Izložba crteža i fotografija Edgara Degaa

Postavka je rezultat zajedničkog rada Narodnog muzeja u Beogradu i Galerije SANU. Čini je 29 Degaovih radova na papiru, a po prvi put u Beogradu biće izložena i 21 njegova fotografija u formi moderne štampe, na kojima su kao i na slikama glavna tema balerine. To je celokupna kolekcija ovog francuskog umetnika, koja se čuva u Narodnom muzeju. Većina crteža je deo ostavštine Eriha Šlomovića, kontraverznog predratnog kolekcionara i trgovca umetninama, koji je tragično postradao u Drugom svetskom ratu. Ovu izložbu, koja do 5. septembra ljubiteljima umetnosti treba da pruži „celovitiji uvid u jedinstven Degaov umetnički senzibilitet, kao i da je upozna sa delom kulture Pariza druge polovine 19. veka, gde je ovaj umetnik stvarao“, osmislile su i relativizovale, uključujući i dvojezični srpsko-engleski katalog: Dragana Kovačić, Milanka Todić i Jelena Dergenc.

Sve ovo saopšteno je juče novinarima koji su sa Draganom Kovačić iz Narodnog muzeja i Milankom Todić, profesorom Fakulteta primenjenih umetnosti, obišli postavku koju čine tri celine. Glavni ulaz u Galeriju SANU uvodi posetioce u život francuske prestonice u Degaovo vreme, uz podsećanje na najvažnije datume u istoriji umetnosti toga doba. Potom slede do sada u Beogradu neviđene Degaove fotografije i na kraju crteži, koji su u Beogradu poslednji put izlagani 1965, uoči otvaranja tada renoviranog Narodnog muzeja.

– Dega je bio oličenje opšte radoznalosti koja je preplavila moderni zapadni svet 19. veka, kao posledica aktiviranja i dinamizovanja društva. On je pronicljivošću i kritičkom oštrinom posmatrao društvo kroz koje se kretao, istovremeno eksperimentišući u različitim tehnikama. U njegovim crtežima na ovoj izložbi, posebno u ostvarenjima nastalim u osmoj deceniji 19. veka, posetioci će moći da prepoznaju uticaj naučnog realizma. U nešto poznijim radovima koji se čuvaju u Narodnom muzeju, on je ograničio je izbor motiva predstavljajući ih u jednostavnim enterijerskim prizorima. Produbio je istraživanja u pastelu naglašavajući vrednosti zvonkog i blistavog kolorita, što ga je približilo simbolistima, da bi zatim pojednostavio način rada, usmeravajući se prema sintetizmu i linearizmu. U poslednjoj deceniji 19. veka, koju hronološki pokriva postavka, osnažen sećanjem na romantičarske uzore iz mladosti, Dega je dao primat kolorističkoj koncepciji, a ekspresivnost poteza i mrlja približila ga je apstrakciji. Zahvaljujući stalnom i aktivnom pristupu okruženju, Dega je svojim modernim senzibilitetom otvorio pitanja različitih fenomena društva modernog doba, kao što su spektakularizacija, konzumerizam, kriminal ili rodno pitanje“, kažu autorke postavke.

One napominju da se „čak i vek posle Degaove smrti, značenje njegovog dela se ne potvrđuje samo u odnosu na njegovo vlastito vreme, nego i retrospektivno, iz našeg savremenog iskustva i saznanja, zbog čega smo uvek motivisani da iznova proučavamo i tumačimo ovoga umetnika“.

Iler-Žermon-Edgar De Ga (1834-1917) rođen je u Parizu. Sin bankara i Kreolke iz NJuorleansa, odrastao je pod uticajem oca i dede po majci, bez koje ostao u 13. godini. Studije prava ubrzo je zamenio Akademijom lepih umetnosti, a na njegove rane radove veliki uticaj imao je i boravak u Italiji. Iako ga smatraju jednim od najvažnijih predstavnika francuskog impresionizma, sam se nikada nije izjašnjavao kao deo tog umetničkog pokreta, mada je na njegovu umetnost presudno uticao susret sa Klodom Moneom.

Slikar gradskih prizora, pre svega balerina i sveta konjskih trka, Dega nikada nije u potpunosti raskinuo sa majstorima francuskog realizma – Engrom i Delakrom, kojima se divio. Otvoreno je prezirao impresionističko slikanje na otvorenom u prirodi, pejsaži ga nisu zanimali – većinu svojih dela stvorio je u ateljeu. Bio je redovni posetilac pariskih pozorišta, posebno Pariske opere od njenog otvaranja 1861. godine. Priča se da je neke predstave gledao i po više desetina puta, ali se u svojim delima nije bavio glamurom scene i predstava, nego onim što im prethodi – radom na „stvaranju“ umetničke magije.

