Jagoš Đuretić: Pogled u život Kine

Albatros plus već duže vreme posvećuje pažnju delima kojima ovdašnjoj publici približava civilizacije Istoka, a Jagoš Đuretić, direktor i glavni i odgovorni urednik za Danas kaže da se za njih rano zainteresovao.

– Čime se to može objasniti? Verovatno činjenicom da sam pripadao onim pojedincima koji su u razmišljanjima o globalnim tokovima u savremenom svetu počeli rano da shvataju da ta ekonomskim resursima prebogata strana sveta i svojom milenijumskom dugom plodotvornom kulturnom i političkom tradicijom ne može još dugo ostati u podređenom položaju u odnosu na Zapad koji se, zahvaljujući svojoj predugoj imperijalnoj nadmoći, vekovima navikavao na svoju nadređenost kao na svoje definitivno stečeno pravo.

Tako je Jagoš Đuretić još u 1990-im, dok je bio direktor izdavačkog preduzeća Filip Višnjić, objavio antologiju moderne kineske poezije u prevodu Radosava Pušića, i knjigu poruka budističkog vođe Dalaj Lame Nasmešeni Bog iz pera Bože Francuskog, a 2003, uz finansijsku podršku ambasade NR Kine u Beogradu, modernu kinesku dramu Oluja. Sarađujući dugo sa svojim dragim, nedavno preminulim prijateljem, izuzetnim intelektualcem i diplomatom Oliverom Potežicom, Đuretić je, kaže, u Filipu Višnjiću objavio njegove tri knjige, Drevnu Persiju, Vehabije i Islamsku republiku imama Homeinija, znajući da su o tom periodu društvenog i političkog života Irana postojale sasvim nejasne, pa čak i sasvim netačne predstave. Tome valja pridodati i niz studija o Japanu, kao i japanskih autora, zbog čega mu se japanski ambasador na prošlogodišnjem Sajmu knjiga i lično zahvalio.

* Zašto nam je dugo trebalo da otkrijemo taj svet?

– Vaše pitanje cilja na osobenosti naše kulturološke inertnosti. Meni se u vezi s tim čini da smo mi ovde na Balkanu dugo, vrlo dugo i neoprostivo dugo zaokupljeni otkrivanjem samih sebe, ubeđujući jedni druge i sebe same, da smo bolje od drugog usaglasili svoj identitet sa zapadnim, da smo Zapad više nego što jesmo, pri čemu nam se Zapad ukazivao kao jedini i poslednji kulturološki cilj, tako da nismo ni osetili stvarnu potrebu da se otvorimo prema tim starim, prebogatim kulturama i da odmerimo svoj identitet u očima tih civilizacija sa najdužim trajanem i duhovnim iskustvom. Mi smo, zapravo, verovali da je dovoljno što znamo nekoliko (doduše važnih) činjenica o kineskoj kulturi – na primer, da je kineski narod najmnogoljudniji narod na planeti, da je kineska civilizacija u svom trajanju višemilionska, da je ta civilizacija izrodila po prvi put neke važne planetarne izume: papir, staklo, barut itd, te da je sve izvan toga praktično neupotrebljivo znanje, bezvredno velikog truda. Tek kada je Kina, počev od poslednjih decenija prošlog veka naređala čitav niz godina iznenađujuće skokovitog ekonomskog rasta, najavljujući neopozivo zaposedanje samog svetskog ekonomskog vrha, počelo je da se shvata da iza drame tog impresivnog rasta mora da stoji ogromno, nama nepoznato civilizacijsko kulturološko zaleđe.

* Šta je prethodilo sjajnoj „Istoriji kineske civilizacije“?

– Prvih pet godina aktivnosti Albatrosa plusa do 2014, kada je Kina bila specijalni gost, padaju u vreme povećanog interesa za NR Kinu i ovde i u svetu. U zajednici sa RTS objavili smo te godine Kratku istoriju Kine a, ne krijući zadovoljstvo realizacijom tog projekta, kineski izdavač China Intercontinental Press predložio je da Albatros plus objavi ediciju Savremena Kina u osam knjiga. Ugovor smo potpisali kada je Kina bila specijalni gost na našem Sajmu, u prisustvu zamenika ministra kulture NR Kine, ambasadora NR Kine u Beogradu, kao i u prisustvu oko pedeset novinara kineskih medija. Ali nažalost, bez prisustva ijednog domaćeg novinara. Tom prilikom je započet dogovor o ediciji Kineska kultura u deset knjiga, koju smo objavili u drugoj polovini 2015. i prvoj polovini 2016.

Jedan od kineskih izlagača na Sajmu 2014. bio je i izdavački centar Pekinškog univerziteta (Peking University Press) koji je izložio Istoriju kineske civilizacije u četiri veoma obimna toma. Moj kolega Slobodan Divjak i ja smo se sa njegovim predstavnikom dogovorili o ovom za naše prilike ogromnom izdavačkom projektu ali, u isti mah, i za objavljivanje veoma bitne knjige Demistifikacija kineske ekonomije. Nju smo objavili 2015, a Istoriju kineske civilizacije nakon trogodišnjeg vrlo napornog timskog rada završili smo tek ovih dana i predstavljamo je sada, na Beogradskom sajmu knjiga.

