Javni apel Beogradske filharmonije podržali orkestri opera Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu

Oni su obelodanili da ništa bolja nije situacija ni u ovim umetničkim kućama kad je reč o malim platama, ispod republičkog proseka, i lošim uslovima rada.

Slično v.d. direktoru BGF Darku Krstiću prošlog vikenda, koji je odmah reagovao saopštenjem tvrdeći da se sa Ministarstvom kulture Srbije radi na rešavanju problema u Filharmoniji, tako se i u Novom Sadu oglasio direktor Opere SNP, bariton Željko Andrić, čim su muzičari uoči Rosinijeve opere „Seviljski berberin“ 14. februara pročitali svoje otvoreno pismo.

Andrićevo saopštenje je puno podataka o državnim ulaganjima u SNP i podršci „na vrhu“ Srbije i njene severne pokrajine za povećanje plata zaposlenih u ovoj kući, iako muzičari navode da trenutne zarade koje primaju kao članovi orkestra znatno zaostaju u odnosu na republički prosek i da zgrada u kojoj rade nije adekvatno održavana – da nemaju kiseonika, niti mogućnost da angažuju gostujuće dirigente i soliste…

„Ovo nije samo naša borba, već borba za integritet i ugled naše kulturne institucije i celokupne umetničke zajednice. Ovom prilikom pozivamo i druge umetnike iz našeg teatra, soliste, hor, baletske i dramske umetnike da stanu uz nas“, saopštili su muzičari iz SNP-a.

Problem sa malim platama i uslovima rada razlog su i za oglašavanje članova orkestra NP u Beogradu, čije je saopštenje beogradskim redakcija dostavljeno u sredu uveče, uoči Dana državnosti Srbije.

„Visoko profilisan stručni kadar, fakultetski obrazovan i godinama obučavan za ovaj specifičan posao, doveden je do ruba egzistencije. Naša primanja su ispod zvaničnog republičkog proseka, što je vrlo poražavajuće… Sve priče oko nove zgrade ili izmeštanja Beogradske opere nam izgledaju kao ništa više od pukog senzacionalizma. Izgradnja operske kuće kakvu bi trebalo da ima jedna evropska zemlja, ozbiljan je projekat, a ne prenamena postojećih, neadekvatnih objekata. Skreće se pažnja sa ključne teme o neadekvatnim platama i uslovima rada, dotrajalim instrumentima itd. Ako je kultura identitet jednog naroda, onda je vreme da se malo više na nju obrati pažnja“, saopšteno je iz orkestra beogradskog NP.

U ovom saopštenju ističe se da je „od davne 1903. orkestar ove kuće bio neizostavni učesnik svih muzičkih dešavanja i neraskidiv deo operskog i baletskog repertoara“, kao i da je „u srećnim i manje srećnim vremenima imao strpljenja i radnog elana u radu sa novim kolegama i početnicima, te je ‘iškolovao’ veliki broj muzičara, onoliko koliko danas ima jedna osnovna škola u Beogradu“.

„Za više od 120 godina, kroz sve nedaće, ratove, srećna i ona manje srećna vremena, umetnici NP su uticali na nekoliko generacija koje su rasle sa nama, uživale, smejale se i plakale kao publika operskih, baletskih i dramskih predstava. Imali smo tu čast i odgovornost da ugostimo najveće soliste opere, baletske umetnike, dirigente i režisere, koji bi uvek isticali naš visoki kvalitet i rado bi se vraćali u naš teatar… Posle svih ovih dugih godina, kao čuvari nacionalne i evropske kulturne baštine, došli smo u nezavidan položaj“, ističe se u saopštenju iz NP, čiji članovi okrestra podržavaju apel koji su njihove kolege iz BGF uputile nadležnima.

Orkestar BGF podržao je njen stalni dirigent, nemački maestaro Gabrijel Felc, koji je na čelu Dortmundske opere. On se obratio pismom nadležnom ministru kulture Srbije Maji Gojković ukazujući da „BGF sa potencijalom da bude jedan od vodećih simfonijskih orkestara u Evropi ima ne samo loše opšte uslove rada u poređenju sa evropskim standardom, nego su i mesečna primanja njenih muzičara najniža u poređenju sa Zagrebom, Skopljem i Sarajevom…, zbog čega su prinuđeni da rade više poslova kako bi pokrili životne troškove, što u odnosu na njihovo visoko profesionalno umeće i zahtevno obrazovanje predstavlja nepodnošljivu situaciju“.

Sa autoritetom umetnika koji je „poslednjih sedam godina doprineo enormnom kvalitetu BGF i kulturnom životu Srbije“, maestro Felc se kod resornog ministra založio za „znatno povećanje plata kolegama u Filharmoniji“, iako je „kulturni život u Srbiji, kao i mnogim drugim zemljama podvrgnut finansijskim ograničenima“.

Ministarstvo kulture i NP ćute

U izjavama iz prethodnih dana na elektronskim medijima – TV Vojvodina i TV Hepi, da je „pogođena“ apelom muzičara BGF jer su i Ministarstvo i ona lično „mnogo truda i rada uložili u resor kulture i rad Filharmonije“, ministarka kulture Srbije Maja Gojković tvrdi da „pokušava da razume zašto je neko odlučio da dezinformiše deo javnosti“. Ministarstvo na čijem je ona čelu nije zvanično reagovalo povodom problema u vodećim orkestrima u Srbiji. Do zaključenja ovog izdanja našeg lista poslednja vest na zvaničnom sajtu Ministarstva kulture bila je postavljene 7. februara, a naš list nije dobio odgovore na pitanja povodom situacije u BGF upućena 12. februara. Niko se do juče nije oglasio ni iz uprave NP u Beogradu, uključujući i Direkciju Opere za čijeg je novog direktora nedavno postavljen bariton Željko Lučić. NP 15. i 16. februara nije imalo predstave, a drama „Naš razred“ najavljena za subotu, 17. februar, otkazana je.

Šta je dobilo SNP

„U poslednje tri godine Pokrajinska vlada investirala više od pet miliona evra u unapređenje rada SNP-a. Zahvaljujući objektivnom sagledavanju značaja SNP-a za nacionalnu kulturu, naš budžet je najveći u novijoj istoriji – deset miliona evra. U toku je tender za nabavku novih instrumenata vredan više od 100.000 evra… U 2023. kupljene su dve violine sa gudalima i koferima, dva kontrabasa sa futrolama i harfa, kao i nove stolice za ceo orkestar vredne 30.000 evra. Od ponedeljka je otvoren tender za nabavku još dve violine i gudala za sve violine i viole, uz obećanje Pokrajinskog sekretarijata za kulturu da će u toku godine izdvojiti još sredstava za nove instrumente. Ideja je da u što kraćem roku kupimo nove instrumente za ceo orkestar“, navodi se saopštenju Željka Andrića. On ističe i da SNP „pre nekoliko meseci pokrenulo razgovore na najvišem državnom nivou o mogućnosti uvećanja zarada i broja zaposlenih“, koje je „lično vodio sa ljudima na najodgovornijim pozicijama“ i da se na „najveće razumevanje naišlo u kabinetu predsednika Republike“, a podrška je dobijena „od predsednice Vlade, Ministarstva kulture i finansija, Pokrajinske vlade“.