Izložba „Uroš Predić – dostojanstvo svakidašnjice” u Galeriji SANU: Najvoljeniji srpski slikar ikoničnih, nacionalno-patriotskih dela

Svečano otvaranje ove izložbe čiji su autori dr Snežana Mišić i prof. dr Igor Borozan najavljeno je sutra uveče – 12. mart, u 19 sati, u Galeriji SANU.

Izložba je rezultat nastavka višedecenijske uspešne saradnje Galerije Matice srpske i Galerije SANU na promociji i predstavljanju nacionalne umetnosti i kulturne baštine.

– Predić je „najakademskiji“ od svih akademskih slikara u našoj sredini poslednjih decenija 19. veka i prve polovine 20. veka. Crtež, intelektualnost, akademski postulati i vera u dobro, lepo i istinito su maketirali njegovu osobu i na neki način nas naveli da damo naslov ovoj izložbi – dodao je Borozan.

Prema njegovim rečima, Predić stoji svima nama u kolektivnoj svesti nacionalnog, zajedničkog sećanja i u tom sećanju on je verovatno najvoljeniji srpski slikar kultnih, ikoničnih, nacionalno-patriotskih dela, od kojih je najpoznatija „Kosovka devojka“ koja je i izložena na ovoj postavci u SANU.

Predićevo delo se sastoji i od sentimentalnih predstava dece i dečijih igara, portretiranja vojskovođa i vladara, religioznih prikaza poput dela „Sveti Georgije ubija aždaju“ i „Sveti Nikola spasava brodolomnike“, sve do panorame Beograda…

– U evropskim reperima retka je situacija da neko dobije mesto asistenta Bečke likovne akademije, koja je u to vreme – krajem 19. veka, bila najuglednija u Evropi, i da isto to mesto napusti kao i buduću profesuru na bečkoj Akademiji i vrati se u svoju otadžbinu – kazao je Borozan, i iznova istakao Predića kao ubedljivo najznačajniju figuru u modernoj i predmodernoj istoriji srpskog naroda. On je poslednji veliki pravoslavni ikonograf, dodao je.

Borozan izdvaja da je posebnost Predića bila i mogućnost da pošto-poto pronikne u dušu pojedinca koga prikazuje, a da ne izostavi socijalni status.

– U rangu najvećih evropskih slikara tog perioda, Predić je skeptičan, poneki put i ciničan, pesimističan, ali istovremeo i religiozan čovek koji je tražio da se sahrani po pravoslavnom običaju, iako je koketirao sa raznim intelektualnim novotarijama koje su dolazile do granice pravoslavlja – kazao je Borozan zaključujući da je geneza njegovog slikarstva i refleksija njegovog bića.

– Ako tražimo umetnika čiju su slavsku ikonu morale imati sve uglednije srpske građanske porodice, onda je to Predić. Neke od tih slika nalaze na izložbi – najavio je Borozan, istakavši i da je umetnik bio britki um koji je socijalnom kritikom, aktivistički, raskrinkavao socijalnu nepravdu.

– Predić je bio veoma osetljiv na socijalnu nepravdu koja se počela rađati u njegovo doba, sve do uspona kapitalizma i raslojavanja društva. Protivnik modernizacije, a istovremeno u istom tom modernom svetu – primetio je Borozan i dodao da ne postoji osoba u našoj sredini koja je važnija spona između Srpske akademije nauke i umetnosti i Matice Srpske, koji je ujedno i uobličio vizuelni identitet Matice srpske, njen stipendista i član SANU.

Predić je drugovao sa znamenitim ljudima toga doba – kompozitorima, piscima, filozofima: Lazom Kostićem, umetnicima Pajom Jovanovićem i Markom Muratom, ali i magnati kao što je bio Đorđe Vajfert, Nikola Spasić…

– Nema pore našeg društva, kulture, umetnosti i nauke gde taj otuđeni pojedinac nije učestvovao, posredno i neposredno – zaključio je Borozan.

Autorka i muzejska savetnica Snežana Mišić je podsetila da su u oktobru 2022. godine u Novom Sadu u Galeriji Matice srpske priredili izložbu posvećenu Urošu Prediću pod nazivom „Uroš Predić: Život posvećen lepoti i umetnosti“, sa kojom su započeli obeležavanje velikog jubileja – 175 godina Galerije Matice srpske, jer je Uroš Predić bio prvi stipendista Matice srpske u oblasti lepih veština i umetnosti.

– Na ovoj izložbi prikazana su tri dela koja ranije nisu bila nikada javno izlagana i nalaze se u privatnom vlasništvu – kazala je Mišić.

Istakla je i da su se kroz koncept izložbe trudili da prikažu životne i stvaralačke prostore Uroša Predića – Orlovat, Beč i Beograd, ali i njegov unutrašnji, duhovni prostor.

Mišić je najavila da će tokom trajanja izložbe biti realizovan bogat prateći program – predavanja sredom od 18 časova, kao i mnogobrojna vođenja kroz izložbu – kustoska utorkom i petkom od 18 časova, a četvrtkom od 12 i autorska subotom od 13, i nedeljom od 12 sati. Za najmlađe će biti priređene radionice 23. marta, 20. aprila i 18. maja od podne.

Mona Liza Matice srpske

– Predićeva slika „Nadurena devojčica“ jeste, kako mi kažemo, Mona Liza naše kolekcije, slika bez koje ne možemo da zamislimo nijednu stalnu postavku jer privlači veliku pažnju javnosti. To je slika od koje se Predić nije do kraja svog života mogao odvojiti, da bi je 1949. godine poklonio Matici srpskoj, za njenu galeriju. U pismu koje je uz delo prosledio Matici Srpskoj napisao je da se nada da će Matica srpska primiti poklon i brinuti o njemu, ali i to da prethodnih decenija nije mogao da se oprosti od nje, jer je želeo da je gleda u svom ateljeu i da je pokazuje onima koji su dolazili u atelje. „Nadurena devojčica“ spada u red najuspelijih dela evropske umetnosti – kazala je Mišić.