„E moj Dositeju, gde si! Javi se ministrima, barem u snu!“: O predlogu Nikole Selakovića da javne institucije nabavljaju isključivo dvoazbučne tastature

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovaj veciti asistent na beznacajnoj katedri pravnog fakulteta. Taj je jedan tuta-muta,jedna vezana vreca i da ga AV ne protezira on bi bio nigde jer ne vredi ama bas nista. Srbijo jadna li si kad ovakvi mogu biti ministri u vladi.

2. Pa nemojte molim vas da ga kritikujete.
   Nije znao čovek. On je samo ministar.

3. Piši kao što kucas,kucaj kao što pišeš
   Dvojezicne tastature = bravo ministre kulture!
   Ovo je put iz jednoumlja u bezumlje!

4. Zamislite ovo…kucas Selak ispadne Seljak
   I to dvojezicni…
   Još jedan dokaz da je školovan čovek samo školovan…ne naučen ili pametan istovremeno.

5. Оно што ови “стручњаци” не схватају је да, када погледаш тастатуру видиш латинична слова. Зашто је проблем направити тастатуру где су приказана и ћирилична? Помогло би свима који нису дактилографи и не знају слепо куцање. У чему је проблем?

6. Jedino su se sagovornici nalipetali više od Selakovića.

7. Ovaj igrač kola sa sve zviždanjem i mahanjem maramicom nije ni čuo za Dositeja!! Tragedija je to narode moj.

8. Kao što je svima poznato, najveća laž (tj. najuspešnija prevara) je ona koja u sebi obavezno sadrži neke elemente istine. Sa tih pozicija nastupa i ovaj ministar. Elementi istine: tačno je da postojeća računarska oprema u svim državnim ustanovama (uključujući kompjuterizovane kabinete po školama, fakultetima …) ima isključivo latinizovane tastature (samo engleska slova ili u kombinaciji sa srpskom latinicom kao alternativnim srpskim pismom). Pošto na kapicama tastera takvih tastatura proizvođač (ili poklonodavac, donator) nije ugravirano nijedno slovo primarnog srpskog pisma (ćirilica), dete u školi odmah počinje da kuca reči maternjeg jezika srpskom latinicom ili, češće, kao na mobilnom telefonu – „ošišanom“ egleskom latinicom, što je kulturološki unikum. Tako posmatrano, ministar je u pravu što u nabaci i/ili srpskoj proizvodnji tastatura kao kompjuterskog hardvera želi gromoglasno da favorizuje „kapice tastera“ sa ugraviranim slovima ćirilice kao primarnog srpskog pisma. Time bi (kao što su to hardverski odavno učinili Rusi za svoj jezik) „kapice tastera“ bile kombinacija postojećih engleskih slova uz ugravirana (pridodata) slova srpske ćirilice. Razume se, prevara je u tome što je ministar prećutao da fantomski pojam „dvoazbučna tastatura“ nigde u svetu ne postoji, da uopšte nije reč o pitanju istinskog srpskog identiteta, nego da se nekome (najverovatnije iz SNS-a, ili sa Pinka, ili Kinezima, ili … koruptivno?) namešta HARDVERSKI POSAO, odnosno da taj „neko“ i država zarade masne pare i prošire taj plemeniti hardverski „biznis“ na Republiku Srpsku.