Izložba u Berlinu istražuje kompleksan odnos Emila Noldea sa nacizmom

Nolde, koji je umro 1956. godine, bio je medju istaknutim umetnicima čija dela su bila osuđena kao „degenerisana umetnost“ pod nacističkom vlašću. On je, međutim, bio i član nacističke partije, antisemita i verovao je u nacističku ideologiju, kao što pokazuje izložba predstavljena danas u muzeju Hamburger Banhof u Berlinu.

On se nadao da će dobiti priznanje od nacističkih vlasti čak i kada mu je 1941. bilo zabranjeno da izlaže slike i prodaje slike.

Izložba takođe istražuje kako je Nolde uzdignut kao pionir u umetnosti i žrtva nacista posle Drugog svetskog rata. Izložba se zatvara sa slikom „Breakers“ koja je godinama bila okačena u kancelariji kancelarke Angele Merkel dok je ona nije nedavno vratila muzejskoj upravi u Berlinu za ovu izložbu.

„Naše pogled na Noldea će morati da se promeni i naše razmišljanje o toj umetničkoj figuri će morati da se promeni“, rekao je novinarima direktor muzeja Udo Kitelman.

Tek sada je očigledno kako se on sistematski dodvoravao nacizmu i posebno njegovom antisemitizmu, dodao je Kitelman.

Izložba je rezultat istraživačkog projekta koji je počeo 2013. godine. Istoričari i kustosi Aja Soika i Berhard Fulda dobili su neometan pristup arhivama u kojima ima više od 25.000 dokumenata u Fondaciji Nolde u Zebilu, kod danske granice gde je umetnik živeo.

Na izložbi su prikazani dokumenti iz cele Noldeove karijere takodje njegova antisemitska pisma koja potiču od pre Prvog svetskog rata. Istražuje se njegovo uverenje da je bio neshvaćen umetnički genije i tvrdnja da je bojkotovan na umetničkoj sceni kojom su navodno dominirali Jevreji.

Nolde je bio počasni gost Hajnriha Himlera na događaju 1933. godine nekoliko meseci pošto je Adolf Hitler preuzeo vlast i sebe je predstavio ka pionira čiste nemačke umetnosti u memoaru iz 1934. Muzej Folkvang u Esenu je 1935. nabavio više od 450 Noldeovih grafičkih dela.

Medjutim, 1937. godine 48 Noldeovih dela je uzeto iz kolekcija nemačkih muzeja da bi postali deo nacističke putujuće izložbe „degenerisane umetnosti“.

Nolde je pisao ministru za propagandu Jozefu Gebelsu i tražio od njega da prestane sa blaćenjem njegovog rada i isticao svoju borbu protiv strane inflitracije u nemačku umetnost. Nije uspeo da izdejstvuje da mu se neka dela vrate u muzeje, a u međuvremenu je napravio seriju Vikinških slika koje su bile više u skladu sa ukusom tog vremena.

Nolde, čije članstvo u Nacističkoj partiji je bilo dugo poznato, oslobodjen je u posleratnom procesu denacifikacije umnogome zbog zabrane koja mu je data da izlaže slike. Njegova dela su kasnije našla mesto u kancelarijama kancelara Helmuta Šmita i skorije Angele Merkel.

Posle rata percepcija nacističke ere je bila da su u to vreme postojali počinioci, pratioci i žrtve i Emil Nolde je, zahvaljujuži kampanji protiv „degenerisane umetnosti“, lako mogao da bude uvršćen u grupu žrtava, rekao je direktor Fondacije Nolde Kristijan Ring i dodao da Nolde ima mnogo toga da zahvali reakcionarnom umetničkom ukusu Adolfa Hitlera.

Ring je priznao da je posle rata Fondacija doprinela tome da se održava ta lažna slika Noldea.

„Danas, posle više od 50 godina mi u Zebilu više ne vidimo razlog da štitimo Noldea od njega samog. Njegova umetnost koja je bila pionirska za ekspresionizam i modernizam je dovoljno jaka da izdrži raspravu o njegovom odnosu sa nacizmom“, rekao je Ring.