Foto: Mitar Simikić/Akademija umetnosti Novi Sad
Izložba studenata diplomskih master studija sa Departmana likovnih i primenjenih umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu pod nazivom „Masteri 2024“, uzburkala je lokalne kulturne prilike, polučila dinamične polemike, ali i pre svega, privukla veliku pažnju.
Iako je otvorena sinoć (7. oktobra) u Galeriji Akademije umetnosti na Bulevaru Mihajla Pupina, o izložbi se već danas mogu pročitati pravi traktati najrazličitih mišljenja.
Velika pažnja javnosti počinje kao i uvek, banalno. Građani su primetili da su u izlogu na Bulevaru „okačene prljave gaće“. Zapravo, reč je o jednoj od instalacija izložbe pod nazivom „Je l’ probilo“.
Angažovana umetnost, neestetika, brutal art, minimalizam, konceptualna umetnost – reči su koje od tada dominiraju javnim prostorom novosadskih grupa na društvenim mrežama, ali i argumentacije kako umetnost može da bude bilo šta, ali bilo šta ne može da bude dobra umetnost.
Tu su i konstatacije da je provokacija uspela, no da li je dosegnula umetnost nije jasno, svakako ravnodušnost je isljučena, što je onda opet jedna od funkcija umetnosti. Postoje i oni koji razumeju simboliku, ali im se ne sviđa ideja.
Jedno je sigurno, 99,9 odsto učesnika rasplamsalih polemika izložbu nije posetilo. Još.
U pozivu za njeno otvaranje stoji da mladi umetnici, koji rade i stvaraju u okviru različitih oblasti likovne i primenjene umetnosti, predstavljaju svoje recentne radove, gde je većina njih i osmišljena i realizovana posebno za ovu kolektivnu izložbu, uz stručno i kreativno vođenje profesora Dragana Matića i stručnih saradnika Katedre za slikarstvo.
Svoje stvaralaštvo predstavili su Miroslav Janjin, Jovana Tašin, Anja Preradović, Teodora Milić, Sonja Knežić, Snežana Tomašević, Jana Panajotović i Miloš Točaković.
Osnovna poveznica izabranih radova na ovoj izložbi je „drugačije“ promišljanje/a, kao i kretanje izvan ustaljenih, poznatih procesa i sistema konvencionalnih umetničkih pristupa.
”Ovakav metod rada ima za cilj da isprovocira sagledavanje poznatih formi ili stanja i situacija na drugačiji način, poigravajući se tumačenjima i kombinovanjem raznih i različitih elemenata”, navоdi se u pozivu.
Profesor Dragan Matić kaže da nije slučajno baš rad koji su prolaznici primetili kao „prljave gaće“ postavio pored izloga Galerije.
– U konsultaciji sa drugim kolegama za ovu izložbu tražimo radove koji su pre svega kvalitetni, interesantni, provokativni i zanimljivi. Ovo je korišćenje umetnosti i ulaženje u nju kroz eksperimentalnu praksu i nestandardne metode. Mada, u svaku ideju u koju danas udarite, ispostavi se da ju je neko već uradio, u tom smislu radovi nisu spektakularni, ali za nas, odnosno naše studente jesu. Naravno, posle se ispostavi da su spektakularni i za konzervativnu sredinu u kojoj se nalazimo – rekao je Matić.
A sama tema pomenutog rada rada jeste problem menstrualnog siromaštva, priča koja se i dalje gura u folder „ženskih pitanja“ o kojima se obično ne govori.
Studentkinje, dodaje, provociraju tako pitanje kupovine uložaka, menstrualnog krvarenja, kupovine lekova protiv bolova, uopšte funkcionisanja žena kada imaju menstruaciju i kada se očekuje da se ponašaju kao da je nemaju.
Radove izložbe povezuje Arte Povera (siromašna umetnost).
Primera radi, kako nastavlja profesor, izloženi rad tunela predstavlja psihičke probleme sa kojima se svako od nas suočava, a na kraju kada izađe iz njega može da pronađe pečeno pile, odnosno bude reš pečen.
Kuhinjske krpe delovanjem umetnika dobile su novu, drugu vrednost, a video radovi koji prikazuju prljavu zagrejanu ringlu od šporeta na koju padaju kapi „svega i svačega“, jedan tako “stari, štrokavi predmet“, estetizuju i pretvaraju u umetničko delo i video senzaciju.
– Moje je da im otvorim vrata i podržim ih u idejama. Učim ih jednostavnoj stvari, imaju jedan prostor slobode koji je ljudski rod stvorio, a to je umetnost i treba da ga koriste na najbolji način. Rad mora da bude dobro izveden i koncipiran, ali to je i prilika da ukažu na probleme koji ih muče, kao i ovo društvo. Nije poenta da okačimo cveće, drveće i livade, nego da studenti imaju priliku da kroz jezik umetnosti kažu ono što ih tišti – dodaje on.
Da su izložili društveno pogodne nacionalne teme, kako ističe, vrlo brzo bi pobrali hvalospeve i zapravo je potpuno apsurdno što su savremene prakse koje su još tokom sedamdesetih godina prikazivane u Novom Sadu danas pregažene i zaboravljene.
