Jasna Đuričić: Živimo u robovlasničkom društvu, poniženi i okovani strahom

Socijalna drama „Heroji radničke klase“, novo ostvarenje reditelja, scenariste i producenta Miloša Pušića, doživeće svetsku premijeru na 72. festivalu u Berlinu, u okviru prestižnog programa „Panorama“, u kojem se prikazuju nezavisni i arthaus filmovi na kontroverzne teme, kao i ostvarenja sa inovativnom estetikom.

Na berlinskom plakatu filma je glumica Jasna Đuričić, koja u ovoj angažovanoj drami igra glavnu ulogu i, kako kaže za Danas, poziv za učešće na jednom od tri najvažnija festivala u svetu, i to u tako istaknutoj selekciji, iznenađenje je za celu ekipu ostvarenja koje je nastajalo dosta neobično – mimo filmskih fondova i samoinicijativno.

– „Heroji radničke klase“ zaista su posebno i jedinstveno iskustvo u mojoj karijeri – radili smo ovaj film kao mala porodična radionica. Nekoliko prijatelja se okupilo i odlučilo da podrži i pomogne Milošu, koji je ovaj scenario imao godinama, ali nije dobijao novac na konkursima. Ti fondovi su ga nekako zaobilazili, i osećajući da je priča ovog filma zaista važna za naše vreme i prilike u kojima živimo, odlučili smo da ga radimo bez sredstava – snimali smo, recimo, samo po dnevnom svetlu, nije bilo para za rasvetu, svako iz ekipe je radio sve što može, ne samo svoj posao, ketering je stizao od prijatelja… U tom smislu, bilo je jako teško, i zbog toga je učešće na Berlinalu tako ogromno iznenađenje svima nama. Prošlo je dosta vremena od kako smo snimili ovaj film, a dugo smo ga i snimali, godinu dana, i to u fazama, kako je ko od glumaca i od ekipe bio slobodan. Sada je taj naš nesvakidašnji trud neko prepoznao i nagradio, neko veliki, festival u Berlinu, i to je zaista divno – ističe Jasna Đuričić, kojoj je pre nešto više od mesec dana upravo u Berlinu dodeljena nagrada Evropske filmske akademije za najbolju glumicu u 2021.

U „Herojima radničke klase“ Jasna igra glavnu ulogu – Lidija radi za kontroverznog građevinskog investitora, njen zadatak je da kontroliše grupu građevinskih radnika na novootvorenom gradilištu, a oni su nezadovoljni svojim položajem i pokušavaju da se izbore za svoja prava.

Situacija se komplikuje, borba za radnička prava postaje borba za život i smrt, i Lidija mora da se opredeli na čijoj je strani…

– Za razliku od vremena kada je radnička klasa kod nas imala značajnu snagu, svoja prava, glas koji se čuje, a moja generacija i one starije pamte to doba kada smo bili socijalna država i društvo u kojem je ipak postojala jedna moralna vertikala, radnici su danas potpuno marginalizovani. Oni se ne vide, ne čuju, nema ih u javnom “opticaju”, radnička klasa je postala nekakva grupacija ljudi koja je apsolutno nebitna u ovoj državi. Imam utisak da živimo u robovlasničkom društvu, pošto su na taj način tretirani robovi, samo su surovi mehanizmi eksploatacije danas savremeniji i “suptilniji”. Naš film “Heroji radničke klase” kroz priču o građevinskoj mafiji progovara upravo o tome. A ta mafija je kod nas jedna od najmoćnijih – gotovo smo svakodnevno svedoci kako razni građevinski “investitori” otimaju ljudima kuće, stanove, zemljišta, parkove, kako im beskrupulozno ruše krovove nad glavama i proteruju iz njihovih domova. Taj kriminal je potpuno legalizovan, a ovaj film je naš pokušaj da se javno progovori o svim tim sramnim i nedopustivim stvarima koje nam se događaju. Posebno, da se osvetli naša radnička klasa koja je potpuno obespravljena, i koja pokušava nekako da preživi u tunelu i mraku našeg društva – objašnjava jedna od naših najvećih i najangažovanijih glumica.

Junakinja u kojoj će je videti publika ovogodišnjeg Berlinala, u trenutku kada se situacija iskomplikuje i radnici započnu borbu na život i smrt, suočena je sa izborom koji mora da napravi.

