Izložba Dejana Radovanovića otvorena u novobeogradskoj „Blok“ galeriji

Istoričar umetnosti, konzervator savetnik u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Dejan Radovanović, autor je samostalne izložbe fotografija koja je, pred mnogobrojnom publikom, otvorena u galeriji „Blok“ na Novom Beogradu (Jurija Gagarina 221).

Dejan Radovanović, rođen je u Beogradu 1958. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a diplomirao je 1986. godine istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Fotografijom se u profesionalnom životu bavi kao izvorom i objektom istraživanja, atribucije i ekspertize podataka, a privatno – amaterski, kao sredstvom beleženja i razumevanja okoline i vremena, pri čemu često kombinuje sopstvene poetske tekstualne haiku iskaze sa fotografijama koje su inspiracija i ilustracija.

Na naše pitanje: Otkud izložba fotografija?, Radovanović je za Danas odgovorio:

„Volim fotografiju kao disciplinu, volim je kao dokument i način izražavanja. Nekako mislim da sam gledajući izvrsne fotografije vrhunskih umetnika, a i zahvaljujući sreći da sam čak saraḋivao i prijateljujem sa nekima od njih, pored poštovanja, uspeo i da razumem ponešto o fotografiji. Sa druge strane, u poslu istraživanja kulturnih dobara, morao sam da se upustim i u ekspertize autentičnosti podataka, porekla, datovanja. Tek kada je digitalna tehnika postala pristupačna počeo sam i sam da beležim aparatom neke pojave, oblike, kompozicije koje su mi privlačile pažnju.  Brzina me je opustila, te sam snimao gomile scena, menjao uglove i kadrove. Snimam kompaktnim aparatima koji ne dozvoljavaju  puno uticaja snimatelja, a ta nemogućnost kontrole daje privid objektivnosti. Beležim strukture, boje, kompozicije, najvećim delom nezainteresovan za istinitost i egzaktnost prikazivanja realnosti motiva, objekta, već beležeći njegovu asocijativnu i sugestivnu poruku. Motiv najčeće koristim kao ready made, found object, težeći za postizanjem oblikovne sažetosti i asocijativne mnogostranosti Pikasove „Glave bika“ koja me fascinira od najranijeg detinjstva. Ne smatram sebe fotografom, jer to nisam, niti nekim velikim stvaraocem i umetnikom. Jednostavno uživam u „Slučajnim enformelima“ , „Mučkim napadima lepote i smisla“… Kolateralno sam uočio da su moje foto beleške sažete, koncizne, za mene snažne i upečatljive. To je izazvalo pokušaj spajanja slike i teksta u haiku formi. Uspeo pokušaj, ponekad, bez ambicije da se bude pesnik, već u želji da se savlada sopstvena i tuḋa logoreja – uoštravanjem kratke forme“, rekao je Radovanović.

Podsetimo, Dejan Radovanović je dobitnik nagrade Spomen zbirke Pavla Beljanskog za najbolji diplomski rad odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu za rad “Secesijske kovine na  fasadama Beograda”.

Zaposlen je, od 1990 godine, kao istorićar umetnosti u sektoru istraživanja i dokumentacije Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu. Pored redovnih poslova u zaštiti i konzervaciji nepokretnog nasleđa u Vojvodini, tokom 1991-1993. ušestvocao u evakuaciji kulturne baština sa ratom pogođenih teritorija u Hrvatskoj, a od 2001. u konzervaciji i vraćanju kulturnog materijala u Hrvatsku.

Bio je saradnik centra MNEMOSYNE u evaluaciji i projketima urgentne zaštite priridne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Tekstove o konzervaciji i restauraciji od 1990. godine redovno objavljuje u domaćojh i stranoj stručnoj periodici.

Pored konzervacije i zaštite nepokretnih kulturnih dobara od 1984. godine objajvljuje tekstove o primenjenoj i likovnoj umetnosti. Prikaze izložbi, arhitektonskih i urbanističkih projekata i konkursa objavljivao u listu Nezavisni, Novi Sad i Dnevniku, a objavio je i više tekstova o zaštiti, konzervaciji i restauraciji u Glasniku društva konzervatora Srbije i Građi za proučavanje spomenika kulture Vojvodine.

Autor je više izložbi i kataloga za izložbe.

Član je Društva konzervatora Srbije, Nacionalnog komiteta ICOMOS Srbije, osnivač i član Europe Nostre Srbije.

Dobitnik Nagrade DKS za celokupan rad i doprionos u očuvanju i obnovi kulturne baštine 2015. godine.