Fotografija: Iz predstave „Samoubica“, CNP Podgorica Druge večeri 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala – Bez prevoda u Užicu, gostovao je ansambl CNP Podgorica i predstavio se komadom „Samoubica“, po tekstu Nikolaja Erdmana, u režiji mladog Veljka Mićunovića.
Politički komad, koji je publika ocenila sa 3.84, kroz sudbinu malog čoveka koji traga za sopstvenim egzistencijom i kojim manipuliši svi delovi društva – od intelaktualaca, preko sindikalaca i umetnika, do sveštenika, pokreće dilemu o tome da li je promena takvog stanja moguća danas, nakon skoro 90 godina od kada je Erdman napisao dramu kao kritiku tadašnjeg Staljinističkog režima, a koja je u tadašnjem SSSR-u bila zabranjena do 1986. godine.
Komad sa tragikomičnim elementima odvija se na sceni koja deluje kao pustoš u kojoj se nalaze velika vrata, koja razdvajaju intimni od javnog postora, realnost od magnovenja, i bivaju efektno preoblikovana u druge scenske rekvizite. Osim režije i osmišljavanja scenografije, Mićunović je izabrao i muziku koja dodatno pojačava grotesknost komada.
Objašnjavajući da je skoro trećinu predstave predstave prerežirao i prilagodio je sceni u Užicu, reditelj Veljko Mićunović je za Danas naveo da je komad „surov i tačan“ i da nije imao potrebu da ga stavlja „u slatku palačinku“ i da mu na taj način učitava današnje probleme, već da je želeo da pojača njegovu gorčinu, za koju je rekao da je „nužna kako bismo se s njom suočili“.
Istakavši da je u Erdmanovoj drami evidentna spona sa današnjim vremenom i dilema o tome da li je revolucija moguća danas, Mićunović je rekao da ga je zanimalo i pitanje slobode.
– Živimo u trenutku u kome u novinama, na internetu i Fejsbuku možemo da prenesemo informaciju brže nego ikada. Do te mere smo „umreženi“ i imamo mogućnosti da stvaramo i da je revolucija u takvim uslovima moguća – ona bi se dogodila. Međutim, paradoks je u tome što je slobode nikad manje, zahvaljujući mediokritetima, kazao je za Danas Mićunović i dodao da „ne želi da zvuči nihilistički, ali da je u tom komadu, kako je rekao „želeo da koketira i sa idejom o samoubistvu nacije“.
Glumac Milivoje Mišo Obradović, koji tumači glavni lik (Semjon Semjonovič Podsekaljnikov) kaže da „ne veruje u revolucije i da jedino individulana revolicija ima smisla“.
– Revolucije nikada do kraja ne ostvare svoje ideale, već samo izmene odnose. Što je najveći paradoks, o njoj najviše pričaju intelektualci, a u prvim redovima je uvek pučina, koja podnosi najveću žrtvu, kazao je Obradović.
Večeras će se piblici predstaviti glumci Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju, koji će u 19,30 časova igrati komad „Dokle poged seže“, u režiji Arpada Šilinga.
Očeva senka– Taj problem sam davno prevazišao. Činjenica je da me ljudi na neki način identifikuju i porede, ali posle petnaestak režija sve to dobije neki svoj tok i počnete da se takmičite sa samim sobom i, trenutno, to je moj izazov. Mislim da sam promenio svoj stil i profilisao se kao reditelj, ali ne mogu da kažem u kom pravcu, jer ništa nije crno-belo, rekao je Veljko Mićunović, na pitanje kako se nosi sa mogućom senkom svog oca Branislava Mićunovića, poznatog pozorišnog reditelja, nekadašnjeg ministra kulture Crne Gore, a sada ambasadora države u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