Na naše pitanje koliko su ljudi uopšte spremni da se upuste u bilo kakve izbore, izjašnjavanja, rizike sopstvenih pozicija i interesa, Jasna ističe da je to odsustvo empatije, istine i smelosti danas planetarni problem.

– Za veliku većinu ljudi najteži su upravo izbori. Pitanja ličnog dostojanstva, stida, sramote, gotovo se više i ne postavljaju, te moralne kategorije za vrlo malo ljudi još imaju životnu vrednost. Postoji i jedan svojevrsni paradoks vezan za „fenomen“ izbora – možda je negde razumljivije da je čoveku teško da donese neku odluku kada je u pitanju čitava njegova egzistencija ili neki veliki „ulog“, ali je apsolutno neshvatljivo da se kriju i ćute oni koji nemaju šta da izgube. To se ovde događa običnom čoveku, koji sam sebe „briše“ ni za šta, dobrovoljno. Mi odustajemo od sebe jer smo okovani strahom – zažmuri na ovo, zažmuri na ono, okreni glavu, pravi se da ne vidiš, ćuti, to se tebe ne tiče… Na svakom koraku ti govore da takva vrsta izbora nije potrebna, zato smo i tako poniženi, i pri tom stalno mislimo da za naša prava i naše bolje, sigurnije i kvalitetnije živote treba da se bore neki drugi ljudi, ne mi – navodi Jasna Đuričić.

Ovogodišnje Berlinale odvijaće se od 10. do 16. februara, naš film „Heroji radničke klase“ imaće projekciju pretposlednje večeri, 15. februara, a, prema rečima najbolje evropske glumice, kako situacija za sada pokazuje, ona bi trebalo da prisustvuje premijeri.

– Iskreno, ne smem previše da se nadam, jer je unazad dve godine trebalo da idem na sve festivale na kojima su bili filmovi u kojima sam igrala, pa zbog pandemije ipak nigde nisam otišla – kaže glumica čije je učešće u filmovima i pozorišnim predstavama i kod nas, i širom regiona, već decenijama garant dobrog i velikog ostvarenja.

Putovanje koje je za Jasnu Đuričić najizvesnije u nekom narednom periodu je odlazak u Crnu Goru, na snimanje novog filma „Sirin“ reditelja Senada Šahmanovića, u kojem igra jednu od glavnih uloga.

– Sa Senadom sam imala lepu saradnju u njegovom kratkom filmu „Umir krvi“, koji je prikazan i nagrađivan na brojnim festivalima širom sveta, i radujem se ovom novom projektu – ističe Jasna Đuričić.

Pozitivni šok

U glumačkoj ekipi koju je u novom filmu okupio novosadski reditelj su i: Boris Isaković, Predrag Momčilović, Stefan Beronja Cile, Aleksandar Đurica, Mihajlo Badža Pleskonjić, Bojana Milanović, Ervin Hadžimurtezić, Filip Đurić, Peđa Marjanović, Marko Vasiljević…

Tu su i direktor fotografije Aleksandar Ramadanović, scenografkinja Miljena Vučković, kostimografkinja Marina Sremac, dizajneri zvuka Stevan Milošević i Boris Zaborski, a reditelj potpisuje i montažu zajedno Ivanom Kneževićem.

„Heroji radničke klase“ snimljeni su u produkciji Pušićeve kuće Altertise, a scenario, pored reditelja/producenta potpisuju i njegovi stalni saradnici, Dušan Spasojević i Ivan Knežević.

Projekat ovog filma 2012. godine učestvovao je na platformi za razvoj scenarija (Script Station) održanoj u okviru Berlinskog festivala, a u novembru 2020.

FCS je Pušiću odobrio sredstva za završetak filma u kategoriji Stimulacija samostalno snimljenog domaćeg dugometražnog filma.

– Posle veoma dugog i zamornog procesa rada, poziv iz Berlinala došao je kao veliki pozitivni šok i ogromna nagrada za sav uložen trud. Ponosan sam da smo pozvani na ovako važan festival. Nikada se nisam osećao toliko slobodan kao kada sam snimao ovaj film, i toliko iscrpljen dok sam ga završavao. Na trenutke je delovalo da ovo putovanje nema kraj. “Heroji radničke klase“ nikada ne bi bili završeni bez pomoći fantastičnih ljudi koji su se našli u ekipi, nesebično odvojili vreme i ubedili me da završimo započeto. Divno je raditi film sa prijateljima. Učešće na Berlinalu je pobeda svih nas – izjavio je Pušić povodom svetske premijere svog novog ostvarenja.