Izložba crteža poljske umetnice Ite Harenze: Sopstvene slike u Haosu

Njena izložba je otvorena 17. marta ali je istog dana i zatvorena zbog vanrednog stanja a umetnica je po nalogu Ambasade Poljske morala hitno da se vrati u svoju zemlju.

Radove koje beogradska publika sada može da vidi predstavljaju seriju monohromatskih crteža na papiru nastalih kombinovanjem različitih tehnika poput štampanja, slikanja, crtanja i fotografije, a objedinjenih naslovom „Sopstvene slike“.

Ovaj serijal se fokusira na pejzaž i osobu koja spava u domaćem prostoru sa ciljem da se ispita odnos između osnovnih formi u prirodi i ljudskog tela.

Ita Harenze se već dugo bavi ovom temom i kaže da je u svojim ranijim radovima, kao u seriji crteža „Sopstveno telo“ pokušavala da dokuči suštinski značaj odnosa između čoveka i prirode.

– Ova dela su stvorena tako što su slike ljudskog tela postavljane u široki pejzaž na takav način da koegzistiraju. Stvorile su jedno tkivo pejzaža/tela. Ovu temu sam obradila u seriji crteža Adam i Eva 2015. godine, gde sam koristila slike skulptura iz antičke grčke i rimske kulture, kako bih postigla krajnju, univerzalnu i anonimnu sliku čoveka – objašnjava Harenze. Prema njenim rečima, ovom temom je nastavila da se bavi i u svojoj doktorskoj disertaciji, kada je radila na redefinisanju motiva Proterivanja iz Rajskog vrta.

– Tu je glavna meta mojih radova bio umetnički ekvivalent fenomena odnosa između golotinje i pejzaža u kontekstu tradicionalnih interpretacija Adama i Eve. Temom blistavih vodenih pejzaža bavila sam se svojim poslednjim slikama Granice vrta 2017-2019, i u mojim prvim printovima iz 2009. Jezero i polje. U seriji Sopstvene slike ljudsko telo, iako se jedva primećuje, tretira se sasvim drugačije u poređenju sa mojim prethodnim delima – ukazuje Harenza.

– „Sopstveno“, baš kao i kod poljske reči „wlasne“, odnosi se i na ono što je poznato i obično, ali i na ono što je duboko lično i jedinstveno, što se smatra savršenim. Crteži čoveka koji spava su veoma lični portreti jer prikazuju na koji način vidim ljudsku nevinost, sa nežnim licem i bez emocionalne napetosti, duboko uronjenu u san.

Harenza dodaje da drugi deo serije čine crteži pejzaža, velikih tragova vode koja blista na suncu, sa fragmentom obale u daljini.

– Iako su teme predstavljene u seriji opšte poznate i njihova važnost je relativna i zavisi od ličnog iskustva, trenutni (efemerni) sjaj sunca na uzburkanoj vodi ili ranjivost čoveka koji spava mogu potaknuti duboke emocije, ili čak u nama probuditi daleke uspomene. Pitanje je koliko je realizma potrebno za ilustraciju takvih fenomena i pojava – kaže Ita Harenza, dodajući da se ona opredelila za „realistične slike“ ispunjene apstraktnim oblicima.

– Crteže doživljavam kao podsećanja na pojmove iz snova, koji nisu sasvim jasni, te nas samo jedan zapamćeni detalj vodi ka interpretaciji njegovog simboličkog značenja – kaže Ita Harenzu uz zaključak da takav pristup rada čini njene radove otvorenim delom.