Priča o surovoj pohlepi i biznisu koji gazi sve pred sobom: U JDP-u premijera predstave „Eldorado“ u režiji Veljka Mićunovića

Majenburg je dramaturg i reditelj čuvenog berlinskog pozorišta Šaubine, proslavio se saradnjom sa jednim od najavangardnijih pozorišnih reditelja današnjice, Tomasom Ostermajerom, njegova drama „Eldorado“ doživela je svetsku praizvedbu 2015. u Londonu, a zanimljivo je da je to prvo njegovo delo koje se igra na našim scenama.

Domaću verziju njegove priče o „iluziji bogatstva, sreće, megalomanije i konzumerizma u koji je svet ogrezao“, kako je izjavio Mićunović na današnjoj konferenciji za novinare u JDP, predstavili su i glumci Nikola Rakočević, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Miodrag Dragičević, Marta Bogosavljević i Ivana Vuković.

Tekst je prevela Jelena Kostić Tomović, a u autorskoj ekipi „Eldorada“ su i dramaturg Slobodan Obradović, scenografi su Numen/For Use i Ivana Jonke, kostimografkinja Marija Marković Milojev, kao i Ljiljana Mrkić Popović, koja je oblikovala scenski govor.

Zanimljivo je da je Majenburgova drama prva režija Mićunovića na Velikoj sceni JDP-a, u koji se vraća posle niza vrlo uspešnih predstava za koje je nagrađen na brojnim festivalima, i svoje predstave „U lovu na bubašvabe“ , s kojom je 2007. diplomirao u ovoj kući, na Sceni Studio.

– Ovaj komad nudi sliku brušenog kapitalizma, koji posmatra sve kroz nezajažljivu želju za profitom. Tu se prostori mere izgrađenim kvadratima, bilo da govorimo o kompleksima zgrada, ili teritoriji. Ovaj komad iz uže i šire optike osvetljava žarišta kojima svedočimo, koje danas doživljavamo. To je slika biznisa koji gazi sve pred sobom, koji radi svoj posao, vrši prodaju, pičuje projekte, uz veliku agilnost. Jer, biznis ne sme da stane, sve se meri profitom. I to je paradoks profita – izjavio je Mićunović.

Ali, kroz ovaj komad, kako navodi, svedoci smo intimne priče jedne porodice i nekolicine u njihovoj okolini.

– Iz šireg konteksta stvar se sužava, fokusira na ljudske probleme. I svi ti junaci spoznaju neku vrstu sopstvene odgovornosti, prepoznaju sopstvenu krivicu. Na početku nam deluju kao negativci, ali se stvar vrlo brzo razvija u drugom pravcu. I to je ono što me inspiriše u pozorištu, ta tananost duše koja isplivava, ono ljudsko koje je nužno.

Pitanje odgovornosti je jako važna stvar i radili smo na tome da se to prepozna u predstavi. Posebno nam je bilo važno da pokažemo kako je taj „Eldorado“, uznemiren, pun žarišta, treperenja, da ta pobuna koja se vidi može biti bilo koji grad, bilo gde na svetu, a može, naravno, biti i Beograd – istakao je Veljko Mićunović.

U liku glavnog junaka Majenburgovog komada, Antona, videćemo Nikolu Rakočevića, koji je istakao da je „Eldorado“ bio izuzetno inspirativna u svakom pogledu, i kao priča o onome što živimo, i lično, i kao katarza u pozorištu.

– Bilo nam je užasno komplikovano, radili smo u teškom, ili u možda i najdivnijem trenutku našeg života. Videćemo kako će dalje se razvija situacija, jer vaga se još uvek. Ono što se napolju, na ulicama dešava oduzima pažnju i jako je veliko, a opet mi smo se potrudili da ovaj komad predstavimo kao nešto, takođe, važno.

Meni je pozorište veoma važno, jer mi je teatar pružio lični rast, pružio mi mnogo. Shvatio sam šta znači katarza u pozorištu, jer kada posle predstave plaču i publika i glumci, to je lekovito, ljudi izlaze iz sale bolji – istakao je Rakočević.

Natašu Ninković videćemo u liku Grete, majke glavne junakinje Tekle, a ona se najpre osvrnula na prvu saradnju s Mićunovićem u njegovoj diplomskoj predstavi u JDP – u, u kojoj je igrala s Draganom Petrovićem Peletm.

– U međuvremenu, Veljko je izrastao u sjajnog reditelja, i to je bio još jedan od razloga što igram u „Eldoradu“. Naravno, i tekst mi se jako dopao, gusto je pisan, pametan, možda i prepametan. A moja Greta je simbolom kapitalističkog sveta, i moram da kažem da sam uživala da igram ulogu uspešne, beskrupulozne žene. Greta nema nikakve filtere u komunikaciji, ona jednostavno ne dozvoljava empatiji da je u bilo čemu poremeti – opisala je Ninković svoju junakinju.