Istoričari umetnosti ukazuju da Dega i kad je prišao impresionizmu nije napustio svoju „mladalačku sklonost prema crtanju“ i da su „njegova najlepša dela rađena u tehnici pastela, koja ga je privlačila jer je istovremeno omogućavala efekte linija, tona i boje“. Zbog „majstorske sigurnosti, pouzdanog zapažanja ličnosti modela i dubokog osećanja ljudskog karaktera“, istoričari umetnosti smatraju da bi, da su vremena bila drugačija i da sam Dega nije omalovažavao portretisanje kao trgovinu, ovaj umetnik verovatno postao najveći portretista svog doba. To pokazuju portreti njegovih prijatelja i srodnika – portretisao je samo ljude za koje bio emotivno vezan. NJegovi portreti su prepoznatljivi po psihološkoj složenosti i prikazu unutrašnje samoće.

Iako je njegov rad bio javno prihvaćen na njegovoj prvoj izložbi 1865. u Salonu Akademije lepih umetnosti u Parizu, jedina Degaova slika koju je neki muzej otkupio za njegova života naslikana je tokom njegovog boravka u NJuorleansu 1872. godine. Po povratku u Francusku naredne godine, prodaje kuću i umetničku kolekciju da bi ispatio bratove poslovne dugove, učestvuje na izložbama impresionista, koje je od 1874. do 1886, kad se grupa raspala, bilo osam, a čiji je bio jedan od glavnih organizatora. Dega u to vreme živi od prodaje svojih slika i počinje da prikuplja dela umetnika kojima se divio: od El Greka, Engra, Dekalroe do Manea, Pisaroa, Sezana, Gogena, Van Goga.., kao i japanske duboreze. U to vreme otkriva novu strast – fotografiju. .

Za života Dega je javno izložio samo jednu skulpturu – 1881. „Malu balerinu od 14 godina“ koja je šokirala kritičare svojom realnošću. Kad je pred kraj života izgubio vid, sa kojim je kuburio još od učešća u Francusko-pruskom ratu, počeo je da izrađuje u vosku i glini male figure svojih omiljenih motiva – balerina i konja. Posle njegove smrti, naslednici su u studiju pronašli 150 voštanih skulptura, od kojih su mnoge bile u lošem stanju, pa je njih 74. u saradnji sa livnicom Adrijana Ebrarda prebačeno u bronzu.

Edgar Dega se nikada nije ženio jer je verovao da „lični život umetnika mora da bude osamljen i ostane skriven“. Konzervativnih političkih ubeđenja, posle Afere Drajfus udaljio se i od svojih kolega i prijatelja Jevreja – bio je otvoreni antisemita. Poslednje godine života proveo je lutajući slep pariskim ulicama na kojima je preminuo 27. septembra 1917. godine. Počiva u porodičnoj grobnici i mada zvanično nije imao učenike, jedan od njegovih umetničkih sledbenika i obožavatelja bio je Anri Mari Rejmond de Tuluz Lotrek. Autorke izložbe u Galeriji SANU ukazuju da su njegov umetnički stil i otvorenost za svaki eksperiment koji se tiče istraživanja pokreta bili daleko ispred vremena u kom je živeo.

Predavanja i radionice

Stručna vođenja kroz izložbu planirana su sredom u 13 i četvrtkom u 17 sati. U okviru pratećih programa najavljena su predavanja četvrtkom u 18 sati: „Prizori iz modernog života: Degaov pogled“, Dragana Kovačić, (20. jul), „Dega i muzika“ Ivana Medić, Muzikološki institut SANU (27. jul), „Dega između klasičnog i modernog“, Jelena Dergenc, Narodnom muzej u Beogradu (10. avgust), „Dega i fotografija“ Milanka Todić (24. avgust). Radionice za osnovce i odrasle održaće se: 16. jula „Edgar Dega i moj pogled na svet“, 5. avgusta „Degaov potez“, 12. avgusta „Moja balerina“, a od 15. jula do 5. septembra biće otvoren dečji likovni konkurs „Ovako je slikao Dega, a ovako svet vidim ja…“.

Opora i realna slika o ženama

– Dragana Kovačić kaže da su razlozi za Degaovo opsesivno crtanje, slikanje i fotografisanje balerina pokret i tužna i teška sudbina ovih mladih umetnica. „One su dolazile u Pariz male, sa 11 ili 12 godina. Porodice su ih forsirale da dođu do uspeha, kao što danas decu forsiraju da budu poznati i da učestvuju u raznim TV takmičenjima. Te mlade balerine su zapravo radile i izdržavale svoje porodice, a Dega je znao čitavu tu tužnu sudbinu. Kod njega nije bio bitan spektakl i sjaj pozornice, nego taj rad – objašnjava za Danas Dragana Kovačić. Ona ne deli mišljenje pojedinih likovnih kritičara i istoričara umetnosti da je Dega mrzeo ženski rod – smatra da je to samo njegova „opora i realna slika o ženama“.