Izložba fotografija “Razglednice u kadru”

– Karakteristika svakog jakog likovnog rada je naime osećaj, da je otvoren za sve poglede, a mi, kao pratitelji, smo preuzeti osećajem, da je bilo napravljeno upravo za nas, da smo jedino mi prihvatljivi za njegovu duboku suštinu. – navodi Vovk. Prema njegovim rečima “ono što su u doba štampanih razglednica morale da dodaju reči, sada naprave lični vizuleni utisak, odabrani kadar, nametnuta atmosfera, uhvaćena vibracija…

“Pratilac koji umesto najistaknutijih turističkih atrakcija traži „sitnije“ i autorsko kreativnije poglede, pune emocija, – ceni pogled na samo njemu vidljiv saopštajni okvir fotografije: „Da si tu, uživao bi i ti u tom pogledu, kao ja u tom prekratkom trenutku”.

Ana Ristović u jednom od svojih eseja kaže da je „život na razglednici je uvek lepši, uvek ljupka imaginacija jednog grada o samom sebi: fotografskim aparatom uhvaćen trenutak u vremenu koji nismo ni primetili putujući raznolikim predelima.

Život na razglednici, potrošačkom logikom, nudi uvek nešto drugo od onog šta je sposobno da uhvati naše oko i da zamrzne naše sećanje.

Danas, pogotovo u doba društvenih mreža, dešava se nešto sasvim suprotno: kao „obični“ prolaznici primećujemo i sa svojim okom zamrzavamo stvari, koje nikako ne bi našle mesto na klasičnim razglednicama, koje smo masovno slali i primali u prošlom veku.

Savremene insta-razglednice više nisu imaginacija nekog prostora o samom sebi, već su postale realizacija ličnog viđenja.

Naši utisci o tom prostoru, koje smo u prošlom vremenu olovkom ispisivali na poleđinu razglednica – kao recimo: „grad uopšte nije tako interesantan i lep kao što ga predstavlja razglednica“ ili „više su mi se dopala neka druga mesta“ – sada su postali sastavni deo same fotografije, našeg autorskog rada.

Isto što je pre nekoliko decenija važilo za intimnu poruku na poleđini razglednice, sada možemo da predamo samom fotografijom.

Međutim nije to jedina promena. Razlika između „starih“ i „modernih“ razglednica je i u tome, da su one stare bile poslate baš nama – mi smo bili njihov ekskluzivni primalac – dok su moderne namenjene svim našim pratiocima.

Zato i njihova tekstualna poruka, ako je uopšte prisutna, ima univerzalnij značaj. A tu dođe ono najbitnije: i karakteristike naših individualnih odnosa i estetskih preferencija sada su upisane u samo polje fotografije.