Izložba jugoslovenske arhitekture u Njujorku

Izložba „Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980“ biće otvorena 11. jula za članove MoMA, a od 15. jula i za najširu javnost.

Reč je o prvom predstavljanju izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

Izložba ističe značajan, ali još nedovoljno istražen opus modernističke arhitekture, čije napredno razmišljanje ima uticaj i danas, saopštio je MoMA.

Izložba istražuje, kako je istaknuto, izvanredno delo jugoslovenskih arhitekata koje je izazvalo međunarodno interesovanje tokom 45 godina postojanja SFRJ.

Arhitektura nastala u tom periodu, od nebodera građenih u stilu međunarodne prakse, do brutalističkih „društvenih kondenzatora“, manifestovala je radikalnu raznolikost, hibridnost i idealizam koji su karakterisali i samu jugoslovensku državu, istiće MoMA u najavi izložbe.

Postavka istražuje širok raspon tema – od procesa urbanizacije velikih razmera, preko tehnoloških eksperimenata i njihove upotrebe u svakodnevnom životu, konzumerizma, spomenika i memorijalizacije, do globalnog dometa jugoslovenske arhitekture.

Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

Od skulpturalnog enterijera Bele džamije u ruralnoj Bosni, preko rekonstrukcije Skoplja posle zemljotresa (1963), koju je osmislio japanski arhitekta Kenzo Tange, do Novog Beograda sa velikim ekspresivnim stambenim blokovima i javnim zgradama, izložba istražuje jedinstveni raspon formi i oblika produkcije jugoslovenske arhitekture i njen karakter.

Pozicionirana između kapitalističkog Zapada i socijalističkog Istoka, Jugoslavija je, kako podseća MoMA, izbegla hladnoratovsku podelu izborom „trećeg puta“, kao jedna od vodećih zemalja Pokreta nesvrstanih, koji je osnovan 1961. godine i formalno nije pripadao nijednom bloku.

Istovremeno, kako navodi MoMA, jugoslovenska vlada je započela ubrzanu modernizaciju i izgradnju, u cilju privrednog razvoja, unapređenja svakodnevnog života građana i afirmisanja raznovrsnosti kultura u regionu.

Država je proširila te napore i izvan granica, unapređujući urbanizam i izgradnju širom zemalja u razvoju, posebno nesvrstanih zemalja u Africi i na Bliskom Istoku.

Jugoslovenske arhitekte odgovorile su na kontradiktorne zahteve i uticaje razvojem posleratne arhitekture koja je pođednako bila na liniji, ali se i razlikovala od pristupa koje je bilo moguće videti u ostatku Evrope i šire.

Izložbu organizuje glavni kustos za arhitekturu i dizajn u MoMA Martino Stierli, gostujući kustos je Vladimir Kulić, a saradnica Anna Kats, takođe iz Odeljenja za arhitekturu i dizajn MoMA.

Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program.

Izložbu je podržala Grejem fondacija za napredne studije umetnosti. Dodatna podrška obezbeđena je iz godišnjeg muzejskog fonda za izložbene aktivnosti.

Takođe, izložbu je podržao Međunarodni savet muzeja moderne umetnosti i Savet za savremenu umetnost MoMA.