Ja sam umetnost shvatio kao preduzetnički posao

Kaže i da je dosad šest puta učestvovao na konkursu Niš art fondacije i da je sada prvi put dobio nagradu.

Njegova pobednička slika „Čikago“pripada najnovijoj seriji radova pod nazivom „Gradovi“ u kojoj, kako Vuk objašnjava, „veoma detaljno, u tehnici ulja na platnu, slika panorame gradova viđene iz ptičije perspektive i sa mnogo važnih objekata za koje se misli da dočaravaju portret jednog grada.“

* Koliko dugo radiš sliku i koje znamenitosti si izabrao za Čikago?

– Za stvaranje jedne slike potrebno mi je šest meseci. A što se tiče Čikaga, pored visokih zgrada koje su se upravo u tom smislu takmičile sa oblakoderima u svetu, tu su i razni kulturni spomenici među kojima i rad vajara Ivana Meštrovića, radovi iz savremene umetnosti kao recimo skulptura Aniša Kapura koja je „landmark“ Čikaga. Tu su i čikaški parkovi, i mnogo marketinških elemenata – svetleće reklame poznatih mesta poput kafića Green Meal, Dvorane Aragon. Sve zajedno je mešavina urbanog i kulturnih spomenika Čikaga.

* Ti si dosad u velikom formatu naslikao pet gradova, prvo Pančevo u kojem si rođen, usledili su Beograd, Novi Sad, Njujork. Te slike su prošle veoma uspešno, bile su i u medijskom smislu zapažene. Spadaš u retke likovne umetnike koji tvrde da od umetnosti može da se živi?

– Da, tvrdim da može. Umetnost je subjektivna i ima mesta za svačiji rad, ali niko ne može očekivati da će se kupci i mediji sami pojaviti, neophodno je uložiti mnogo rada. Produkcija mora biti kvalitetna, sajt redovno ažuriran i publici se mora na adekvatan način predstaviti rad uz redovno izlaganje. Ukratko, umetnik treba uložiti onoliko kreativnosti u poslovni deo koliko ulaže u svoje stvaralaštvo. Ja sam umetnost shvatio kao bilo koji drugi preduzetnički posao. Moj radni dan traje ceo dan i trudim se da ne propuštam prilike.

* Tvoje slike gradova su pune životne radosti i boja. Gde si to video i pronašao, zar Beograd nije pretežno siv?

– Sada pogotovo zbog kolapsa u saobraćaju (smeh). I ja ga baš ovih dana iz tih razloga ne vidim u tako vedrom tonu, ali ako krenemo od toga da je sreća stvar sopstvenog ubeđenja, verovatno da deo radosti prenosim iz sebe jer sam i sam srećan kad slikam. Međutim, kada gledate gradove, pa i Beograd, po nekom zaista lepom danu ja tada stvarno mislim da on izgleda onako kako sam ga naslikao.

* Ali ti si, suprotno serijalu „Gradovi“ koji čine na neki način ružičaste slike, ranije imao veoma mračnu celinu „Skenmen“ (ScanMan). Šta je uzrokovalo promenu?

– U „Skenmen“ seriji sam izbacio svu svoju negativnu energiju. Ti radovi su se bavili problemima čovečanstva i svim onim što se događa svetu. Međutim, ova tematika me je iscrpela i posle nekog vremena sam shvatio da bavljenje ovim pitanjima ništa ne menja, skoro da pravi kontraefekat budući da time što ponavljamo i upozoravamo na negativno zapravo kao da radimo na njegovoj promociji. Zbog toga sam odlučio da potpuno okrenem priču, što je prirodan sled mog rada. Okrenuo sam se pozitivnom. Nakon svega, ljudima je muka od svakodnevice i meni samom je lepše da držim u kući stvari koje me podsećaju na lepotu. Ali i iza tih ranijih radova potpuno stojim, kao i iza aktuelnih. Prosto sazrevam i menjam se, a ovo što sada radim mi veoma prija.

Eksperiment i praktičnost

„‘Čikago’ je nastao prvi kao svojevrstan eksperiment jer sam uvek slikao gradove u kojima sam bio. Zanimalo me je kako mogu da stvorim sliku i izmaštam grad u kojem nisam bio. Čikago je takođe nastao i iz praktičnih razloga budući da se spremam za samostalnu izložbu u Americi. Prvo sam naslikao Njujork i boraveći tamo sam napravio kontakte po galerijama. Potom mi je trebalo još američkih gradova“, kazao je, između ostalog, Vuk Vučković u razgovoru za naš list.

Štab

„Od svih gradova dosad najviše me je namučio poslednji – London. Ta slika će se naći uskoro na mojoj samostalnoj izložbi u Galeriji Štab 14. oktobra gde će premijerno po prvi put u Beogradu biti izložene sve moje slike iz serijala ‘Gradovi'“ najavio je naš sagovornik.

Od slona i devojke iz Indije do ScanMana

Vuk Vučković je rođen 1986. godine u Pančevu. Njegovi počeci na sceni mogli bi da se računaju od trenutka kad ga je u šestom razredu osnovne škole nastavnica likovnog prijavila na konkurs Dečjeg oktobarskog salona. Tada je, kako kaže, poslao crtež slona u kom se naziru i druge životinje i devojka iz Indije. „Crtao sam tušem i perom inspirisan knjigom o Indiji, snoliko, detaljno kao i uvek“, kaže Vuk, koji je diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010. i iste godine upisao doktorske studije. Dosad je dobio razna priznanja, a izdvaja Prvu nagradu za crtež iz fondacije Vladimira Veličkovića iz 2011. za seriju radova „ScanMan“.

Ovo menja sve

Izložba „Mladi 2017 – Ovo menja sve“, koju čine najbolja dela 11. konkursa „Niš art fondacije“ (NAF), biće predstavljena večeras u izložbenom prostoru bivšeg Eurosalona, na Andrićevom vencu 2. Ovog puta na konkurs NAF je pristiglo više od 1.200 radova 450 mladih umetnika od 18 do 35 godina, a projekat je realizovan zahvaljujući donaciji kompanije „Filip Moris“. Članovi žirija: Neda Arnerić, Mrđan Bajić i Kristina Ristić su prvu nagradu u iznosu od 10.000 evra dodelili Vuku Vučkoviću za sliku „Čikago“. Druga nagrada – 5.000 evra, pripala je Miliji Čpajki za skulpturu „Osinjak 2“ i crtež „Pesme mrtvoga kita“. Žiri je treću nagradu (3.000 evra) dodelio Radoslavu Tadiću za sliku „OVOvremeNO“. Na izložbi „Ovo menja sve“ biće izložena ostvarenja 47 autora.