Izvođenje poezije Maje Angelou na filmu

Angelou je u našoj sredini postala poznata kroz ulogu babe Kunta Kintea u seriji „Koreni“, koji je na američkoj, a odmah potom i na jugoslovenskoj televiziji bila hit kraja sedamdestih godina prošlog veka, podsetili su organizatori.

Prema njihovim rečima, tada je već imala nekoliko uspešnih paralelnih karijera iza sebe – plesačice i kalipso pevačice, zvezde filma b produkcije, tv prezenterke, političke aktivistkinje, istoričarke afroameričke kulture, da bi sve više i više potencirala svoj poetski izraz, koji je u velikoj meri uticao na paradigmu koja upravo danas preovladava u mnogim književnim sredinama.

„Iako je još ranije bila u samom vrhu onih snaga koje su sprovodile pobunu protiv rasne segregacije i bila bliska sa Martinom Luterom Kingom i Malkomom Eksom, za njenu ličnu vidljivost je najbitniju ulogu odigrala serija koja je 1968. emitovana na televiziji KQED iz San Franciska. Naime, Maja Angelou je osmislila i vodila seriju od deset epizoda o afroameričkoj kulturi. U veoma gusto tkivo citata i intervjua uvek je uplitala i svoje pesme. Neke od njih se nalaze u antologijama književnosti, i to ne samo u njenoj matičnoj sredini“, podsetili su organizatori.

Oni su naveli i to da je silovana u osmoj godini, i odmah još dodatno postala traumatizovana iznenadnom nasilnom smrću svog silovatelja, za koju je krivila upravo sebe, to jest činjenicu da je o tome pričala, te je naprasno onemela, i sledećih pet godina je njen jedini dodir sa jezikom bio samo kroz čitanje i pisanje.

„Čim je ponovo progovorila, odmah je i propevala i počela da izvodi napisano, i čak se može reći da je postavila osnove danas dominantnog tipa konfesionalnog narativa u književnosti, a posebno u poeziji. Nakon dvostrukog albuma sa muzičkim izvođenjima njenih pesama, ona će objaviti i autobiografsku proznu knjigu pod nazivom „Znam zašto ptica u kavezu peva“, koja će je učiniti poznatom i prepoznatom u književnim krugovima. U toj knjizi je ujedno progovorila o ličnim, ali i kolektivnim traumama cele svoje generacije, koja je odrastala u segregaciji i sa konstantnim osećajem rasne diskriminacije“, pojasnili su organizatori.

Oni su dodali da je Angelou kasnije objavila još šest sukcesivnih autobiografskih knjiga, od kojih je svaka imala nešto drugačiji pristup sećanjima i njihovim tumačenjima.

U domenu poezije, objavila je 14 izdanja, od kojih se neka preklapaju, a neka sadrže samo jedan ciklus pesama, ali njen akcenat je bio na izvođenju u konkretnom kontekstu.

„Maja Angelou je prva afroamerikanka čiji lik je postavljen na dolarsku kovanicu, i to ove godine, pre svega par nedelja. Iza njenog lika predstavljeni su zraci sunca, kao i obris ptice, kao aluzija na simboliku njenih ranih književnih dela“, ukazali su organizatori ciklusa.
Fokus ovog programa biće na izvođenju njene poezije na mnoštvu video i filmskih snimaka, ali će oni biti prošarani snimcima u kojima se ona pojavljuje i likom, posebno tamo gde igra samu sebe.

„Lik pesnikinje Džastis, koji je u filmu „Poetska pravda“ Džona Singltona iz 1993. igrala Dženet Džekson osmišljen je tako da personifikuje tipičnu emotivnu i samosvesnu urbanu mladu afroameričku pesnikinju te se, da bi to postigao, već pomenuti scenarista i reditelj poslužio stihovima Maje Angelou, koje ona izgovara u momentu u kome se taj film definitivno odvaja od onog za čiji nastavak je proglašavan („Žestoki momci“, nastao dve godine ranije)“, kazali su organizatori.

Prema njihovim rečima, Maja Angelou pojavila se i jednoj od sporednih uloga u tom filmu, i to je samo jedna od desetak njenih zapaženih filmskih uloga.

Oprobala se i kao scenaristkinja, uglavnom u televizijskim produkcijama, pa i kao rediteljka, prvo u jednoj od epizoda tv serijala „Vizije“, iz 1976, da bi posle režirala i celovečernji film pod nazivom „Dole u delti“, 1988.

„Ipak, njene mnoštvene kulturološke, društvene i političke uloge dovele su do toga da je najvidljivija bila u različitim dokumentarnim projektima, koji su tematizovali izuzetno širok dijapazon njenih interpersonalnih odnosa – od njenih bliskih prijateljstava sa Malkolmom Eksom i Mrtinom Luterom Kingom, pa do čitanja njenih pesama na inauguraciji Bila Klintona, skoro tri decenije kasnije“, istakli su organizatori.