foto FoNet/KomunikArt– Čuvena postavka u psihologiji je da integrisani toksični stid prebacujemo sa kolena na koleno. Da vaspitavajući sopstvenu decu sa nerešenim ličnim stidom direktno taj stid prebacujemo njima. To se odnosi i na druge funkcije u životu – profesorske, saradničke, prijateljske…
Jako je bitno osvestiti stid da se on ne bi prenosio, zašto što je prva impulsivna reakcija u momentu kada se osetimo osramoćeno to da osramotimo nazad. To nesvesno radimo, a rad na sebi je jedino što nam je ostalo. Svaki pojedinac ima odgovornost da se elementarno bavi sobom, jer je užasno važno da pratimo unutrašnji glas. To je optimum života. Možda je to utopija, ali i nije. Imamo zadatak da se bavimo sobom, da budemo bolji ljudi, jer zašto bi nas bilo ko prihvatio ako nismo najbolja verzija sebe – tim rečima umetnica Ivana Ivković govori o srži svog performansa Monument: No one is lost, kojim je za vikend otvorena izložba Evrovizion. Crossing stories and spaces u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Izložbu organizuje institucija za internacionalne odnose u kulturi iz Nemačke – IFA (Institut für Auslandsbeziehungen), u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti Vojvodine i Goethe Institutom Srbije, i deo je programa „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022“.
Postavka traje do 27. februara 2022, a umetnica je na otvaranju govorila za Danas.
Kako kaže, ovim projektom se bavi kontinuirano već šest godina, a projekat se tiče rodnih uloga, raspodele moći i odnosa maskulin i feminin identiteta iz pozicije žene. Projekat preispituje i važnost tih identiteta na Balkanu.
– Pre 2016. na Oktobarskom salonu sam počela da radim sa muškim telom kao elementom senzualnosti, ranjivosti i osetljivosti, pokušavajući da kroz jedan drugačiji pogled na ogoljenog muškarca pokrenem priču o njihovoj senzitivnosti koja i nije tako bliska našoj sredini, a i da promenim percepciju žene koja je uglavnom ta koja je naviknuta da kroz istoriju umetnosti bude gola, skinuta i izložena – pojašnjava Ivković.
Ona dodaje da su se njeni radovi menjali onako kako se i sredina menjala.
U Beogradu je odnos prema nagosti i rodnoj ravnopravnosti postao elastičniji, pa u radu sve češće ima i transdžender populaciju, gej populaciju i najrazličitije forme fluidnih identiteta.
Kako objašnjava, odnos prema golom muškom telu nije isti u Berlinu i na Cetinju i zato je performans i neki vid ogledala društva.
– Ovi radovi funkcionišu kao ogledalo naše lične senzualnosti, seksualnosti i naših identiteta. Pokazuju jako dobro u kom je stanju i na kom stupnju društvo u kome živimo. Šta su njegovi tabui, stereotipi i na koji način treba da se bavimo njima – ukazuje umetnica.
Novina njenog performansa u Novom Sadu je što je pored muškaraca, u performansu učestvovala i jedna žena, što treba da naglasi još veću fluidnost identiteta.
– Vladica Čulić je devojka sa kojom jako puno sarađujem na svojim projektima. Ona je unela novine u društvo. Odrasla je u Švedskoj i otvorila je jedan LGBT bar u Beogradu za širu populaciju. Svideli su mi se njeni potencijali pre svega kao nekog ko može da bude jako dobar provodnik za priču o sopstvenom bivstvovanju i delovanju u ovom svetu. Njen izgled jeste atipičan ali je ona, ako zagledate, jako nežna žena sa intenzivnom lepotom ali i neko ko se nosi sa svojom muškom energijom na izraženi način – pojašnjava umetnica.
Za nju je susret sa drugošću u vidu muškarca uvek bio izazov zato što je pre svega žena, te je, kako kaže, ovaj rad rad iz ženske pozicije ali to ne znači da neće raditi i sa ženama kada dostigne nivo da sebe pogleda i sa druge strane.
To ko smo, šta smo ne definiše nam društvo, pogotovu ne sada u 21. veku već je to stvar naših najintimnijih osećaja i mogućnosti da živimo život kakav odaberemo, smatra ona.
– I onima kojima je um otvoren da prihvate ono što je društvo definitivno donelo kao promenu – veća prava – ne definiše, recimo, naš najintegrisaniji stid. Stid koji nam se iz generacije u generaciju provlači. Neko ko je hetero orijentacije ima stid. Ono o čemu su ovi radovi nije samo borba za jednakost već borba za oslobađanje pojedinca ko god on bio. Taj momenat stida je nešto sa čime se nosimo čitavog života, a ovi radovi upravo govore o tome. Oni se obraćaju najširoj publici. Osete ga i stariji i mlađi i strejt i gej i stegnuti i nestegnuti… Osete koja je mera stida sa kojom se mi nosimo, svakodnevno, ne samo u polju našeg intimnog života, već i u polju posla i bilo kojih odluka – ukazuje Ivković.
Prema njenim rečima, nama isprva deluje da smo naviknuti da postoji i ovo i ono, ali kada se suočimo sa različitim identitetima često nam izazovu jezu, nelagodu, diskomfor…
Zato smatra da je posebno bitno da se ovakve stvari izlažu u muzeju, jer ljudi koji posećuju muzej to ne očekuju, i samim tim se širi publika.
– Većina ovih ljudi nisu performeri, tako da je ovo i jedan društveni eksperiment i ovako izloženi imaju svoj pogled ka publici pa i publika automatski postaje učesnik rada jer se oseća jednako izloženo. Učesnici i posmatrači se gledaju međusobno što stvara određenu tenziju – zaključuje umetnica.
O ideji evropskog identiteta
Izložba IFA-e pod nazivom Evrovizion. Crossing stories and spaces bavi se aktuelnom društveno-političkom situacijom u Evropi i idejom evropskog identiteta.
U fokusu ima manje vidljive i marginalizovane geopolitičke i kulturne prostore, posebno prostor jugoistočne i istočne Evrope.
To su takozvane poluperiferije i mesta raznolikosti, koja u mnogim međunarodnim debatama i izložbenim praksama imaju podređenu ulogu.
Na izložbi svoje radove predstavljaju umetnice i umetnici: Nevin Aladağ, Igor Bošnjak, Vajiko Chachkhiani, Lana Čmajčanin, Johanna Diehl, Petrit Halilaj, Ivana Ivković, Janine Jembere, Vladimir Miladinović, Henrike Naumann, Emilija Škarnulytė, Selma Selman, Slavs and Tatars, i Adnan Softić.
Kustoskinje izložbe su Sanja Kojić Mladenov i Sabina Klem.
Izložbu čine i putujuća biblioteka, dostupna svim posetiocima izložbe, internet prezentacija projekta i Magazine Pre-issue koji sadrži početne informacije o projektu.
Za vreme trajanja izložbe održaće se više pratećih programa, dok će u februaru 2022. godine, i u galeriji Menjačnica Goethe-Instituta u Beogradu, biti realizovana izložba umetnice Henrike Nauman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
