Izložba "Stolice: vekovi trajanja”

Reč je o eksponatima iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti. Autorka izložbe i kataloga je muzejska savetnica Marija Bujuć, koja je, kako najavljuju iz Muzeja, sa saradnicima „osmislila atraktivnu postavku na kojoj eksponati na originalan način pozdravljaju i pozivaju posetioca na putovanje kroz vekove postojanja stolice kao kraljice enterijera“. Izložbu, koja će trajati do 31. januara 2017, trebalo bi da otvori Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Vlade Srbije.

„Svakodnevna aktivnost čoveka podrazumeva mnoštvo situacija u kojima sedi: u kući, na poslu, na ulici, u parku, u prevoznim sredstvima, u čekaonicama, pozorištu, školi, na javnim i privatnim skupovima. Prva asocijacija vezana za termin „sesti” je stolica, ali i njoj srodne tipološke grupe za pojedinačno – fotelja, hoklica, tabure… ili kolektivno sedenje – klupa, kanabe, sofa, kauč. Savremeni način života nudi bezbroj mogućnosti za više ili manje udobno sedenje. Mi obavljamo tu aktivnost ne razmišljajući o tome da li je to oduvek bilo tako. Trebalo je da prođe više desetina hiljada godina da bi se oblikovao predmet koji se koristi za jednu naizgled veoma jednostavnu radnju“, navodi Marija Bujić u katalogu.

Na izložbi i u pratećem katalogu biće prikazan deo kolekcija nameštaja za sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti, koji broji 63 kataloške jedinice i 80 predmeta – stolica, naslonjača, fotelja i taburea. Najstariji predmet kolekcije, takozvana „Dante stolica“, potiče iz 16. veka, a najmlađi predmet kolekcije izveden je krajem prve decenije 20. veka, po nacrtu Dragutina Inkiostrija Medenjaka. Autor izložbe navodi i da je „približno u isto vreme, 1908. dizajnirana stolica Hansa Gintera Rajnštajna (1880–1938) koja anticipira razvoj nameštaja za sedenje budućih vekova“. Sa izuzetkom dva eksponata, kolekcija je u celini srednjoevropske i zapadnoevropske provenijencije.

„Najstariji prikazani eksponat podudara se sa vekom koji označava vreme početka promene svesti u prihvatanju prava svih na svoju vrstu stolice, dok je najmlađi eksponat kolekcije predstavnik vremena kada je to pravo postalo uobičajena realnost. Da bi se razumeo sveobuhvatni sled razvoja stolice i njenih varijeteta, autorka izložbe Marija Bujić daje u katalogu koncizan istorijski razvoj, od starih civilizacija do modernog doba, sa akcentovanjem važnih perioda, zemalja, stilova i ličnosti koji su uticali na njeno oblikovanje. Ovaj pregled potvrđuje činjenicu da nameštaj za sedenje predstavlja veoma značajnu tipološku grupu nameštaja u celini, kroz koju su se, osim stilskih, reflektovale i mene uspona i padova civilizacija, država i istorijskih ličnosti“, kažu u Muzeju primenjene umetnosti.

Za stilske epohe koje nisu mogle biti ilustrovane fotografijama iz muzejske kolekcije, u katalogu su upotrebljeni crteži Mirjane Vojnović, koji ubedljivo ilustruju nameštaj za sedenje prošlih epoha, a njihovih stotinak studija čini prateću izložbu ove postavke. Konzervatori za drvo i tekstil Milan Andrić i Marija Labudović doprineli su svojim umećem da predmeti, koliko je moguće, povrate svoj stari sjaj.

„Prilikom davanja stručnog suda o stilsko-morfološkoj vrednosti Kolekcije nameštaja za pojedinačno sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti, neophodno je uzeti u obzir „mladost” Muzeja i istorijske prilike na tlu današnje Srbije, od antike do savremenog doba. Kasni početak ekonomskog razvoja, tek krajem 19. veka, siromašni i slabo obrazovani građani, kao i učestala ratna razaranja uzrokovali su nepostojanje naručilaca koji bi podstakli nabavku i proizvodnju luksuznog nameštaja. Zato se može zaključiti da je Muzej, tokom 66 godina svog postojanja, uprkos nepovoljnim okolnostima, sakupio vrednu i značajnu kolekciju stolica i naslonjača, koje verno odražavaju sredinu u kojoj su imale upotrebnu funkciju“, ističe u Muzeju primenjene umetnosti.