Izložba umetničkih fotografija „Skriveni znaci prirode” u Galeriji Doma Vojske

Velimirović je bio autor široke radoznalosti, a pored antologijskih filmova koji su osvajali priznanja na najvećim svetskim festivalima, ostavio je i bogat opus umetničkih fotografija, a u nekoliko poslednjih decenija života priredio je i deset samostalnih izložbi u Beogradu i drugim gradovima – „San o lepoti“, „Freske na kamenu”, „Ratovanje”, „Platani anakonde”, „Godišnja doba”, „Vidokrug Boke”, „Posvećenje proleća u Beogradu”…

„Skrivene znake prirode“ prvi put je predstavio marta 2003. godine, u istom prostoru Galerije Doma Vojske u Beogradu, i ova izložba se u njegovu čast ponavlja tačno posle dvadeset godina.

Kako je istakao istoričar umetnosti i likovni kritičar Nikola Kusovac otvarajući izložbu, odgovori na pitanje koja je to energija, odakle izvire i kojom snagom pokreće stvaralački mehanizam Zdravka Velimirovića kao umetničkog fotografa, sadržan je u njegovoj prebogatoj radnoj biografiji.

– Počev, prirodno, od iskustva što ih je stekao rediteljskim radom, koji podrazumeva oblikovanje složenih celina, zatim preko onih iskustava što proističu iz zahteva za dobrim poznavanjem bitnih elemenata vizuelne, odnosno likovne kulture, kao preduslova komponovanja filmske slike, do dragocenih iskustava scenariste obaveznog da složene misaone i narativne sadržaje iskaže na jasan i u svakom pogledu zanimljiv način. Kada se rečenom doda i činjenica da je Velimirović dosad priredio deset samostalnih izložbi fotografije, onda postaje jasno da ovaj umetnički medij u njegovom raznovrsnom i prebogatom opusu dobija sve zapaženije mesto – rekao je Kusovac.

Među održanim izložbama Velimirovića izdvaja se „San o lepoti” u Etnografskom muzeju 1998. godine.

– Bez oklevanja možemo da zaključimo kako „Skriveni znaci prirode“, izložba koja sada otvaramo, predstavlja njen logičan estetički, ali i etički produžetak. Čvrsto oslonjen na rezultate do kojih je došao tokom preko pet decenija stvaranja sveta okom filmske kamere, Velimirović je izoštrio objektiv fotografskog aparata da bi otkrio i na svoj način tumačio skrivene zapise i znake prirode.

Činom odgonetanja, kako je naveo istoričar umetnosti, i tumačenja te sadržine, date unutar jednog kadra koji je likovno besprekorno organizovan, Velimirović prosto primorava posmatrača da bude aktivan saučesnik stvaralačke igre.

– On nas tako uvodi u svoj svet, svet pozitivne energije, svet u kojem svetlost razgoni tamu a život pobeđuje smrt, u kojem on definiše i tragove prirode, provocira strukturom i teksturom raspukle brezove kore, ili pak otkriva tajne zapisa na kamenim plohama, otkrivajući u njima enformelističke čari makrostrukture freskopisa – izjavio je Nikola Kusovac.

Zdravko Velimirović ušao je u ovdašnje filmske antologije kao jedan od najvažnijih jugoslovenskih, crnogorskih i srpskih autora, koji je stvorio remek dela.

Njegov prvi igrani film, politička drama „Dan četrnaesti“, snimljena prema scenariju Borislava Pekića 1960, u produkciji „Lovćen filma“, bilo je i prvo jugoslovensko ostvarenje prikazano u glavnom takmičarskom programu Kanskog festivala, prvo nominovano za Zlatnu palmu, i svojim uspehom označilo je početak „zlatne ere“ jugoslovenske kinematografije.

Čak dva Velimirovićeva filma, „Umir krvi“ (dokumentarac iz 1971) i „Derviš i smrt“ (1974) bila su nominovana za Oskar, a njegova igrana ostvarenja „Lelejska gora“, „Vrhovi Zelengore“, „Dorotej“…, takođe su osvajala mnogobrojna priznanja.

Izuzetni sineasta koji je ostao upamćen po ekranizaciji velikih književnih dela, među priznanjima ima dve Zlatne arene za režiju i jednu za scenario, Srebrnu arenu za najbolji film, nagrade na festivalima u Rio de Žaneiru, Montrealu, Lajpcigu, Pjongjangu, Avejru.., Povelju za doprinos svetskoj kinematografiji koju mu je dodelio Savez filmskih stvaralaca Ruske Federacije, a istio priznanje posthumno je dobio u Italiji (2007), i u Portugaliji (2008).

Kratki film “Ekselencije” dobio je prvu nagradu u programu za mlade na festivalu u Kanu, i prikazan je na svečanim skupovima u 115 zemalja pod patronatom UNESKO.

Retrospektive Velimirovićevih filmova i sećanja na njegovo stvaralaštvo organizuju se i danas na brojnim festivalima – „Dan četrnaesti“ prikazan je 2021. na 74. kanskom festivalu u programu „Kan Klasik“, a na prošlogodišnjem festivalu u Puli priređen je omaž velikom autoru, koji je bio i profesor po pozivu na Univerzitetu Kvebeka u Montrealu.