– Pored svakog rada stoji obrazloženje i ako neko želi da sazna o čemu se ovde radi, pozivam ga da uđe u Galeriju, pročita ga i zamisli se. Namerno smo taj rad postavili da se vidi sa ulice, jer znate ko ulazi u Galeriju? Niko. Sem naravno uskog kruga ljudi koji prati scenu. U toku postavljanja rada prolaznici su već vadili telefone i fotografisali. Interesantno je da odmah ide osuđujući momenat, a ne momenat razumevanja, to je ono što me nervira – izjavio je Matić.
Autorke rada: Zanimljivo je šta je sve ljudima vulgarno, a šta ne
Jana Panajotović i Sonja Knežić, autorke instalacije „Je l’ probilo?“ kažu da su zadovoljne efektom koji je rad proizveo kod ljudi već od prvog dana, što su načele ovu temu, a poseban šarm dodaje sijaset banalinih komenatara prolaznika i ljudi na društvenim mrežama.
– Rad je nastao iz problema menstrualnog siromaštva o kome se skoro uopšte ne govori, ruku pod ruku sa menstruacijom kao prirodnom pojavom koja se i dalje skriva pod velom sramote. U istraživanju cena higijenskih proizvoda došli smo do podatka da svaka žena godišnje za uloške treba da izdvoji 500, 600 evra, što je jedna prosečna plata. U našoj zemlji živi preko milion žena koje su ne samo na ivici, nego žive u dubokom siromaštvu. Pod uticajem inflacije, naravno, sve je skupo, ali se higijenske potrebe žena i devojčica ne pominju kao stvarni problem na koji se nadovezuje niz negativnih posledica, kako fizičkih tako i psihičkih – rekla je Panajotović.
Rad koji je napravljen od prave krvi, ima za cilj destigmatizaciju menstrualne krvi kao nečeg bolesnog, ružnog ili prljavog, koji kroz likovno izražavanje ostvaruje svoju ulogu u belom prostoru galerije.
Društveno prisutna averzija prema prirodnim ciklusima ženskog tela vodila je ka tome da se menstrualno krvarenje metaforično prikazuje u reklamama, žene se prikazuju vesele i nasmejane, a krv menja oku ugodnija plava tečnost.
Na ovaj način izmenjenog prikaza i skrivanja stvarnog iskustva velike većine žena, ne samo da nema mesta za razumevanje higijenskog siromaštva već se zanemaruje prisustvo menstruacije kao pokazatelja zdravog ženskog reproduktivnog sistema.
Ovo je ističu, ono što se zapravo dešava, koliko god to neki ljudi smatrali vulgarnim, dok je priča o ciklusu ostala generalno tabu na Balkanu do danas.
Ideju žele da razviju u samostalnu izložbu, gde bi se dalje bavile ekonomskim i zdravstvenim siromaštvom.
Iako nema ko u Srbiji nije doživeo da ga iz državne bolnice upućuju u privatnu kliniku na lečenje, o tome se i dalje tiho govori. A ta situacija gotovo je redovna kog poseta ginekologu, gde jedan odlazak u privatnu kliniku na lečenje ženu obično košta i čitavu platu.
– Nama su svi komentari zanimljivi, jer se dotiču onoga o čemu želimo da pričamo. Puno je simbolike u njima. Zašto je menstrualni ciklus nešto prljavo i zašto šokira, čega da nas je sramota? Želimo da razgovaramo o nepristupačnosti higijenskih proizvoda, o devojčicama koje danas sede u nekoj školi bez mogućnosti da zatraže pomoć i sredstva za normalne higijenske proizvode jer „o tome se ne priča“, „to je sramota“, da ne zaboravimo i porodilje kojima su ovi proizvodi nekada potrebni i do 40 dana – dodaje Panajotović.
Sonja Knežić kaže kako je krajnje trivijalno postavljati pitanje da li je njihova postavka umetnost ili ne. Takva borba u ovom momentu je krajnje nepotrebna.
– Ono što je bitno jeste tema, način realizacije i reakcije ljudi. Pomenuto pitanje o definisanju umetnosti u kontekstu našeg rada skrenuli bi pažnju sa bitnog na nebitno, što se svakodnevno ispostavlja da ljudi obožavaju da rade. Takođe je zanimljivo pratiti kroz reakcije šta je danas za ljude vulgarno, a šta oberučke prihvataju i konzumiraju – kazala je Knežić.
Volele bi kažu da uspeju realizovati izlozbu u različitim gradovima kako u Srbiji tako i van nje.
Važno je posmatrati na koji način sredina u kojoj živiš diktira i oblikuje oko posmatrača ove bitne teme.
Izložba će biti otvorena do 18. oktobra.
„Masteri“ cenzurisani pre više do deset godina
„Masteri“ su i ranije znali biti pokretači društvenih gibanja.
Pre jedanaest godina tadašnji Direktor Kulturnog centra Novog Sada Andrej Fajgelj cenzurisao je ovu izložbu, odnosno nije dozvolio da bude predstavljen jedan od radova jer je navodno vređao verska ubeđenja. Studenti su iz bojkota tada odlučili da umesto otvaranja naprave zatvaranje izložbe. Cenzurisani rad prikazivao je ljudsku figuru bez lica, na raspeću, koji u rukama drži novčanice.
– Znao sam odmah da ćemo imati problema, to sam rekao i autorki rada, ali nije mi padalo na pamet da joj bilo šta sugerišem ili sprečim objavljivanje rada. Gungula je trajala mesec dana i posle je sve zaboravljeno – prisetio se Matić.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
