Izložba Dušan Otaševića od sutra u Galeriji RIMA

Kroz raznovrsnu postmodernističku praksu citata, pastiša, kopija, simulakruma, Dušan Otašević od sredine osme decenije XX veka sve do najnovijih radova koji se prvi put predstavljaju na ovoj izložbi uspostavlja vezu sa amblematskim delima i autorima iz umetničke prošlosti, od praistorije do pop-arta i konceptualne umetnosti.

Izložba obuhvata selekciju radova koje je sam umentik odredio terminom „prerađevine Otašević“, a među kojima publika može videti objekat Sangstrel-portret slikara iz 1975, kao prvi Otaševićev primer citata jednog dela iz istorije umetnosti (Mantenjinog Sv. Sebastiana), zatim radova iz svih istorijskih epoha u kojima se poziva na autore poput Leonarda da Vinčija, Vermera, Sezana, Maljeviča, Magrita, Dišana, Joko Ono, sve do najnovijih radova iz 2021. godine u kojima su dela Boša i Đota polazište za društveno kritičke ali i autobiografske sadržaje.

Posebnu celinu u okviru postavke, koju otvara najstariji eksponat na izložbi – Otaševićev manifestni objekat Mrtva priroda iz 1967. godine –  čine radovi u kojima umetnik, sa svoje duhovito ironijske pozicije, demistifikuje prirodu umetničkog stvaralaštva i ličnost umetnika.

„Otašević svojim ‘prerađevinama’ afirmiše model postmodernističkog umetnika za koga je istorija umetnosti nalik ogromnom tržnom centru u kome sam bira pravce svog kretanja i objekte interesovanja“, navodi se u katalogu izložbe čija je autorka Nevena Martinović.

Ona  takođe primećuje da umetnik „sa jednakim interesovanjem prebira po rafovima istorije umetnosti, književnosti, religije i mitologije, tehničkih izuma, naučnih i paranaučnih teorija, koliko i banalnih navika i pojava savremene svakodnevice.

„Otaševiću je sasvim udobno u tom obilju narativa, jer on je glavni selektor i konzument, sasvim slobodan u svojim izborima. On je taj koji će na kraju dana izaći iz ultimativnog tržnog centra svih duhovnih i materijalnih proizvoda čovečanstva i poneti sa sobom samo ono za šta ima mesta u njegovoj vlastitoj priči.“