Izložba i dodela nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”: Priznanje s imenom značajnog umetnika po 22. put

Finalisti su: Željka Aleksić, Sanja Anđelković, Marija Mandić, Anastasija Pavić i Nikola Radosavljević, a odluka žirija o ovogodišnjem dobitniku/ci biće saopštena na otvaranju.

Na otvaranju izložbe biće izveden performans “Pogledaj gore! Ja nisam krošnja- Ja sam Glasnik!” umetnice Sanje Anđelković.

Nagrada, koja nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ove godine će biti dodeljena dvadeset drugi put.

Organizuje se i dodeljuje godišnje u saradnji sa Residency Unlimited (Njujork) i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork). Dobitniku ili dobitnici sledi studijski rezidencijalni boravak u Njujorku, u trajanju od osam nedelja i produkcija samostalne izložbe ili rada po povrtaku.

Ovogodišnji žiri čine: Albert Heta (umetnik i koosnivač Centra za savremenu umetnost Stacion u Prištini, direktor obrazovnog programa „Summer school as a school“ i RRIPAK – mreže nezavisne kulture), Simona Ognjanović (kustoskinja u Muzeju Jugoslavije), Jovana Trifuljesko ( nezavisna kustoskinja), Pavle Banović (umetnik i dobitnik nagrade “Mangelos” za 2022. godinu) i Vladimir Bjeličić (nezavisni kustos i performer) i Melissa Bianca Amore (kustoskinja, likovna kritičarka i filozofkinja iz Njujorka).

Organizatori Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ su Fondacija „Ilija & Mangelos“, Novi Sad i Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Beograd.

O finalistima i radovima:

Željka Aleksić (1989. Knjaževac) studirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču na odseku za kontekstualno slikarstvo pod mentorstvom prof. Hans Ašli Šajrl. Diplomski rad “Das Kapital“, za koji je u julu mesecu 2023. godine dobila glavnu nagradu Akademije, odbranila je kod profesorke Despine Stokou. Umetnički rad Željke Aleksić zasnovan je na ličnom životnom iskustvu, inspirisan stvarnim događajima i situacijama. U svojim performativnim i često participativnim radovima, Željka Aleksić se bavi situacijom nesigurno zaposlene žene sa najnižim primanjima. Deluje u javnom prostoru, ne plašeći se konsekvenci, kako bi doprla do ljudi koji nemaju baš mnogo iskustva sa umetnošću.

DAS KAPITAL

Das Kapital je višemedijski projekat, koji umetnica razvija od kada je upisala Akademiju likovnih umetnosti u Beču 2017. godine. Nakon desetogodišnjeg radnog staža, Aleksić prestaje da radi u Srbiji, seli se u Beč i postaje student. Njen status se promenio, ali način zarade za život ostaje prilično isti. Naime, umetnica je morala da radi da bi zaradila dovoljno novca za svoje životne troškove tokom studiranja. Jedan segment projekata Das Kapital je knjiga u kojoj su hronološki poređana originalna dokumetna, kao i fotografije, svedočanstva njenih radnih, umetničkih, studijskih i životnih iskustava, od aplikacije za studenta na Akademiji, prve prijave za studensku vizu, platne liste, te dokumentacije raznih situacija u kojima se nalazila, obavljajući poslove legalno ili na crno. Do poslenje stranice knjige na kojoj je predviđeno mesto za diplomu.Dakle, potvrda o završenim studijima je ključni deo, koji pokazuje važan odnos ekonomije, umetnosti i obrazovanja, sa novcem u središtu tog odnosa. Kolika je privilegija studirati umetnost, posebno ako si student iz takozvanih trećih zemalja.
Da li je obrazovanje besplatno? I koliko košta postati umetnik?

