Jasminka Petrović: I Spilberg kroz filmove leči traume iz detinjstva

Opet, u vreme mog odrastanja nije postojala inkluzija, a danas je to gotovo uobičajena pojava u školama. Mada spadamo u društva koja nerado govore o smrti, naročito sa najmlađima, ipak se u poslednje vreme pojavljuju knjige za decu i mlade koje na odgovarajući način obrađuju ovu temu. Vremena se menjaju, u nekim stvarima smo bolji, u nekima nismo. Verujem da deca zaslužuju odgovore na svoja pitanja, bez obzira da li su zabavna i smešna ili dosadna i teška. Zadatak nas odraslih je da pronađemo prave reči za pravi trenutak. To nimalo nije lak posao, ali vredi se potruditi. Deca to zaslužuju. Moj mali doprinos u tom pravcu je ova knjiga. Nadam se da će napraviti neke nove mostove između dece i odraslih – priča u razgovoru Danas pisac za mlade i novinar Jasminka Petrović kako je nastala njena najnovija knjiga „O mačkama, notama i bubama“, koju je Kreativni centar objavio u Biblioteci „Pričam Ti priču“.

Po ovoj knjizi, koja je zapravo „triptih“ kratkih priča u kojima mali Milan prihvata „tatinu novu devojku“, Maja se suočava sa očevom smrću, a Zvezdana problem sa vidom prevazilazi kroz muziku, u saradnji Saveza učitelja Srbije i Kreativnog centra pokrenute su radionice za učitelje kako bi pomogli svojim đacima da lakše prihvataju životne situacije i razvijaju međusobnu solidarnost.

* Da li ovakve priče, namenjene uzrastu sedam plus, zapravo pomažu da deca lakše prebrode neke ozbiljne situacije koje ostavljaju trag za ceo život?

– Nedavno sam gledala dokumentarac o Stivenu Spilbergu. Ostala sam zapanjena koliko je svaki njegov film odgovor na neku traumu iz detinjstva. I sam je rekao da je snimao filmove, umesto da je išao na terapiju. Spilberg je to uspeo, a šta preostaje nama običnim smrtnicima? Kako mi da se čupamo? Da gledamo filmove, čitamo knjige, razgovaramo… Neke haotične čvorove rešavamo ranije, a neke vučemo čitavog života. Mislim da je za uzrast sedam plus dovoljno da se glasno izgovore strepnje i strahovi, a u tome nam pomažu bajke i priče. Deci je lakše da govore o problemima i osećanjima nekog književnog lika nego o sebi.

* Iz ove knjige saznajemo da priče osim zabave i edukacije mogu da budu i „terapija“. Možete li da kažete nešto više o Vašoj budućoj saradnji sa školama u radu sa decom uz pomoć ove knjige?

– Zahvaljujući Savezu učitelja Srbije i Kreativnom centru, otpočeli smo radionice za učitelje po knjizi „O mačkama, notama i bubama“. U timu će biti i četvoro mladih koji će na osnovu svoje stručnosti i ličnog iskustva motivisati učitelje da kod svojih učenika razvijaju osetljivost na druge i drugačije. Već nakon prve radionice u Požarevcu otvorile su se brojne teme. Ideja je da se uz pomoć kreativnih, prvenstveno književnih stimulansa, učionica pretvori u prijateljsko i opušteno mesto, kako bi učenici imali mogućnost da bolje upoznaju i razumeju jedni druge.

* Da li je ovo jedna od knjiga koja treba da podstakne čitalačko samopouzdanje kod dece, što je na poslednjem Beogradskom sajmu knjiga bilo tema posebne tribine Kreativnog centra?

– Knjige za decu pronalaze različite puteve do svojih čitalaca. Neke strpljivo čekaju da ih najmlađi pronađu na polici, nekoj knjizi je neophodna podrška u vidu promocije ili radionice, a ima i onih knjiga koje se jednostavno vole i čitaju i neprestano idu od ruke do ruke. Deci najviše odgovaraju knjige koje govore o temama koje ih se tiču, bez obzira na stil, žanr i vremenski period. Što bude više kvalitetnih knjiga u ponudi, biće više čitača i čitalačkog samopouzdanja.

* Ilustratorsko rešenje Dragoslava Boba Živkovića za naslovnu stranu knjige jeste pogled u tri osvetljena prozora u jednoj velikoj zamračenoj kući. Kakve nam priče još spremate u rasvetljavanju dečijih „mrakova“?

– Kao i uvek, Bob Živković svojim ilustracijama pomera granice i daje lično viđenje određene teme. Ovog puta on nam poručuje da je svaka dečja soba jedna priča, a svako dete jedna galaksija. Što se tiče novih knjiga, trenutno nemam problem sa idejama, više me muči manjak vremena za pisanje. Uvek mi nedostaje bar dva sata u jednom danu.

Sve je u redu

Krajem januara Jasminki Petrović je za njen poslednji roman „Sve je u redu“, čiji je izdavač takođe Kreativni centar, uručena Nagrada Politikinog zabavnika za najbolje književno delo za mlade u 2017. godini. Ovaj roman, proglašen i za „Dečiju knjigu godine“ na prošlogodišnjem 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, krenuo je putem njenog prethodnog hita iz 2015. „Leto kad sam naučila da letim“, koji je osvojio sve domaće književne nagrade namenjene literaturi za mlade. NJene knjige prevedene su na 25 jezika, a neke od njih su doživele i pozorišnu adaptaciju u dečijim pozorištima Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Osim što piše, Jasminka Petrović je aktivna u različitim programima i projektima koji podstiču dečije stvaralaštvo i kreativnost. Sa Udruženjem Krokodil organizuje istoimeni festival za decu, scenarista je dečije serije „Kukriku šou“ na RTS i jedan je od osnivača Pokreta za poboljšanje kulture za decu i mlade „Ura kultura“.