Umetnik koji ima mesto uz Munka, Van Goga, Pikasa: Izložbu Zlatka Glamočaka u Galeriji Haos večeras otvara Pjer Košar

Iako je izlagao na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u više zemalja, a po pozivu institucija i likovne kritike sa najznačajnijim umetnicima XX veka, Glamočak je najveći uspeh i ugled stekao upravo u Francuskoj.

Bio je komesar izlozbe Corps à corps (2004) koja je proglašena za godišnji kulturni dogadjaj grada Fontenay sous bois, a prestižni umetnički časopis ART PRESS (N° 293) je ovu izložbu proglasio jednom od tri najznačajnije figurativne izložbe zadnje decenije XX veka. Na konferenciji Francuske akademija nauka i umetnosti Glamočak je 2015. uvršten među 25 najznačajnijih umetnika, pored Mušiča, Veličkovića, Mišoa, Šilea, Munka, Van Goga, Pikasa i drugih.

Realizovao je više spomeničkih skulptura na prostoru bivše Jugoslavije i Francuske, njegova umetnost predstavljena je u preko 350 domaćih i evropskih umetničkih revija, kataloga, monografija, kritičkih prikaza i novinskih tekstova, a njegovi radovi se nalaze u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama.

Beogradskoj likovnoj publici Glamočak će se večeras predstaviti izložbom simboličnog naslova „Poraženi pobjednik“, koja će trajati do 15. novembra, a kako je o njegovim radovima zapisao veliki slikar Dimitrije Popović, u kojoj se meri dva različita medija, kao što su crtež i skulptura, mogu tretirati ravnopravno pokazuju upravo njegova dela.

„Umjetnik, koji je internacionalni ugled stekao prvenstveno skulptorskim ostvarenjima, predstavlja se kao izuzetan crtač. Dok je za većinu kipara crtež medij kojim se služe pri razradi neke ideje koju će otjelotvoriti u trodimenzionalni oblik, Glamočak tretira crtež kao autonomnu disciplinu… Afirmirajući medij crteža i njegove izražajne mogućnosti jasnoćom snage ekspresivnog izraza, istovremeno ostvaruje nadrealistički karakter svojih motiva“.

Kako ističe Popović, ono što se doima košmarnim ritualima sadizma i mazohizma, kod Glamočaka je projektovano iz tragičnog iskustva stvarnosti.

„Moguća misao na srednjovjekovnu infernalnu imaginaciju može biti u funkciji paradoksa da bi se jasnije i preciznije ukazalo na brutalnost savremenog pakla, na dezintegrisano jedinstvo današnjeg prividno cjelovitog svijeta“.

Zlatko Glamočak je rođen 1957. u Bihaću, odrastao je u Baru, a studije vajarstva završio je 1982. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Iste godine pohađao je i studije vajarstva na Akademiji lepih umetnosti u Veneciji. Postdiplomske studije vajarstva završio je 1986. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Miša Popovića.

Bio je na majstorskim radionicama studija vajarstva na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu kao pozvani student (ekvivalent majstorskoj radionici) u klasama profesora Lebel, Cardot i Dehlai, i dobitnik je prestižnih jugoslovenskih, crnogorskih, francuskih i evropskih priznanja.

Član je ULUCG-a od 1991. a od 1993. i Udruženja La Maison des Artistes u Francuskoj. Od 2004–2009. bio je profesor analitičkog crteža na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, i dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Važna mesta u biografiji velikana

Zlatko Glamočak je bio  komesar izložbe „Corps a corps“, Fontenay sous bois 2004. Prestižni umetnički casopis ART PRESS (N° 293) je ovu izlozbu proglasio jednom od tri najznačajnije figurativne izložbe zadnje decenije XX veka, zajedno sa antologskim izložbama Identitet/Alterite Bijenale Venecija, 1995 i Senzacija (Teit gealerija, London), 1998. 2014.