Sanja Anđelković (1991) je audio-vizuelna i tekstualna umetnica sa fokusom na istaživačke metodologije. Ispituje kako se ideja ‘doma’ menja u istorijskom, geografskom, društvenom i ekološkom kontekstu. Crpi reference iz raznih aktuelnih fenomena i radi sa arhivama iz različitih državnih institucija stvarajući višeslojna dela. Masterirala je umetnost novih medija na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu, učestvovala na više umetničkih rezidencija, projekata a dobitnica je i nagrada Fonda Prince Claus (Holandija, 2021), 59. Oktobarskog salona (Srbija, 2022) i Sekundarne arhive (Poljska, 2022).

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja- Ja sam Glasnik!

Pogledaj gore! Ja nisam krošnja – Ja sam Glasnik! je rad koji referiše na delove različitih epoha, ali i različitih disciplina. Razmatra spekulativnu zoologiju/entomologiju, ali pretežno istorijske/biološke atribute Magicicada-e septendecim dok na paralelan način analizira pravoslavno pojanje. Veruje se da je specifično leglo XI izumrlo od 1954. Postojale su spekulacije o tome da je leglo ponovo pronađeno 1988 – ove spekulacije nikada nisu potvrđene. Rad crpi snažnu referencu iz knjige Insect singers: A natural history of the Cicadas (1929). On stvara svoj novi hibridni mit. Ortodoksno proročanstvo u obliku insekata. Reinkarnaciju legla XI (čija bi godina izlaska iz podzemlja bila biološki-istorijski 2022.), koji je došao da nas zavede u čin udvaranja svetu činom najromantičnijeg poziva – izdavanjem spekulativnog proročanstva. Prevodeći novi hibridni mit, od ovih stražarskih vrsta, donosimo vesti o klimatskoj ljubavi u eri oskudice. Muzika i tekst za ovo eksperimentalno proročanstvo napisani su referencama iz pravoslavnih napeva, ali dekonstruisani prema drugačijem kontekstu, zagonetkama, apstraktnim razmišljanjima o klimatskim promenama, gladi, strepnji, itd. Iza svake horske kompozicije krije se mit o sadašnjem vremenu povezan sa svakim „pozivom/porukom“, pitajući se za budućnost. Rad se izvodi u dve forme, kao klimatsko-fantastični performans i kao kompjuterski generisana animacija.

Marija Mandić (1990) završila je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na smeru novi likovni mediji (2013). Po završetku studija dodeljena joj je nagrada Mali Princ i nagrada Matice Srpske i Akademije Umetnosti za postignute odlične rezultate na polju umetnosti. Završila je master studije na odseku fotografija i novi mediji (2015) na Fakultetu Umetnosti i Dizajna u gradu Ústí nad Labem (Republika Češka) gde je 2022. odbranila doktorat iz oblasti vizuelnih umetnosti. Na istom fakultetu radila je kao doktorant predavač na master studijama na odseku za fotografiju. Višestruka je stipendistkinja fonda Dositeja za mlade talente Republike Srbije, te stipendistkinja Ministarstva prosvete Republike Češke. Za svoj umetnički rad Bela Pčela nagrađena je grantom VID Fondacije (2021) i nagradom festivala Fotograf (2022). Primarna interesovanja u njenim radovima su odnosi javne i privatne sfere, koje istražuje kroz medije fotografije, teksta, crteža, videa i instalacija u javnim prostorima. U poslednjih nekoliko godina za svoje radove uglavnom koristi analognu fotografiju, nađen materijal i tekst. Teme kojima se bave su se suzile na pojmove sećanja i prošlosti koje najčešće istražuje kroz porodični kontekts. Iako radovi govore o jednoj porodici i njenim mitologijama, Marijin cilj je da ih proširi na šira društvena pitanja.

Bela pčela

U kući svoje babe Mandić pronalazi porodično stablo u kojem su za patrijarhalni sistem potpuno očekivano, u vekovima dugu porodičnu liniju upisivana samo imena muških predaka. Potpuno neočekivano, pismo koje objašnjava rodoslov spominje daleku majku svih porodičnih bratstava, najstariju pretkinju porodice, koja se u srpskom jeziku i tradiciji naziva bela pčela. Njen spomen otvorio je pitanja vezana za istoriju i sećanje, ali i ukazao na zapostavljenu poziciju drugih žena u patrijarhalnom formatu praćenja predaka. Zbog toga umetnica odlučuje da evocira prisustvo svoje bele pčele tako što je izmešta iz prostora između ispisanih redova iz kojih se javila, i smešta u prostor porodične istorije i sećanja kojem pripada.

