Izložba skulptura Jelene Nikoliš u galeriji Singidunum

Postavku čine skulpture nastale u protekle četiri godine obradom i kombinovanjem drveta i metala.

Radeći dugo godina sa decom na stvaranju trodimenzionalnih formi od njihovih smelih zamisli, umetnica je stvorila svoj način komunikacije sa materijalom kojim pokušava da pomeri granicu između zamišljenog i ostvarenog. Ovakav pristup drži proces otvorenim za nove ishode i omogućava da nastali radovi često sopstvenom energijom i životom prevazilaze prvobitnu zamisao…

„Jelena u svojim vizijama poput pesnika, vrlo suptilno traga za iskonskim smislom, koristeći u svom stvaralaštvu najraznovrsnije materijale: od gotovih drvenih oblika pronađenih u prirodi, metalnih, najjednostavnijih komada, do onih na kojima su rađene zahtevne intervencije. U svojim delima ona se poigrava sa iskonskim elementima (drvo, vatra, metal, voda, vazduh) pozivajući posmatrača da istraži i pronađe sopstvenu metafizičku poruku. Koristeći delove starog drveta, Jelena započinje priču o putovanju, o problematici predmeta i umetnikovom odnosu prema njemu.

Ona svesno ulazi u dijalog sa materijalom, poštujući njegovu volju, tragove oluja, sunca, kiše. I onda ga spaljuje. Ubija. Suočava staro drvo sa elementom vatre, koristeći tradicionalnu japansku tehniku ‘yakisugi’. Drvo se pali, ugljeniše, hladi i površinski obrađuje. Drvo u rukama umetnice prolazi kroz inicijaciju! Umire staro i rađa se novo. Prolazi kroz vatru, kroz solarni kult, pročišćuje se. Bez prisustva smrti nema inicijacije. Zato je njena priroda božanska!“, ističe Lidija Seničar, istoričar umetnosti.

Cum grano salis (lat.) – Sa zrncem soli ili sa zrncem razuma, prenosno ne uzimati sve zdravo za gotovo imati na umu da nije sve kao što izgleda, da može imati skriveni smisao, poruku. U svakom slučaju je savet da ostavimo što otvorenijim svoj um i čula za mogućnosti koje nisu očigledne, ili će nam se otkriti ako dozvolimo.