Izrada prvog narodnog gramatičkog digitalnog rečnika srpskog jezika

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Drago mi je da kontrolu „vrše bibliotekari – stručnjaci“, ili preciznije – bibliotekari, bibliotekarke, trans-bibliotekari, trans-bibliotekarke, dvorodni/ne(?/?) i neopredeljene/ni – stručnjaci, stručnjakinje…

2. „Vreme teče“ ili „Vreme beži“ dve su tačne latinske poslovice i moguće je da se u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ protokom vremena nešto i promenilo. Jer pre dvadesetak godina, dok sam u toj biblioteci radio, nije postojao baš niko ko se bavio jezičkom problematikom, posebno ne leksikologijom i leksikografijom. Bibliotekari bi trebalo da budu, a počesto i jesu kultivisani ljudi, ali to nikako ne znači da su kvalifikovani za ove poslove koji bi, po prirodi stvari, trebalo da se obavljaju u Institutu za srpski jezik u SANU. Drugo, postoji nedoumica, bar iz ovog teksta, da li je u pitanju samo narodni jezik ili savremeni srpski. Ako je u pitanju narodni, da li to znači da će se koristiti samo imenice koje postoje u narodnom stvaralaštvu (pesmama, pričama, poslovicama itd)? I čemu isticanje engleske reči kraudsorsing (crowdsorcing) – koja označava pozajmljivanje, a ja bih rekao i krađu tuđih ideja) – nepoznate široj javnosti? Deluje učeno?

3. Recnik