Latinoamerička trauma i borhesovski univerzum: U Galeriji Haos izložba „Preoblikovanje Narcisa“ velikog peruanskog umetnika Paula Ruiza Neira

Pod simboličnim naslovom „Preoblikovanje Narcisa“, izložbu će otvoriti profesorka dr Maja T. Iskjerdo, a kako je najavljeno, radovi su odabrani iz više različitih ciklusa i pristupa. Reč je o crtežima na papiru, na kartonu, na kamenu i dijapozitivima, a rađeni su tušem, pastelom, bojom i akrilikom. Tu je i serija maski napravljenih od kokosovog drveta, od kore i vlakana, kao i drugih prirodnih materijala.

– Budući da potiče iz pomalo mitske zemlje, mi se kroz likovna dela Paula Ruiza Neira susrećemo sa izmaštanim svetom, naseljenim nekim čudnim likovima. Stvarno i nestvarno su spojeni, figure ljudi i životinja iskaču u najrazličitijim kombinacijama neuobičajenih mitologijskih prikaza. Beg u nadrealno i nestvarno je umetnikova potreba da iskaže svoje najdublje emocije, slutnje, strahove i verovanja. A njegov najbitniji kredo i imperativ je samo stvaranje i posvećenost, totalna posvećenost poslu – kaže Božović, koja je i direktorka ove galerije.

Kako ističe, egzotičnost u njegovom delu nije namerna. Ona potiče iz podsvesnog. Paul Ruis Nejra i sam zrači nekom šamanskom energijom. Jer, kako objasniti sve ono čudesno i nadrealno u njegovom likovnom delu?

– Mitologija koju sledi je nešto što prevazilazi pretke. Rekli bismo, ipak, da se i u ovim radovima uočava izvesna trauma latinoameričke kulture, naglo prekinute dolaskom konkistadora. Drevna verovanja i običaji su inkorporirani u nove običaje koje je doneo zavojevač i kasnije nametnuo život. Sve umetnosti koje potiču sa ovog kontinenta, naročito književnost i likovno stvaralaštvo, svedoče o jednoj specifičnoj izopačenosti prirode i društava.

U tom smislu, objašnjava Božović, umetnika je zanimalo da istraži kakav je čovekov svet i njegov lik danas.

– Paul Ruis Nejra izvukao je temu narcisoidnosti, a kod njega to nije zaljubljenost u sopstveni ego, već zavisnost o fantaziji. I još nešto. Umetnik nas upozorava da živimo u vremenu sve veće okrenutosti samima sebi. Nikad više narcisoidnosti nije bilo prisutno. Živimo u eri neizbežnih selfija i posvećeni smo samo svom liku. A raznorazni likovi koje nam peruanski umetnik prezentira, koji se smeju ili plaču u isto vreme, kao da podvlače čovekovo vlastoljublje, preveliku sigurnost u sebe. Svedoče često o ljudskoj pohlepi, požudi ili nekoj drugoj strasti .

Prema rečima samog autora, „Preoblikovanje Narcisa“ – kako je naslovljena ova izložba, predstavlja premisu, ključ, prezentaciju snage jednog ili više bića koja naseljavaju njegov nematerijalni svet. Svakako je to svet, kako objašnjava Božović, prebogat idejama i maštom, u kojem ljudske figure liče na simbole, svojevrsne alegorije, demone ili čarobnjake.

– A zapravo, ovaj likovni stvaralac traga za svojim novim licem. Zatrovan današnjim načinom života a opčinjen istorijskim nasleđem koje i danas utiče na stvarnost, umetnik se pomalo razmeće talentom i stalno eksperimentiše ne bi li nam ukazao na svet koji gubi lice čovečnosti, ali ne gubi nadu za nešto bolje. To bolje i lepše lice nudi, stvara i omogućava samo umetnost. Sa izvesnom nostalgijom nam saopštava da za njega nema uzora u realnom svetu već  je sve prikazano iz mašte i sopstvene iluzije.

Lice Narcisa se, navodi direktorka Haosa, neprestano transformiše u dodiru sa umetnikovim rukama, željama i umećem.

– Ima nečeg pomalo borhesovskog u umetnikovom likovnom univerzumu latinoameričke raspevanosti, halucinantnosti i mašte. Borhesova književna čarolija delovala je i deluje i dalje neodoljivo na generacije koje dolaze. Ako znamo da se Borhes podjednako smatrao Argentincem kao i Peruancem, onda zaključujemo da poreklo ipak određuje bliskost sa kulturnim tkanicama.

Na ovog peruanskog likovnog stvaraoca je možda nesvesno uticao pisac ali ga je ipak dodirnuo i to se da osetiti. Paul Ruis Nejra nam otkriva finese sveta ovog književnog velikana, tako posebnog po svojim temama i otmenog u izrazu. A otkriva nam i neke tajnovitosti kontinenta sa koga potiče.

Sam odabir uzora, kako se ističe u najavi za izložbu, nije slučajan, i govori dosta i o nama samima.

– Izabrao je peruanski umetnik Beograd za mesto svog budućeg bitisanja iz samo njemu znanih razloga, a oni su svakako opravdani, pošto se radi o jednoj čistoj i tananoj umetničkoj duši. Radovi koji su pred publikom to samo potvrđuju i donose nam jedan novi duh kakav nemamo prilike često da vidimo – navodi Borka Božović.

A Paul Ruis Nejra o svom prosedeu kaže:

„U svojoj ponekad pronađenoj, ali vrlo nemirnoj dubini, pokušavam da učinim da lik poseduje svoje rođenje u odnosu na sve motive koji ga okružuju. Materijali su pomešani, tehnika poput crteža i predispozicija boja omogućavaju mi da postignem ono što tražim – omiljeno ogledalo, naseljeno karakteristikama mojih iskustava koja su temelj celog ovog susreta”.

Radovi ovog izuzetnog umetnika biće pred publikom do 11. oktobra.