Aleksandra KsantakiAleksandra Ksantaki, foto: Screenshot N1

Vlada Srbije je ukidanjem statusa kulturnog dobra istorijskim objektima u zemlji otvorila vrata privatnom interesu, upozorava specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija u oblasti kulturnih prava Aleksandra Ksantaki.

Aleksandra Ksantaki, nezavisna ekspertkinja UN izrazila je za N1 zabrinutost zbog nepovratnog uništavanja istorijskih objekata u Beogradu i represije nad onima koji pokušavaju da ih zaštite.

N1: Izrazili ste zabrinutost zbog situacije sa kulturnom baštinom i nekim zgradama u Srbiji, ali i zbog napada na aktiviste. Šta vas najviše brine u ovom trenutku?

„Najviše sam zabrinuta zbog oštećivanja kulturne baštine, koja je čini se postala povod za dalje kršenje ljudskih prava oduzimanjem zaštite koju te zgrade, odnosno kulturna baština uživa, od eventualnih napada.

Savski most i drugi objekti kulturne baštine nisu samo fizičke konstrukcije, oni su otelotvorenje istorije, identiteta i zajedničkog sećanja. Takođe se bavim nezakonitostima i nepoštovanjem procedura. Odluke da se ukine zaštićeni status nisu donete u skladu sa procedurom, po propisima o zaštiti kulturne baštine, niti su u skladu sa obavezama koje je Srbija preduzela u skladu sa međunarodnim propisima o ljudskim pravima. Konačno, imam i zamerke u vezi sa ljudima koji se svemu tome protive, među kojima su i eksperti i kulturne ustanove. Oni su navodno zastrašivani sa ciljem da daju saglasnost za takve odluke, što je, opet, uticalo da se stvori opšta atmosfera straha za slobodno izražavanje mišljenja i zabrinutosti, kako pojedinačno, tako i kroz njihove profesionalne funkcije. To su, dakle, moje glavne zamerke“.

N1: Jedan od objekata je nekadašnji Generalštab, koji je prodat, kako saznajemo, zetu budućeg predsednika Sjedinjenih Država. Pomenuli ste i Stari savski most, koji vladajuća partija često naziva „nacističkim mostom“, jer su ga sagradili Nemci za vreme Drugog svetskog rata. Rekli ste i da su te odluke donete bez neke šire diskusije. Zbog čega je to urađeno bez šire diskusije, po vašem mišljenju? Dakle javnost se nije pitala za mišljenje o problematici ta dva objekta, ali ima i mnogih drugih u Beogradu koji aktivisti žele da zaštite.

„Ne živim u Srbiji i ja, kao i vi, čekam da država objasni zbog čega procedure nisu poštovane. Važno je prisetiti se da ne štitimo samo lokacije koje nam omogućavaju da se sećamo herojskih trenutaka u našoj prošlosti, već i objekte koji su ostali u bolnom sećanju naroda, i to je bitno. Oni su deo našeg identiteta i kulturna baština je važna, jer ih narod vezuje za sopstveni identitet. Druga stvar je da kulturna baština evoluira i neki objekti ostaju, a drugi se menjaju, ali u tom cilju moramo da poštujemo vladavinu prava. Srbija je preuzela određene obaveze po međunarodnim propisima o ljudskim pravima da bi dozvolila učešće građana u tim odlukama, koji imaju pravo da se saglase ili ne. Srbija ima sopstvene zakone i oni se moraju poštovati. Konačno, ako se to već dešava, ako se dešava oduzimanje kulturnoj baštini zaštite od uništenja, iz razloga razvoja ili finansijskih razloga – a pod razvojem ne mislimo samo na ekonomski razvoj, već i na kulturni razvoj – onda su održavanje i čuvanje objekata i lokaliteta koje nas podsećaju na prošlost vrednosti i prioriteti, i odgovarajuće procedure treba poštovati.

N1: Rekli ste da ste u kontaktu sa srpskim vlastima, da li očekujete odgovore, i kakve?

„Nadam se da ću dobiti odgovore. Nisam ih još dobila, ali se nadam da hoću. Mislim da je veoma važno da se odmah prestane sa uništavanjem, da se obustave svi pregovori i ugovori o rušenju da bi se uzele u obzir sve zamerke koje su uputili kako laici, tako i šira javnost, eksperti i ostali. Da se povuku dve odluke od 14. novembra, kojima je ukinut zaštićeni status površina i lokacija i konačno, što je veoma važno, vlasti moraju da obezbede da se odmah prekine sa svim pritiscima i uznemiravanjem stručnjaka i ustanova iz oblasti kulture, kao i da se sprovede istraga o tim pritiscima i uznemiravanju i da se omogući da pomenuti stručnjaci, koji su nedavno oterani sa svojim radnih mesta, imaju mogućnost da zaštite svoja prava.

N1: Pomenuli ste stručnjake iz oblasti kulture koji su bili primorani da napuste svoja radna mesta pod pritiskom, šta mislite o tome? Na početku smo pomenuli i napade na aktiviste i brutalnu upotrebu sile nad njima od strane policije. Već ste rekli nešto o tome… To je brutalnost policije.

„Stvaranje prepreka za izražavanje bilo čije slobode mišljenja, i to nepotrebnih prepreka, posebno kada te osobe protestuju zbog odluka vlasti, predstavlja povredu prava na slobodu govora. Stvaranje prepreka kulturnim radnicima i onima koji štite prava iz oblasti kulture je još jedna povreda prava na učešće u donošenju odluka putem njihovog stručnog znanja i iskustva, kao i putem prava na učešće u prikupljanju naučnih dokaza o tome šta te zaštićene lokacije predstavljaju i kako bi trebalo da budu tretirane. Mislim da je veoma važno razmišljati o procedurama“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari