Izložba „Krv i mleko“, autora Željka Markovića, direktora Istorijskog arhiva Užice, kojom se podseća na život kontoverznog Slobodana Penezića Krcuna, državnog funkcionera Srbije i bivše Jugoslavije, otvorena je u velikoj Sali užičke skupštine.
Iako je bilo predviđeno da se otvori u užičkom Arhivu, postavka je, zbog velikog intresovanja javnosti, otvorena u užičkoj skupštini, ali će sutra biti premeštena u Arhiv gde će moći da se pogleda naredne tri sedmice.
Izložbu, koja je priređena povodom 9.oktobra – Dana Užica, a koju je podržalo Ministarstvo kulture, čine Krcunova lična i druga dokumenata, pisma, beleške, fotografije i ostala građa koju je njegova porodica poklonila prošle godine užičkom Arhivu, i prati njegov život od rođenja u Užicu, 1918. do pogibije 1964. godine u saobraćajnoj nesreći kod Lazarevca.
U prepunoj sali užičke skupštine, izložbu je otvorio Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture, poručivši da „Krcun nema samo značajno mesto u istoriji Užica, već Srbije i Jugoslavije i komunističkog pokreta širih razmera“.
„ Moj otac je živeo za Užice. Iako je živeo u Beogradu, putovao je u Užice kad god je mogao i na kraju – poginuo je na putu za Užice“, rekao je Srđa Penezić, Krcunov sin, koji je u Užice stigao sa glumcem Slavkom Štimcem i slikarkom Vesnom Golubović, a potom dodao da je „iznenađen velikim interesovanjem Užičana za sudbinu njegovog oca“.
Opisujući Krcuna kao čoveka koji je „ostavio dubok trag u istoriji, čije delo, ukoliko ne postoji ideološka i vremeska distanca, nije moguće sagledati“, užički gradonačelnik Tihomir Petković je dodao da je Krcun bio „temperamentan, emotivan, ponekad plah, odan revoluciji i otadžbini“.
„To je verovatno i razlog zašto je činio neka dela koja će mu možda teško oprostiti neki Užičani i neki Srbi“, poručio je Petković, dodavši da je Krcun „bio zgrožen stvaranjem crvene buržoazije“ i „jedan od retkih koji je smeo da kaže Titu šta misli o njegovim odlukama“, a potom istakao i Krcunovu zaslugu za izgradnju Valjaoce barka u Sevojnu.
– Zahvaljujući Krcunovoj istrajnosti i spremnosti da se založi za svoj rodni kraj, izgrađena je Valjaonica bakra, koja je postavila temelje savremenog Užica i omogućila mu da od kasabe postane moderan grad“, rekao je Petković i podsetio navodnu Krcunovu pretnju onima koji su tu fabriku želeli da grade drugde: „Ili ćemo dobiti kombinat ili ponovo idemo u šumu“.
– Krcun je jedna od najkotroverznijih ličnosti posleratatne istorije. Kao i za sve druge ljude koji obavljaju važne javne funkcije, samo vreme može da osvetli njihove domete, karaktere i oceni njihovu ulogu u određenom istorijskom kontekstu“, rekao je Petković i poručio: „U svakom slučaju, mi Užičani smo srećni da smo ga imali“.
Željko Marković, autor izložbe, zahvalio se porodici Penezić što je ustupila dragocenu građu, a potom naveo da se za Krcuna posebno zaintereovao dok je pisao knjigu „Carigradski memento“ o izgradnju užičkog Trga partizana jer je, kako je rekao, kroz celokupnu arhivsku građu provejavalo njegovo ime.
Nakon Užica, kako je najavljeno, izložba će gostovati u Beogradu u Banjaluci.
„Krv i mleko“
Naziv izložbe, objasnio je autor Željko Marković, potiče iz Krcunove beleške o tome kako je 6.aprila 1941. godine, na početku Drgog svetskog rata, tokom bombardovanja Beograd, video na Slaviji poginulu mlekaricu i prizor u kome se mešaju njena krv i prosuto mleko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.