Između Beograda, Uneska i pretenzija Prištine

– Svi oni koji pretenduju na našu kultnu baštinu računaju na to da brisanje memorijalnih tragova postojanja jednog naroda protokom vremena trajno unuštava njegovo sećanje i identitet. Ipak, ono što nijedan pokušaj krađe istorije i identitete ne može da izbriše jeste duboko ukorenjena svest o kulturnim koreni našeg naroda odakle potiče i odlučnost da negujemo i čuvamo svest o veličini naših svetinja sa meterijalnim spomenicima – poručila je u pozdravnom obraćanju Maja Gojković, ministar kulture i informisanja.

Ona je naglasila je da je tema skupa u SANU od neprocenljive važnosti za srpsko društvo, državu i narod, jer je reć o prostoru koji je “autentično mesto nastanka srpske države i Crkve”, ali da uvek treba insistitati i na tome da je to nasleđe i deo evropske i svetske baštine.

Ministarka je ukazala na višedecenijsku izloženost tog nasleđa raličitim vrstama nasilja – od uništavanja dela srednjovekovih spomenika posle 1999. do mekih pritisaka poput isticanja zastave samoproglašene kosovske države i služenja mise na temeljima pravoslavne crkve u specijalnoj zoni zaštite Novo Brdo.

Prema njenim rečima, imajaći u vidu odnos kosovskih vlasti prema srpskoj kultrnoj baštini na KiM, zahtevi Prištine da se u Unesku izmeni njen titular – sa Srbije prenese na samoproglašenu državu Kosovo, zvuče cinično.

– U kontatku sa predstavnicima Uneska i drugi međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom kultnog nasleđa svakodnevno podsećamo da petenzije Prištne za prijem u članstvo u njema nije u skladu sa Rezolucijm 1244 SB UN niti su u interesu očuvanja kultnog nasleđa – izjavila je Maja Gojković.

Skup u SANU organizuju dva odbora Akademije – Odbor za srpsko pitanje i Odbor za KiM pod pokroviteljstvom Nacionalnog komiteta za saradnju sa Uneskom, čiji je ppedsednik Goran Milašinović ukazao da na KiM kulturnu vrednost ima 1.300 artefakata.

Milašinović je istakao važnost ovakvog naučnog pristupa problemima i apelovao na razvoj “kulturnog patriotizma, posebno kod mladih generacia, koji može da zameni sve druge, pa i agresivnije vidove patriotizma”.

Profesor Dušan Čelić, pozdravljajući prepunu Svečanu salu SANU, preneo je očekivanja akademske zajednice Prištinskog univerziteta sa sedištem izmeštenim u Kosovsku Mitrovicu, da “ovakvim progamima SANU konačno zauzme mesto koje joj pripada u definisanju državnih nacionalnih i drugih ciljeva Republike Srbije na KiM”.

Kao zadaci skupa u SANU najavjeni su “utvrđivanje i analiza sadašnjeg stanja srpskog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa na KiM, procena njehove bezbednosti, planovi za očuvanje i oastanak, uključujući pravni i politički kontekst problematike.

Na njegovom otvaranju predsednik SANU Vladmir S. Kostić najavio je još dva skupa o KiM tokom 2021. na temu energetskih resursa i srpske književnosti u istoriji književnosti različitih sredina.

Otvaranje konferencije u SANU poklopilo se sa javnom intervencijom SPC – Svetog arhijerejskog sabora prošlog vikenda, a pre dva dana i patrijarha Porfirijaa, zbog Nacrta zakona o kulturnoj baštini, koji se priprema u Ministarstvu kulture i informisanja. SPC je ukazala na nedospustivo isključivanje prostora KiM iz budućeg zakona, kao i svođenje vlasničkog statusa Crkve na prava korinika, što je Maja Gojković javno odmah usvojila.

Od uništavanja do prisvajanja

Radni deo skupa počeo je razmatranjem teorijskih konteksta i međunarodnog aspekta pitanja kultrnog nasleđa drugih.

Navodeći primere iz istorije i svetska iskustva, poredeći ih sa stanjem na KiM, Milica Božić Marojević, docent Filozofskog fakuteta UB, ukazala je na specifilnost problema 21. veka u kome je “drugost razlog svih vrsta sukoba, što za psledicu ima stadanje kulturnog nasleđa”.

Jelena Pavličić Šarić sa Fakulteta umetnosti Prištinskog univerziteta, problematiku kultnurnog nasleđa drugih u savremenom albanskom drutvu stavila je u politički kontekst protektorata UN i stvaranja samoproglešene kosovske države.

Prema njenim rečima. odnos kosovskih Albanaca prema srpskom kutnum nasleđu kreće se od njegovog uništavnja i zaostavlajnja kao neželjenog nasleđa do prisvajanja – aproprijacije u okviru poželjne mitologizacije sopstvene prošlosti.