Jasna Đuričić: Prilika da se osećamo kao punopravni građani Evrope

Jedno od najvažnijih priznanja u oblasti umetnosti „pokretnih slika“, nagrada Evropske filmske akademije za 2021. godinu, svečano će se dodeljivati večeras u Berlinu, a među nominovanim stvaraocima je i naša glumica Jasna Đuričić.

Ona je u ovu prestižnu trku za evropski Oskar, kako je zbog svog značaja popularno nazvana ova nagrada, ušla naslovnom ulogom u filmu „Quo vadis, Aida“ BiH rediteljke Jasmile Žbanić, koja joj je donela nominaciju za najbolju glumicu.

Ali, bez obzira na to koja će glumica večeras biti ovenčana priznanjem EFA, već sama nominacija je izuzetno važna i kao i za američki Oskar uvek se upisuje u biografiju umetnika i računa se kao da je nagradu dobio, upravo zbog toga što je konkurencija vrlo jaka i što u odlučivanju uvek prevagnu samo nijanse.

Za Jasnu Đuričić, kako ističe za Danas, nominacija za nagradu EFA je vrlo posebna, iz mnogo razloga, ne samo filmskih.

– Naravno da sam počastvovana, prvi put u karijeri sam u konkurenciji za najbolju evropsku glumicu, i to je fantastično. Velika je satisfakcija za svakog umetnika, bez obzira kojom se umetnošću bavi, kad preskoči lokalni okvir i kad se njegov rad šire ocenjuje. Privilegija je i čast biti u konkurenciji sa glumicama kao što su Keri Maligan ili Renate Rinsve, ali postoji tu još nešto jako bitno ili bar ja tako doživljavam. I moja nominacija i nominacije filma „Quo vadis, Aida“ u čak četiri kategorije za nagradu EFA pokazuje da ovo što radimo i te kako ima smisla i za Evropu i stvara nam osećaj da smo i mi na ovom prostoru punopravni građani Evrope, što često izostaje. Nemamo baš puno prilika da se tako osećamo, ne samo kada je reč o umetnosti. Evropa nas tretira kao Balkan, i ovaj naš region je često na margini evropskih dešavanja, iako mi obrazovanjem i kulturom, a ne samo geografski, pripadamo Evropi. A kad se dogodi da nas primeti, onda je to fantastičan osećaj, i u tom smislu mi je nominacija za nagradu EFA još značajnija – kaže Đuričić.

Pored Keri Maligan, koja se za evropski Oskar takmiči ulogom u satiri „Obećavajuća mlada žena“ (bila je nominovana za Zlatni globus), i najbolje glumice ovogodišnjeg Kana Renate Rinsve, nagrađene za ulogu u drami „Najgora osoba na svetu“, u konkurenciji su i Seidi Harle („Odeljenje broj 6“), i Agata Rusel („Titan“).

Da li ćemo jednoj od naših najvećih glumica čestitati na nagradi, gledaćemo večeras u 19 časova, u direktnom prenosu glamurozne ceremonije koja se održava u monumentalnoj Areni Berlin, ali i ove godine, kao i prošle, virtuelno i u „hibridnom“ formatu – program vodi nemačka glumica i spisateljica Anabel Mondeng, specijalni gosti javljaće se uživo iz studija, dok će se pobednici uključivati putem različitih digitalnih formata.

Ratna drama „Quo vadis, Aida“, koja je bila nominovana i za američki Oskar 2020, za nagradu EFA nominovana je u kategoriji za najbolji film i najbolju produkciju, a Jasmila Žbanić je u konkurenciji i za najbolji scenario i režiju.

Jedna od najnagrađivanijih bosanskih filmskih autorki na svetskim festivalima, sada se takmiči sa filmovima koji su već dobili brojna priznanja – „Božja ruka“ Paola Sorentina, „Odeljenje broj 6“ finskog reditelja Juha Kusmanena, „Otac“ Florijana Celera, i „Titan“, pobednice ovogodišnjeg Kana Žulije Dukorno.

U kategoriji za najboljeg evropskog reditelja u 2021, Žbanić je u „ringu“ sa drugom ženom u istoriji Kanskog festivala koja je osvojila Zlatnu palmu, Žulijom Dukorno, jednim od najavangardnijih reditelja današnjice, italijanskim oskarovcem Paolom Sorentinom, Florijanom Celerom, i velikim rumunskim rediteljem Raduom Judeom, pobednikom ovogodišnjeg Berlinala sa filmom „Baksuzni seks ili luda pornografija“, koji smo upravo gledali na Festivalu autorskog filma.

Sorentino, Juda i Celer nominovani su za evropski Oskar i u kategoriji za najbolji scenario, a u konkurenciji su i Kristofer Hampton („Otac“), i Joakim Trir i Eskil Vogt („Najgora osoba na svetu“, pobednički film ovogodišnjeg Palića).

Najbolji evropski glumac ove godine se bira između legendarnog Entonija Hopkinsa, koji je već nagrađen Oskarom za naslovnu ulogu u filmu „Otac“, Jurija Borisova („Odeljenje broj 6“), Vinsenta Lindona („Titan“), Tahira Rahima („Mauritanac“), i Franca Rogovskog („Velika sloboda“).

Za najbolja evropska kinematografska ostvarenja u 2020/2021. glasa više od četiri hiljade članova Evropske filmske akademije, a ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo je mađarska rediteljka Marta Mesaroš, dok je danskoj rediteljki Suzan Bir pripalo priznanje za dostignuća u svetskoj kinematografiji.

Nagrada za inovativni storytelling večeras će biti dodeljena britanskom reditelju Stivu Mekvinu za filmski serijal „Small Axe”.

Zanimljivo je da srpski film poslednjih decenija nije imao previše uspeha, evropskog Oskara za najbolje ostvarenje našoj kinematografiji doneo je još Goran Paskaljević sa “Buretom baruta”, nominaciju za najbolji film 2012. imao je “Smrt čoveka na Balkanu” Miroslava Momčilovića, kao najbolji debitant i za nagradu Europien discovery 2012. bio je nominovan Nikola Ležaić sa filmom “Tilva Roš”, a među nominovanim ostvarenjima 2015. upisano je i „Ničije dete“ Vuka Ršumovića.

Za najboljeg glumca prošle godine nominovan je Goran Bogdan za naslovnu ulogu u filmu “Otac” Srdana Golubovića, koji je bio preporučen za nominaciju.

Direktan prenos ceremonije na sajtu Slobodne zone

Direktan prenos 34. dodele Evropskih filmskih nagrada u Areni Berlin naši gledaoci moći će da prate večeras u 19 časova na sajtu slobodnazona.rs.

Zanimljivo je da smo brojne dokumentarne filmove koji su u konkurenciji za evropski Oskar 2020/2021. imali priliku da vidimo upravo na festivalu Slobodna zona – za najbolje ostvarenje nominovani su „Profesor Bahman i njegovi časovi” rediteljke Marije Špet (pobednik međunarodne selekcije 17. festivala), „Najlepši dečak na svetu” i „Begunac”, koji je nominovan je i u kategoriji za najbolje animirano ostvarenje.