Izložba Superpozicija Šredingerove mačke: Kako nam mediji formiraju kolektivno sećanje

Izložba Superpozicija Šredingerove mačke obuhvata radove dvoje umetnika, Slavice Obradović i Vladimira Miladinovića.

Radovi Slavice Obradović nastali su pre nekoliko godina kao plod intenzivnih razmišljanja umetnice o presijama društva i socijalnih imidža koji nam se istorijski ali i kroz savremeno društvo trendovski nameću. Jedna od najintenzivnijih inspiracija u radu umetnice jeste performativnost roda i šta sve to za nas fizički i mentalno predstavlja.

Govoreći o stvaralačkom procesu i inspiraciji, umetnica je svoje radove opisala sledećim rečima:
„Sklupture predstavljaju fragmentisana tela u različitim kontekstima, kao i njihovu hibridizaciju, na ovaj način sam želela da predstavim neku vrstu uranjanja u druge realnosti i eskapizam od nametnutih standarda.“

Vladimir Miladinović umetnost shvata kao formu kontra-javne sfere koja postavlja pitanja o ratu, medijskoj propagandi, manipulaciji narativa, istorijske odgovornosti i intelektualnog angažmana. Miladinović se bavi medijima, forenzikom, političkom i etičkom identifikacijom, a svojim radom postavlja pitanja na koji način mediji i institucije kreiraju javnu sferu i kako utiču na stvaranje kolektivnog sećanja.

Njegovi izloženi radovi predstavljaju okretanje od njegove dosadašnje prakse koja je podrazumevala rad sa papirnim arhivima. Kao posledica pandemije virusa kovid umetnik se okreće digitalnom svetu. Putem novinskih naslova i mimova, Vladimir kroz svoj rad otkriva i predstavlja stvari koje nam se trenutno dešavaju.

Izložbom je započeta nova sezona koju pod nazivom Najbolji od svih svetova ili glatki izlaz iz večite inflacije uređuje Mia David, kustoskinja galerije Novembar. Počevši sa Superpozicijom Šredingerove mačke cilj budućih izložbi jeste uspostavljanje dijaloga i formiranje novih, jedinstvenih sadržaja.

Slavica Obradović

Slavica Obradović (1990, Beograd) je diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za sklupturu, 2015. godine. Kroz fizičku i virtualnu sklupturu, Slavica se u svom radu bavi predstavama ljudskog tela u specifičnim procesima fragmentacije, hibridizacije i srastanja, pokušavajući da izazove emocije koje imaju za cilj da ispituju kompleksnost međuljudskih odnosa, kao i ličnih emotivnih stanja i validacija. Slavičini radovi često proističu iz povezivanja mitoloških priča i bajki sa savremenim društvenim trenutkom, istražujući na taj način očekivanja koja u realnosti uspostavljamo u odnosu na konstruisanu stvarnost fiktivnih narativa.

Vladimir Miladinović

Vladimir Miladinović (1981) živi i radi u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Završio je doktorske kurseve na interdisciplinarnim doktorskim studijama pri beogradskom Univerzitetu umetnosti, Odsek za teoriju umetnosti i medija. Od 2007. godine ima status slobodnog umetnika. Bio je član umetničko-teorijske grupe „Četiri lica Omarske“ koja se bavi propitivanjem memorijalnih strategija na prostorima bivše Jugoslavije. Glavni fokus njegovog rada leži u polju preispitivanja politika sećanja, medijskih manipulacija i kreiranja i interpretacije istorijskih narativa. Dobitnik je nagrade 53. Oktobarskog salona kao i glavne nagrade fonda za crtež „“Vladimir Veličković”. Trenutno je na istraživačkoj rezidenciji u arhivi Stenlija Kjubrika na Univerzitetu umetnosti u Londonu i deo je VEM – Visual Embodied Methodologies mreže na Kings koledžu u Londonu. Izlaže aktivno u zemlji i inostranstvu poput: SMBA – Stedelijk Museum Bureau Amsterdam (Amsterdam, Holandija), Artium – Basque Museum Centre of Contemporary Art (Vitorija, Španija), Münchner Stadtmuseum (Minhen, Nemačka), Salzburger Künstverein (Salczburg, Austria), FreiraumQ21 – Museumsquartier (Beč, Austrija), CACT – Thessaloniki Center Of Contemporary Art (Tesaloniki, Grčka), The Exchange (London, UK) i dr.

Izložba je realizovana uz pomoć galerije Eugster Belgrade koja zastupa Vladimira Miladinovića i biće otvorena do 30.06.2024, a posetioci i posetiteljke je mogu videti svakog radnog dana (sem ponedeljka) od 12-20h, subotom od 10-18h i nedeljom od 10-14h, na adresi Kursulina 22.