JDP sutra obeležava 70. rođendan

Proslava jubileja biće u skladu sa okolnostima, budući da je ovu kuću sa smrću glumca Nebojše Glogovca nedavno zadesio veliki gubitak. Prvo će u podne biti uručene tradicionalne godišnje nagrade ovog teatra, dok će u 20 sati na sceni „LJuba Tadić“ premijerno biti izvedena nova predstava – „Kralj Betajnove“ Ivana Cankara u režiji Milana Neškovića. Ovim komadom u režiji Bojana Stupice, u kome su glavne uloge igrali Milivoje Živanović i Marija Crnobori, pre tačno 70 godina počelo je sa radom JDP.

Gorčin Stojanović, umetnički direktor ovog teatra, naglašava da je Milan Nešković došao sa idejom o postavki Cankarovog komad ne znajući da je upravo tim tekstom počeo uspešan rad ove kuće. „NJegova želja da postavi ovu dramu nije imala veze ni sa jubilarnom sezonom, ni sa tim da je ova predstava 1948. otvorila JDP“, ističe Stojanović. On dodaje da je Cankar socijalno-odgovoran pisac. „Ali on je pre svega sjajan pisac, koji je znao da napiše žive likove“, ističe reditelj i umetnički direktor. Milan Nešković objašnjava da je želeo da postavi ovu dramu koja je nastala 1904. godine, jer misli da nas se ona i danas jako tiče. „Postoje divne, velike predstave, koje nas se ne tiču. Mislim da je jedan od kvaliteta ovog komada to što nas se tiče“, kaže reditelj.

U središtu komada „Kralj Betajnove“ je fabrikant, silnik i kandidat za poslanika Jožef Kantor koji je preduzimljiv, egocentričan, manipulant, nasilnik… Potkupljivanje, prljavo lobiranje i spletke njegov je metod za postizanje cilja, a kada ni to nije dovoljno Kantor ne preza ni od ubistva. Niko se ne usuđuje da upre prstom u njega, iako svi znaju za njegove zločine. Upravo suprotno. Kantor je vođa, kralj Betajnove koji uživa svako poštovanje. Dramska radnja plete se oko Kantora, ali i oko Maksa Krneca, revolucionarnog intelektualca, nesvršenog studenta i „skitnice“.

Na dramatizaciji komada sa Neškovićem je radila dramaturškinja Maja Todorović. Ona ističe da njih nije zanimala isključivost tako što bi Maks bio otelotvorenje socijalne pravde i borbe za jednakost, dok je kralj Betajnove zli i beskrupulozni industrijalac. „Ovde niko nije zlo ili dobro. Niko od likova nije samo crn ili beo. Svi su uglavnom sivi. Svi smo krivi za svoje sudbine“, dodaje Todorović.

Naslovnu ulogu u predstavi igra glumac Nenad Jezdić. „Jožef Kantor je samozvani kralj, ludačka surova ambicija koje ne nedostaje ni meni. Ambicija je u životu potrebna. I velike ljude krase ambicije. Problem nastaje kada čovek izgubi princip u svojim ambicijama. Tada to može da se pretvori u nešto rđavo, a ne u nešto dobro“, objašnjava Jezdić, dodajući da predstava govori o tome koliko i neko ko je samozvani kralj ima svoj emotivni život.

NJegovu suprotnost, Maksa Krneca, igra Nikola Rakočević. „Za mlade ljude Cankar ne zvuči kao nešto sa čime bi mogli da se poistovete. Ali ova predstava je dragocena upravo za njih. Da prepoznaju svoje probleme, svoj odnos sa vlastodršcima i odnos vlastodržaca prema njima… Zato je ovaj komad danas dragocen“, ističe glumac.

U predstavi igraju i Vojin Ćetković, Milena Živanović, Anđelika Simić, Nebojša Milovanović, Jasmina Avramović, Mina Obradović, Vučić Perović, Timotej Kalezić, Đorđe Teodosić, kao i Mihailo Janketić. Slavni glumac kaže da ima nade da će 3. aprila, pored jubileja, JDP slaviti i uspeh ove predstave. Važan deo postavke je i muzika koja je nastala pre same predstave, još za vreme čitajućih proba, zbog čega je i diktirala ritam nekih scena. Autorka muzike je Anja Đorđević koja je za songova koristila dela Ivana Cankara. Scenografiju potpisuje Vesna Popović, kostime Biljana Grgur, a video rad SuperDot. Reprizna izvođenja zakazana su za 4, 11. i 23. april.

Uništena je ideja disidentstva

„Mislim da svako društvo zaslužuje vlast koju ima. Vlast je apsolutno odraz društva“, piše u svom rediteljskom osvrtu Milan Nešković. On dodaje da sve što rade ljudi, rade za samopromociju. „Sve je marketing. Maksa Krneca ne vodi ubeđenje. Uništena je ideja disidentstva – biti protivnik vlasti. To su sve verbalni protivnici. Obično iz lične koristi. Maks sebe ubeđuje da to što radi, radi zarad društva i jer je bitno. NJega nepravda istinski boli, ali ga boli iz ličnog razloga. Kantor mu je uništio oca, uništio mu je život, uništio mu je mogućnost da ikad postane čovek, da studira, da ima novca. Lični razlog se krije iza opšteg dobra. U današnjem svetu odsustvuje empatija, a pojedinac je okrenut sebi. Živimo u svetu licemerja, imamo potrebu za osvetom, ali je maskiramo, zato što je bedno da bude naša i lična; maskiramo je u sveopšte dobro ili u sveopštu cenzuru“, smatra Nešković.