Ulogom Tekle Ivana Vuković se vratila u pozorište posle sedmogodišnje pauze, što je već samo po sebi bilo uzbudljivo i izazovno, kako je objasnila, pogotovu u ovakvom komadu.

– Nisam čitala Majenburgove komade do sada. Ali, kada sam pročitala tekst bila sam svesna da je to taj trenutak. Iako sam na početku imala jednu sliku u glavi, moje iskustvo se gradilo tokom procesa rada. Živela sam do tada u nekom sopstvenom balonu, i radeći na ovoj predstavi zapitala sam se da li mogu da pravim svoje izbore nevezano od konteksta u kome se nalazim.

Jer, sad sam svedok svega, ne mogu više da budem u svom balonu, i postavila sam sebi pitanje: da li kontekst u kome se nalazimo utiče na naše odluke? Ali, odgovor, zaključak nije definitivan, neće ga biti ni kad odigramo premijeru. Čini mi se da ću nastaviti da otkrivam stvari igrajući predstavu – izjavila je Vuković.

Goran Šušljik igra ulogu Ašenbrenera, koji je takođe metafora onoga što danas živimo, ili, kako ga je on nazvao, zaštitni znak „vrha mračnog kapitala.

– Taj čovek je oličenje moći i mračnog kapitala, on simbolizuje strah, strepnju i utopijske ideje koje se pretvaraju u mračne slutnje, i sve ono što normalnog čoveka uznemirava i plaši, i mislim da ovaj komad može da se okarakteriše i kao neka vrsta distopije, mračne slutnje koja se nadvija nad nekim ljudima. A ta mračna slutnja se nadvila i nad našim životima.

Kako je istakao Šušljik, to je ta priča o kapitalu koji gazi preko svega.

– Mi osećamo osećamo, i mene su ovom tekstu najviše pruvukla upravo ta osećanja uznemirenosti, straha i strepnje. A prilika da stvari kroz pozorište emotivno i misaono filtriramo jeste ono što je za mene najuzbudljivije – rekao je Šušljik.

Prema rečima Miodraga Dragičevića koji igra Oskara, „Eldorado“, zapravo, može i da nam ukaže šta je, i gde je životna sreća.

– Shvatio sam, u sred procesa rada na predstavi, da taj svet kapitala i tih ljudi čudno funkcioniše, i da u njemu vlada privid sreće. Grozno je, tužno i pogrešno kad ljudi počnu da mere stvari – kad ti ono koliko imaš, i koliko ti je debeo džep, daje za pravo da donosiš odluke u ime drugog.

U ovom komadu, prema negovim rečima, ljudi koji ne znaju šta će s nulama na računama imaju zapravo debelu nulu u svom intimnom životu, u duhovnom su deficitu, potpunom urušavanju.

– Ti ljudi se batrgaju i pokušavaju sebi da stvore dobar, miran svet, jer imaju mnogo novca i mogu sebi da omoguće sve, no život im izmiče kao tepih ispod nogu – objasnio je Dragičević, dodajući da ćemo gledajući predstavu videti kako ljudima s ogromnim bogatstvom ako imaju sve materijalno, život izmiče kao tepih pod nogama.

Za Martu Bogosavljević, Majenburgova drama otvara brojna provokativna i aktuelna pitanja trenutka u kojem živimo, iako je napisana još 2004. godine.

– Kada smo počeli čitajuće probe, mogli smo na društvenim mrežama da vidimo slične replike onima iz komada. A moja junakinja Manuela donosi publici duh mladosti i upornosti, nešto s čim može da se poistoveti današnja generacija. Pogled na svet joj je takav da uzima ono što misli da je njeno

Iako to ponekad, naravno, i nije njeno, i bilo mi je zanimljivo da kroz ulogu ispitujem granice, bezobrazluk, želju za boljim sutra. Jer, kao što je to slučaj s Manuelom, ogromna želja za uspehom ponekad vodi tome da čovek postane anksiozna bomba – istakla je Bogosavljević.

Majenburgov tekst adaptirao je dramaturg Slobodan Obradović, zajedno s rediteljem Veljkom Mićunovićem.

– Čini mi se da se nikada se do sada nisam susreo sa sličnim komadom, za mene je on nemački odgovor na britansku „In your Face“ dramaturgiju. Dramski pisac donosi deventnaest prizora koji su zapravo posledice, i mogu misliti koliko je glumcima bilo teško da igraju ono što je postfestum. Ovo je komad odloženog dejstva. Jer, kad vidite nešto, moraju da prođu još dve ili tri scene da biste dobili potpuni utisak šta se desilo -naveo je Slobodan Obradović.

Repriza premijere predstave „Eldorado“ zakazana je u utorak, 25. marta na istoj sceni JDP- a.