I to nije sve. Kineski izdavač Yilling Press nam je još 2014. predložio da prevedemo njihove knjige Modernizacija kineske ekonomije i Razvoj kineske ekonomije u narednih deset godina. Nakon što smo ih uspešno realizovali, ponudio nam je i Islam u Kini i Moralni kapital, koje smo već izneli na tržište. Prema tome, dosad smo završili dvadeset četiri kineska naslova, tako da je Istorija kineske civilizacije, kao dvadeset peti naslov, kruna te naše obimne saradnje sa kineskim izdavačima. Iza svih dogovorenih uslova stoji finansijska podrška kineske države koja inostranom izdavaču pruža pomoć preko svog domaćeg, originalnog izdavača.

* Jeste li zadovoljni prijemom tih knjiga u našoj sredini?

– Iz Novog Sada mi je stigla inicijativa da ediciju o kineskoj kulturi predložim za Izdavački poduhvat godine na Novosadskom sajmu knjiga. Možda je trebalo da to učinim i na prošlogodišnjem Beogradskom sajmu. Nisam to učinio, misleći da ovakav projekat, koji osvetljava kinesku kulturu iz deset (možda se može reći svih mogućih) aspekata, mora biti zapažen od onih koji po pretpostavci pomno prate naše izdavaštvo, te da nije potrebno da koka kokodače, objavljujući da je snela jaje. Ta novosadska nagrada je, svakako, doprinela podizanju interesovanja za prodaju i čitanje kineske literature, kao što bi doprinelo i ono beogradsko priznanje da se slučajno dogodilo. Mogu, dakle, da kažem da imam utisak da iz dana u dan sve više raste interesovanje za kinesku literaturu, čak i za ovu vrstu koja nema zabavni već obrazovni karakter, dajući uvid čitaocu u strukturnu prirodu celine kineskog društva.

Ali čini mi se da pravi podsticaj rastu tog interesovanja potiče iz političke priče u vezi sa ulogom Kine u savremenom svetu, pa bi se reklo da i mi u sferi kulture funkcionišemo čekajući da nam neko iz politike kaže da je nešto važno. Odnekud sam ispunjen nadom da će ovo četvorotomno delo Istorija kineske civilizacije moći samo sebe da preporuči i učini nezaobilaznim, ne samo kulturnoj, već i političkoj, kao i ekonomskoj sferi našeg društva, pa i svim drugim znatiželjnim, preduzimljivim i vidovitim pojedincima. Pojavljivanje iz štampe ove knjige bez ikakve sumnje predstavlja veliko novo bogatstvo za svaku kulturu, za našu kulturu tim pre ako se zna da njen prevod dobijamo (prema informacijama s kraja prošle godine) kao treća ili četvrta zemlja u svetu, odmah posle engleskog i japanskog prevoda. U ovoj knjizi je sadržano sve što je u trajanju od nekoliko milenijuma stvorila ruka kineskog čoveka koji je u nekoliko poslednjih decenija izvukao sa samog dna svoje ime, svoje samopoštovanje, svoju ekonomiju, političko značenje i celi svoj subjektivitet takoreći na sam svetski vrh. Bez elementarnog poznavanja onoga što je sadržano u ovoj knjizi, rekao bih da nije moguć kvalifikovan i kompetentan razgovor sa tim gigantom savremene svetske scene.

Epohalni događaj

Uz puno pohvala, Istorija kineske civilizacije ocenjena je juče na Sajmu kao izdavački poduhvat. Predstavljanju je prisustvovao ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavqević koji je, pozdravljajući sve prisutne u gotovo punoj sali, rekao da je objavljivanje ovog četvorotomnog dela, bez preterivanja, epohalni događaj. Našoj kulturnoj javnosti nedostajale su ovakve knjige, kazao je ministar Vukosavljević, izrekavši nadu i uverenje da će, pored stručnjaka, interes u čitanju ovih knjiga naći i široka javnost uz, naravno, podrazumevano intelektualno strpljenje. On je pohvalio kineske vrhunske autore ovog dela, ali i izrazio zahvalnost srpskim prevodiocima, nazvavši prevod na srpski primerom u istoriji akademskog prevođenja.

Radoslav Pušić, urednik izdanja, naglasio je da su u prevodu na srpski sa engleskog jezika učestvovali svi profesori sa Katedre za sinologiju Filološkog fakulteta u Beogradu, i rekao da se ovim četvorotomnim izdawem i našim čitaocima otvaraju velika vrata kineske civilizacije. Jagoš Đuretić prisutnima se obratio sa, kako je kazao, osećanjem ponosa da „smo učinili nešto važno“ i da je objavljivanje Istorije kineske civilizacije neuporedivo najznačajniji poduhvat koji je ovo preduzeće preduzelo u devet godina svog postojanja. Tri godine neprestanog rada, tim u kojem su bili prevodioci sa engleskog Slobodan Damjanović, Slobodan Divjak i Lazar Macura, kao i tim profesora sa sinologije u kojem su bili Radoslav Pušić, Ana Jovanović, Mirjana Pavlović i Jelena Glidić, izveli su ovaj složeni zadatak i učinili dostupnim na našem jeziku jednu od najvažnijih civilizacija na svetu, koju je Evropa dugo zanemarivala.