Foto: N. KovačevićIzložba Milene Pavlović Barili (Požarevac,1909 – Njujrok,1945), jedne od najpoznatijih predstavnica evropske umetničke avangrade, pesnikinje i humanistkinje, otvorena u Gradskoj galeriji Užice i može se pogledati do kraja oktobra.
Postavka, koja je nazvana „Milena od Požarevca do Njujorka“, sadrži pedesetak eksponata (crteža, modnih skica, ulja na platnu, radova u temperi na papiru i šest kostima), priređena je povodom Dana grada – 9.oktobra, zahvaljujući Galeriji Milene Pavlović Barili u Požarevcu i predstavlja jedan od najznačajnijih likovnih događaja u Užicu ove godine.
U prisustvu predstavnika Grada Požarevca i požarevačke Galerije, izložbu je otvorio užički gradonačelnik Tihomir Petković, koji je naveo da je Milena bila „arhitekta sanjarenja“, da je „kao jedna od najobrazovanijih i najtalentovanijih slikarki svoga doba bila neshvaćena i da je bila ispred svog vremena“, da nije mogla da se zaposli kao nastavnica crtanja u Srbiji, a da su „vrednost njenog slikarstva prepoznali Rim, Pariz i Njujork, u kojima je sanajala o povratku u Srbiju“.
– Mnogo gradova, nespokoja i tuge je prošlo kroz njen kratak život. Delo naše Gracije, nežne i dirljive, kakve su njene slike i poezija, može se čitati kroz ključeve psihoanalize, metafore, enigme i druge, ali i kroz tumačenje njene biografije, poručila je Violeta Tomić, kustoskinja požarevačke Galerije i podsetila na uspešan i kratak život velike umetnice, za koju je navela da je bila „lepa i da je ličila na svoje slike“.
Navodeći da je na sudbinu umetnice itekako uticali njeni roditelji – majka Danica, poreklom iz porodice Karađorđević, koja je nastojala da u Požarevac unese deo svetske kulture, i otac Bruno Barili, Italijan koji je bio kompozitor, muzički kritčar i novinar, ona je ocenila da je Milenin život „pripadao dvojstvu patrijahalne Srbije i modernog sveta“.
Nakon završene Umetničke škole u Beogradu, kod Bete Ivanović i Ljubomira Ivanovića, potom i Umetničke akademije u Minhenu, izlagala je u Beogradu, Požarevcu i Londonu. U Pariz odlazi 1931. godne, nakon čega se u njenom delu uočava uticaj Đorđa De Kirika, sa kojim je bila i prijatelj. Upozanje Žana Kasua, koji je napisao kritiku o njenoj samostalnoj izložbi u pariskoj Galeriji Žen Erop. Usledile su izložbe u Rimu, Firenci, Veneciji, a njene slike, umesto minhenskog akademizma, dobijaju obeležja magičnog i nadrealističnog.
U Njujork odlazi 1939. godine, kako bi pogledala Veliku izložbu nadrealista, i počinje da radi ilustracije za modne časopise Vog, Harpers bazar, Šarm, Glamur i druge. Samo godnu kasnije, izlagala je u njujorškoj Džilijen Levi galeriji, nakon toga i u Vašingtonu, gde je upoznala budućeg supruga Roberta Tomasa Astora Goslina. Njeno poslednje delo „Monahinja“ inspirisalo je Đan Karla Menotija za operu „Svetica Bliker ulice“.
Za Milenu nije bilo posla u Srbiji– U Parizu se družila sa velikim Polom Valerijem i, po svedočenju njene majke Danice, on joj je rekao: „Milena, vi lepše slikate, nego što ja pišem“. Poznavala je Bretona i Đorđa De Kirika sa kojim je izlagala u Parizu, uvažavali su je drugi veliki ljudi, ali nije mogla da se zaposli u Srbiji. Tražila je posao nastavnice crtanja, ali u Ministarstvu prosvete su joj rekli da u školama nema mesta, istakla je za Danas kustoskinja Violeta Tomić, navodeći da je „neverovatno to što i danas talentovani, obrazovani i pametni mladi ljudi ne mogu da nađu posao u Srbiji i prinuđeni su da odlaze u inostranstvo“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