Anastasija Pavić (1998) je multimedijalna umetnica, koja živi i stvara u Beogradu. Trenutno je na završnoj godini osnovnih studija na odseku za nove medije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U svojoj umetničkoj praksi, Anastasija se bavi savremenim temama poput post-cyber feminizma, konzumerizma, međuljudskih odnosa kao i uticajem tehnološke evolucije u domenu shvatanja sopstva. Učestvovala je na brojnim izlozbama u Srbiji i inostranstvu, od kojih su četiri samostalne. Svoj izraz pronalazi u performansu, videu, fotografiji, pisanju i umetničkoj direkciji.Galerija Novembar je zastupa od 2021. godine.

4ever connected

Kroz formu fiktivnog, romantičnog monologa posvećenog mašinama, Anastasija Pavić istražuje uticaj tehnološkog razvoja na samo-percepciju i društvene odnose. Vizuelni fokus je usmeren ka simulaciji dizajna ženskog anime lika, koji je inspirisan arhetipom elektronskih asistentkinja. Kroz tržišnu potražnju, elektronske asistentkinje imaju potencijal da postanu novi “ideal”, što otvara prostor za refleksiju o njihovom uticaju na standarde lepote i rodne uloge.

Nikola Radosavljević (1991) sve nivoe studija završio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, (2010 – 2020). Druge master studije završio na FLU u Beogradu, katedra za grafiku, 2022. U svom radu istražuje dominantne sociološke i političke obrasce koji konstruišu mentalne i fizičke karakteristike savremenog društva. Bavi se pitanjima brojnosti kolektiva, preživljavanjem i otporom, kao i načinima na koje indivudalno sprovodimo svoje borbe za opstankom i slobodom. Dobitnik je više priznanja, među kojima su i Nagrada trijenala grafike, Ural, Rusija, 2019. Nagrada Veliki pečat Galerije Grafićkog kolektiva, i Zlatna igla ULUSa za 2022. godinu,
Učestvovao na više kolektivnih izložbi (Holandija, Nemačka, Argentina, Kina, Švajcarska, Rusija, Nepal, Makedonija, Mađarska, SAD, Indija, Grčka, Kolumbija, Bugarska…). Radove prikazao na više nacionalnih i međunarodnih izložbi, kao što su: 59. izdanje Oktobarskog salona, KCB, Izložba ,,Rez-linija-otisak”, MSU Beograd, Međunarodno trijenale grafike u Krakovu, Poljska, Kochi Bijenale u Indiji, Međunarodno trijenale grafike u Švajcarskoj, Izložba ,,Ovo (ni)je Užička Republika, Galerija Podroom, KCB, itd. Do sada je organizovao trideset i pet samostalnih izložbi. Usavršavao se na rezidencijalnim programima u Pragu, DAMU institute and SCENlab (2015), Berlinu, Culture world and SC Organisation (2016), Barseloni: Homessesion AiR (2022), Letoniji: Mark Rothko Art Centre, Daugavpils (2023), i mnogim drugim.

BLOW

Višemedijska instalacija Blow, Radosavljevićev je pokušaj da kroz spekulativni ambijent uoči vaspitne promene u vremenima velikih društvenih kriza. Celokupni rad započet je na zamišljanju velike nacionalne katarze, kulminacijom sleda aktuelnih događaja koja dovodi do velike i trajne promene. Detektujući nijanse društvenog raslojavanja i ujedinjenja nacionalnih i društvenih strujanja u ovom momentu, Radosavljević osvešćuje da se uniformisanost različitih vladajućih sistema urušava pred željom pojedinca. Rad kontrastira ideale i norme nacije nasuprot individualnih potreba svakog od nas, naznačavajući nedostajuće forme empatije i saosećajnosti kao nužni jezik komunikacije i borbe ovog vremena.