Izložbe o kojima se govori u Parizu: Od sna do svetlosti

Ovaj put sam se odlučila za dve izuzetno originalne postavke zbog izbora tema i slikara koji su na njima predstavljeni. Izložba „Orijent u očima slikara – od sna do svetlosti“ održava se u muzeju Marmotan-Mone, u kući istoričara Pola Marmotana, koja se nalazi u jednom od najlepših pariskih arondismana.

Ovaj veliki obožavatelj umetnosti je poklonio svoju kolekciju Akademiji Lepih umetnosti 1932. godine, a njegova kuća je pretvorena u muzej. Druga izložba pod nazivom „Le Nabi i dekor“ postavljena je u Muzeju Luksemburg, koji se nalazi u samom luksemburškom parku.

Le Nabi i dekor (do 30. juna)

Krajem XIX veka duh modernizma osvaja umetnost. Pokret Le Nabi (Les Nabis) čini grupa mladih umetnika, pod velikim uticajem Gogena. U okviru ovog pokreta oni ispoljavaju svoj stav prema impresionizmu koji preovladava u to doba i koji oni smatraju suviše bliskim stvarnosti. Za razliku od impresionista, oni naglašavaju obojenu površinu i konturu. Ova grupa je najaktivnija između 1888. i 1900. godine. Najpoznatiji među njima su svakako: Pol Serizije, Pjer Bonar, Moris Deni, Eduar Vijar i Pol Ranson. Naziv pokreta, Le Nabi, potiče iz hebrejskog i arapskog jezika i znači proroci. Ovi slikari pokušavaju da izbrišu granicu između lepih umetnosti i primenjene umetnosti, ističući najviše njenu dekorativnu stranu. Grupa Le Nabi je bila isto tako inspirisana i japanskim estampama. Oni su izvršili značajan uticaj na primenjenu umetnost uopšte, ilustraciju časopisa, knjiga, slikanje plakata i pozorišni dekor.

Na izložbi se može videti preko stotinu dela među kojima su slike, crteži, dekorativni predmeti i japanske grafike. To je prva izložba ikada organizovana u Francuskoj na ovu temu. Le Nabi su iznad svega želeli da pokažu kako se njihova umetnost može primeniti na unutrašnju dekoraciju, tapiserije, tapete za oblaganje zidova, paravane, vitraže ili keramiku. Le Nabi su se inspirisali religijom, filozofijom, književnošću, pozorištem i poezijom.

Veliki pobornik ovog pokreta bio je Zigfrid Bing, trgovac umetničkim delima i veliki poznavalac umetnosti. On organizuje, 1895. godine, izložbu u svojoj kući uređenoj u ar nuvo (art nouveau) stilu. Za ovu priliku, on poručuje od Nabista, a naročito Denija, Ransona i belgijskog arhitekte i dekoratera Henrija Van de Veldea, nameštaj, estampe, slike… Na izložbi su isto tako izloženi i neki eksponati iz Bingove kuće. Postavka je osmišljena u više delova od kojih su najzanimljiviji oni koji prikazuju ženske likove u bašti, parkove, unutrašnju dekoraciju, ar nuvo i dela inspirisana japanskom umetnošću.

Orijent u očima slikara – od sna do svetlosti (do 21. jula)

Orijentalizam u umetnosti XIX veka postaje veoma popularan posle Napoleonovog pohoda na Egipat i osvajanja Alžira od strane Francuza. Isto tako putopisi iz tih zemalja su podsticali maštu umetnika. Putovanja u arapske zemlje postaju pristupačna ne samo bogatima, već i umetnicima kao što su bili Delakroa, Fromenten, Matis, Renoar, Kle, Make… Tako, pored istorijskih tema u evropskom slikarstvu postaju veoma popularne scene iz harema, hamama, bazara i sa ulica. Dokumentarni karakter je ovde manje bitan, jer teme imaju više za cilj da povežu estetiku i egzotiku sa erotikom. Slike su bogatih, često jarkih boja koje razbuktavaju maštu slikara i onih koji ih posmatraju.

Na izložbi je pokriven period od 1800. do 1920. i izložena su dela najvećih slikara koji su svi, bez obzira na pravac kome pripadaju, bili omađijani putovanjima ka Orijentu bilo da su imali mogućnosti da se tamo zaista upute ili su samo maštali o tim zemljama u svojim pariskim ateljeima.

Preko pedeset izloženih dela nas vode u ovaj magični svet pun svetlosti i pozivaju na otkrivanje prelepih pejzaža i likova misterioznih, obnaženih ili raskošno odevenih ženskih modela. Bilo da je u pitanju Engrova čuvena Velika Odaliska, koja je kada je naslikana izazvala velike kritike, ili da se radi o Kleu ili Kandinskom u potpuno različitom stilu, izložba odiše pozitivnom energijom i nekom novom snagom i pokazuje koliko je ovaj period bitan u istoriji umetnosti, jer označava prelaz ka modernizmu i apstraktnom slikarstvu.