Jadransko more je mnogo bliže čoveku: Aleksandra Popović, povodom svoje izložbe “Lirski procesi” u Galeriji Novembar

Aleksandra je do sada imala nekoliko samostalnih izložbi u Parizu (Galerie Les Lys, 2001), Njujorku (Gallery MC, 2008), Beču (Palais Porcia, 2009), Milanu (Galleria d’Arte Ars Italica, 2010)…

Studirala je Arhitektonski fakultet i Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, do sada nije izlagala svoje radove pred domaćom publikom.

Njene slike traže od posmatrača da pred njima zastane i u njih se duboko zagleda.

Kao kroz vodu.

Da se vrati sebi…

To ima veze i sa konstatacijom ove autorke da živimo u sve nesigurnijem svetu u kojem smo se udaljili od svog okruženja i samih sebe .

-Živimo u svetu koji je sam po sebi sve nestabilniji i sve se više udaljavamo kako od nas samih, tako i od naše okoline, prijatelja, ljudi uopšte i prirode – kaže Aleksandra na početku razgovora za Danas.

Vaše slike deluju inspirisane prirodom. Da li se radi o konkretnim pejzažima?

– Slike jesu inspirisane prirodom. Morem. Jadranskim morem. Nastaju iz promatranja morskog dna, koje je mikrokosmos samo za sebe. Nosi sve elemente početka i života uopšte, lepo i ružno, mirno i uzbuđujuće, Za razliku od okeana, dubokih, tajnovitih, zastrašujućih Jadransko more je mnogo bliže čoveku, daje priliku da se približite i posmatrate. Pogled na život koji se stvara i razvija u njemu stvara osećaj ujedno i smirenosti i uznemiremnosti. Kao da vas približava prapočetku, vodi vas ka suštini koju možda ne razumete, a i ne morate, ali je osećaj blizine intezivan na različite načine.

Da li biste rekli nešto više o postupku nastanka vaših slika, šta koristite kao predložak za rad?

– Početak rada su fotografije, kao dokument koji svedoči o viđenom. Mene ne interesuje ni fotografija, ni hiperrealizam. Kopiranje prirode je besmisleno, ali posmatranje vas navodi na razmišljanje i uči o tokovima i procesima života. Slikarstvo je medij koji sam po sebi nosi kompleksni spoj boje, poteza. ritma, energije… Čitav svet sam po sebi. Dozvoljva vam da unosite emocije i dileme, greške i tražite rešenja. Moje slike nastaju iz dijaloga onoga što vidim, razmišljanja na koja me to navodi i samog slikarstva.

Kakvi su vaši utisci sa otvaranja izložbe Lirski procesi u galeriji Novembar?

Odrasla sam i školovala se u Beogradu i svaki dolazak u grad je za mene jako emotivan, pa je tako bilo i na otvaranju. Otvaranje je neka vrsta podrške umetniku, a kada su među posetiocima ljudi koje poznajete od detinjstva ne možete ostati ravnodušni. Sama galerija je lepa, prijatna, ispunjena pozitivnom energijom.

Pre slikarstva, studirali ste arhitekturu i to se ogleda u čvrstoj kompoziciji vaših slika. Kako se ove dve oblasti stvararalaštva odražavaju na vaš rad?

– U suštini arhitekture bi trebala da bude praktična funkcionalnost. Sa slikarstvom je drugačije. ono nas vodi negde, kao put u naše snove, osećanja. Slke kao i arhitektonsko ili muzičko delo moraju da sadrže konstrukciju koja ih nosi, kao kostur koji može biti spolja ili iznutra.

Kakve su reakcije publike, odnosno, koji komentari ili pitanja vam najviše prijaju, kada znate da je posmatrač osetio sliku?
– Ne mogu svi isto ni da ih osete, ni da ih razumeju To je normalno, nismo svi isti. Ove slike kao da traže da se sa njima provede neko vreme. Pošto su slojevite, slikane prirodnim pigmentima, na različitom svetlu se po malo menjaju, pomalo su žive. Meni je bitno da kod gledaoca ili onoga ko im je u blizini izazivaju pozitivno osećanje i navode ih svesno ili nesvesno na razmišljanje. Obraduje me kad, oni koji su više upućeni u slikarstvo, vide sam proces rada i kako su rešeni neki “tehnički” problemi. Nije lako postati dobar slikar, to je dug proces.

Živite u Beču, kakav je vaš dožvljaj ovog grada?

– Beč je grad reda, moglo bi se reći discipline, tamo se oećate slobodno i sigurno. Bazično štiti svoju istoriju i kulturu. To je njegovo srce i iz toga proizilazi sve ostalo. Imate osećaj da se prirodno razvija i širi ne uništavajući svoje temelje. –

Izlagali ste u Parizu, Beču, Milanu, Njujorku… kakvi su vam dalji planovi?

– Dogovorena je izložba u muzeju “Galerija Umjetnina” u Splitu. Divan prostor za izlaganje slika koje su bazirane na morskim motivima. U toku su razgovori za izlaganje u Beču… Iza svake izložbe stoji veliki rad i teško je govoriti o tome pre nego što se desi otvaranje. Meni je najvažnije da nastavim da radim, da slikam…