Francuska akademija nauka i umetnosti (Academie des Beaux arts) konferencija pod nazivom „Umijetnost, tijelo, transgresija“, 2015. Glamočak se našao u raskošnom izboru 25 umetnika XIX i XX veka: Van Gog, Picaso, Edvard Munk, Egon Sile, Anri Miso, Džon Henrih Fuzli, Alfred Kubin, Vladimir Veličkovic, Zoran Mušić…

“Expresionisme”, Artension (specijalni broj 23), 2018, grupa autora. Zastupljeni umetnici: Pikaso, Egon Sile, Francisko Goja, Edvar Munk, Francis Beikn, Lucijan Frojd, Sutin, Baskiat, Dado, Alberto Djakometi, Vladimir Veličković, Džems Ensor, Zlatko Glamočak…

FRAC Bretagne „Sculpter“, Musée des beaux arts de Rennes, tekst Mikael Faujor, objavljeno u Toute la Culture 2018. Zastupljeni umetnici Marsel Disan, Alberto Giakometi, Max Ernest, Oto Dix, Henri Mur, Jozef Kosut, Zlatko Glamotchak….

Serija konferencija Cristian Noorbergen-a Veliki savremeni skulptori „Les grands sculpteurs contemporains“ 2018. u Muzeju lepih umetnosti u Lionu (Musée des beaux-arts, Lyon), osnovan sedam godina poslije Luvra. Noorbergen je predstavio dvadeset skulptora kao i njihova dela, među kojima Alberto Đakometi, Ron Murck (jedan od najznačajnijih živih skulptora), francuske akademike (Ousman Sow, predstavljao Francusku na Bijenalu Venecija-, Brigitte Terziev, Jeanclos Georges), Lydie Arickx, Zlatko Glamočak…

Regard sur la sculpture contemporaine (Pogled na savremenu skulpturu, istorija skulpture XX veka), Gerard Xuriguera, edicija FVW, Pariz, 2008 – izbor zastupljenih umetnika: Picasso, Brancusi, Alberto Giacometti, Marcel Duchamp, Tingely, Alexander Calder, Richard Serra, Anish Kapoor, Botero, Naum Gabo, Kounellis, Joseph Beuys, Jeff Koons, Nam june Paik, Marina Abramović, Dušan Džamonja, Zlatko Glamočak…

U francuskom filmu „LA PLACE PUBLIQUE“, najnagrađivanijie autorke francuske kinematigrafije, Agnes Jaoui (40 snimljenih filmova, Zlatna Palma u Kanu 2004, 11 Cezara, nominacija za Oskar 2001, …), izložene su skulpture Glamočaka. Film se 2018. aktivno prikazivao u francuskim bioskopima šest meseci.

Zlatko Glamočak kod Dada, izložba u Zizoru 2009. Posebno se izdvaja zajednička izložba „DADO RECOIT GLAMOČAK“, sa kojom je Dado
proslavio svoje učešće na Venecijanskom bijenalu.

U pregledu istorije umetnosti XX veka „Les mediocres flambuoyants“ (edicija EC, Paris 2003.) Rajmond Perrot je uvrstio sledeće umetnike: Baltus, Pikaso, Matis, Magrit, De Kuning, Francis Beikn, Lucijan Frojd, Zan Dibife, Đakometi, DadoĐurić, Zlatko Glamočak…

„Aspects de la Sculpture contemporaine“ (Aspekti savremene skulpture), Muse des Beaux arts Clermond Ferrand 1994. (Francuska). Izlagani umetnici – izbor: Richard Serra, Barry Flanagan, Cesar, Arman, Niki de saint Phalle, Schoffer Nicolas, Zlatko Glamočak…

Arts ’94, “The Iternational Contemporary Art Fair”, Los Angeles.Internacionalni sajam umetnosti Los Angeles 1994, po pozivu francuskih kritičara Glamočak je izlagao sa najeminentnijim umetnicima druge polovine XX veka.