Izložba „Non – paper” Marine Ilić Marinie u kragujevačkoj galeriji Mostovi Balkana

Postavku čine digitalni printovi na kliritu – 22 rada dimenzija 28×40 santimetaracm, tri rada dimenzija 60×80, kao i četiri objekta takođe od klirita dimenzija 25×25.

– „Non – paper“ je višeslojan projekat Marine Ilić. Osvrnuću se na nekoliko slojeva, po redosledu po kom sam ih i ja čitala. Prva, intuitivna reakcija je na onaj nivo koji provocira sam naziv non – paper. Jasan je direktan komentar na temu savremenog diplomatskog rečnika. Non – paper bi u slobodnom prevodu mogao da znači „nacrt dogovora”. To je predlog o kom treba da se razgovara i koji ni na jedan način ne sugeriše ishod istog dogovora. Da li ne sugeriše? Ovo je jedno od pitanja koje Marina postavlja, istakla je u katalogu izložbe prof. dr Dušanka Komnenić.

Po njenim rečima druga faseta Marininog projekta je bukvalan prevod non – paper ispisa, koji bi značio „bez (fizičkog prisustva) papira”.

– Marina i ovaj koncept kritički posmatra budući da između dva klirita, nemajući papir kao podlogu za rad, postavlja nasumično sakupljene nusprodukte savremenog života. Zaista, ako pogledamo projekat iz ekološkog ugla, zapitaćemo se: Da li odsustvo papira čini ove kompozicije zeleno – prihvatljivim?, navodi ona.

Treći nivo „Non – paper” koncepta je formalni rečnik koji umetnica koristi.

– Primetan je direktan uticaj Zenitizma, pa samim tim i Ruskog konstruktivizma i Suprematizma. Takođe je evidentna ironija nadahnuta Dadaizmom. Ovo nije slučajnost, već je namera da se preispita pozicija establišmenta (ako u pravom značenju reči isti i postoji) i postave suštinska pitanja istine i nauma, kaže u katalogu postavke prof. dr Dušanka Komnenić.

Marina Ilić, po njoj, koristeći minimalne vizuelne elemente i kreativne intervencije, ovim projektom ogleda posmatrača sa licemerjem, zahteva promišljanje i jasno zauzimanje stava.

– Kratka složenica (non – paper), sa jedne strane, i čitav spektar nedovoljno definisanih objašnjenja šta sve može da podrazumeva sa druge strane, otvorili su procep u kome nastaje umetnički koncept pod istim nazivom. Ni u radovima mog projekta Non paper – nema papira. Ali postoje poruke izvučene iz zvaničnih izvora, koje sam oblikovala jednostavnim tipografskim i vizuelno grafičkim elementima a zatim odštampala na kliritu. Nasuprot grafičkom oblikovanju spoljašnje strane, kroz proziran materijal nazire se sadržaj radova, gde se unutar spojenih klirita nalaze omoti od bombona, kao jedan od ponuđenih vidova papira, kombinovani sa folijama od lekova, navela je sama autorka izložbe Marina Ilić Marinia.

Izložba „Non – paper” otvorena je u Gradskoj galeriji Mostovi Balkana do 5. marta

Nagrađivana višemedijska umetnica

Marina Ilić Marinia (40) rođena je u Kragujevcu gde je završila petogodišnje studije grafičkog dizajna završila na FILUM-u, na kome radi i kao nastavnik.

Doktorirala je višemedijsku umetnost 2019. godine na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Član ULUS-a u sekciji prošireni mediji od 2024. godine.

Docent je za užu umetničku oblast Višemedijska umetnost, Univerzitet Metropolitan u Beogradu.

Kao jedan od grafičkih dizajnera deo tima Bulb creation studija na projektu rađenom u saradnji sa Muzejom Nikola Tesla u Beogradu, Izložba Nikola Tesla – čovek budućnosti, održana 2016. godine u Cnkarjevom domu, Ljubljana, Slovenija.

Uručene nagrade na Međunarodnom bijenalu umetnosti “Artija” u Kragujevcu

Autor logotipa i korporativnog identiteta za više firmi u zemlji i inostranstvu (izbor): Snjiss Business Limo, Cirih, Švajcarska, Dress Your Stairs, Boston, USA, Mp Fruit, Kragujevac, Springpin doo, Topola, Zenoteka Kragujevac…

Dobitnik je prve nagrade, Gran – Pri na 2. Međunarodnom bijenalu umetnosti ARTiJA, radovi na papiru i od papira u Kragujevac, druge nagrade u oblasti skulpture na 15. međunarodnoj izložbi ,,Grad muzej železnice” u Lapovu i Anny style fashion award nagrade za umetnički doprinos u oblasti mode u Vrnjačkoj banji.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Neće nam doći ni Harvard ni Kembridž, već Troteri iz Pekama

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u