zemlji nije u interesu da očigledne pojave definiše jednostavnim rečima, koje umiruju, a ne razdražuju. Pokušajmo: slava je jedan od najlepših običaja kod Srba pravoslavca. Okuplja porodicu i približava je Bogu. Rastko Nemanjić, pripadnik slavne loze srednjovekovnih vladara Srbije, utemeljivač je prosvete u nas i sa tog sekularnog stanovišta ga u našim školama treba slaviti. Rastko Nemanjić je i svetac, sveti Sava, važan simbol duhovne vertikale pravoslavnih Srba. U građanskom društvu, međutim, prosvetiteljski praznik svih đaka, mahom maloletnika, ne bi trebalo opterećivati hrišćanskom simbolikom, posebno to nije dobro činiti u multietničkim i multikonfesionalnim sredinama. Takva nesenzitivnost raduje nacionaliste i otvara prostor za ugrožavanje pravnog poretka u Srbiji.

***

Ne bismo da iznosimo sud o kvalitetnoj novoj produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, „Iz junačkog života građanstva“ Karla Šternhajma, kojom je rediteljka Iva Milošević pokazala svoje zavidno umeće. Ostavljamo kritičarima da pišu o odličnom repertoarskom potezu JDP-a, stilski koherentnoj i funkcionalnoj scenografiji Gorčina Stojanovića, o dobrim glumačkim kreacijama Dragana Mićanovića i Predraga Ejdusa. Neka o tome pišu kritičari, a mi ćemo se posvetiti programskoj knjižici koja prati ovu predstavu. Naime, priređivači (Gorčin Stojanović i Marina Mađarev) su u njoj ponudili sjajnu hronologiju koja prati Šternhajmov život, zatim kvalitetan izbor zanimljivih eseja koji i kod publike i kod pozorišnika bude interesovanje za ekspresionistički pokret, besprekorne ilustracije… A tekst Boška Milina, autora prevoda komada, u kojem on iz analize mogućeg vremena odigravanja radnje tri komada, koji čine ovu postavku, izvlači sjajan zaključak, upotrebljiv putokaz reditelju – budi veru u to da će producenti u srpskim teatrima jednoga dana shvatiti značaj uloge obrazovanog i informisanog dramaturga u procesu pripreme predstava. Pa makar ga angažovali kao prevodioca… Jednoga dana…

***

Najnovija knjiga Udruženja dramskih umetnika Srbije „Dijalozi o Voji Brajoviću“ Dragana S. V. Babića, zanimljivo je i čitko štivo, dinamičnog sadržaja, u kojem autor, opredelivši se za dokumentaristički pristup, uspeva da stvori delo koje izaziva pozornost. Savršena likovnost (Milan Antanasijević), provokativna kompozicija kojom se istovremeno sugeriše i ona neobična, apsurdna histrionska usamljenost, ali i sveprisutnost glumca u svakoj pori savremenog, na osoben i provokativan način nas uvode u sadržaj kojim dominira niz intervjua sa laureatom Nagrade „Dobričin prsten“ i sa njegovim prijateljima. Vredi kupiti i pročitati ovu knjigu.