Fotografsko delo Freda Štajna (1909 – 1967) neraskidivo je povezano sa nemačkom istorijom: u junu 1933. otpušten iz saksonske pravne službe, Jevrejin iz Drezdena je u jesen 1933. glavom bez obzira izbegao u Pariz gde je počeo da se bavi novinskom fotografijom i fotografisanjem portreta.
Nakon nekog vremena 1941. beži u Njujork. Potom se usredsredio na fotografisanje portreta uglavnom književnika. Izložba u berlinskom Nemačkom istorijskom muzeju naslovljena „Report from Exile“ (Izveštaj iz egzila) prikazuje portrete i vedute gradova između 1930. i 1960. godine, koje su prvi put postavljene u političko-istorijski kontekst.
Reč je, između ostalog, o Štajnovim snimcima sa Međunarodnog kongresa pisaca iz 1935.
Kao sin rabina, rođen 1909. u Drezdenu, socijalista Štajn znao je da će ga posle nasilne pomene vlasti nacionalsocijalisti progoniti, te je uz izgovor da putuje na medeni mesec u Pariz, mogao da pobegne na vreme.
Kamera Lajka je bila svadbeni poklon, što je i presudilo da fotografija postane Štajnova nova profesija.
U Parizu je Fred brzo otvorio svoj fotografski studio. Već 1935. kao autor je učestvovao na više grupnih izložbi, zajedno sa uglednim fotografima kao što su Ilze Bing, Brase, Man Rej, Dora Mar, Andre Kerteš.
Porodica Štajn je 1938. dobila prinovu, rodila im se ćerka, opet su morali u egzil.
Godine 1941. Štajnovi su se na poslednjem parobrodu koji je zaplovio iz Evrope domogli Njujorka. Tamo je Štajn uz kameru Lajka, počeo da eksperimentiše i kamerom marke Roleifleks.
Jednostavna upotreba te kamere mu je omogućila da se šeta ulicama grada i da „u odlučujućem momentu“ snimi legendarne fotografije.
Čitavog života Fred Štajn se koncentrisao na fotografisanje ljudi na ulici i na portrete.
Štajn o svom fotografisanju kaže: „To se samo u jednom trenutku dogodi. Kao lovac, koji se usredsredi na svoj cilj, moraš da čekaš na ključni trenutak.“
Mimo klasičnih motiva obe metropole, nastale su i mnogobrojne studije miljea i portreta karaktera.
Prepliću se tako motivi siromašnih ljudi na ulici uz radnike, prodavce, beskućnike po ulicama i prizore iz porodičnog života.
Fotografije Freda Štajna karakterišu izuzetni trenici zabeleženi u svakodnevici. Uz to u oči upada i Štajnov humor koji se prepoznaje na mnogim fotografijama.
Sam Štajn je tvrdio da „kamera ne pravi razliku između lica slavnih i anonimnih ličnosti, između dobrog prijatelja ili sasvim nepoznatog lica, kad se objektiv otvori“.
Na taj način je nastalo preko 1.200 portreta koji su zapravo reprezentativni Who is who (Ko je ko) važnih ličnosti 20. veka.
Fred Štajn nije pribegavao dramatičnim efektima svetlosti niti naknadnom retuširanju. Berlinska izložba je velika retrospektiva klasika fotografije portreta.
Izložba se može, uz poštovanje epidemioloških mera i prethodno zakazivanje posetiti do 20. juna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
