Jedan grlati i neponovljiv, mladić iz Cuca

Dragoljub je bio veliki muzičar, borac i prijatelj. Od njega smo učili, i učićemo i dalje, o sviranju, ali i o životu i ljudima“, ovo za Danas kažu članovi Đuričićeve Lavine zvuka, koja je odjekivala balkanskim ali i mnogo širim prostorima. Ovako ga se sećaju ponaosob:

(Selena Simić) „Jednog leta, dok smo sedeli na tvojoj terasi u Herceg Novom pričao si mi o razlici u bolu kada te neko ostavi i kada ti neko drag premine. Govorio si o bolu kada ti je umrla majka, o tom beznadežnom, tupom i dubokom osećaju. Kako taj bol nije kao drugi – oštar i jak, već kako lagano tinja i ne prestaje. Sada osećam taj bol i razumem tvoje reči. Volela bih da su za mene ostale neshvaćene i da opet na leto zasviramo u Novom.“

(Aleksandra Bjeloš) „Teško je izraziti se rečima, ovako u pisanom obliku, kada je reč o našem Dragoljubu. Naš razgovor je bila muzika. Ritam kao razgovor, u kojem se osluškivalo, podržavalo, razumelo – nekad manje, nekad više. Ali bi se na kraju uvek sve posložilo kako treba. Jer takva je muzika – ritam kao puls koji nastavi da kuca jako, čak i kada se pesma završi.“

(David Klepić) „Lavina se naglo obrušila, iznenadila nas je i zatekla nespremne na reakciju. Dragoljub je otišao svojim putem, prerano. Iza nas su ostale uspomene sa velikih koncerata, hiljada kilometara turneja, sati i dana proba, druženja, upoznavanja novih mesta i ljudi predvođenih našim izuzetnim frontmenom, čovjekom, uzorom i podrškom. Pored tuge zbog njegovog odlaska, ponosni smo što je bio deo naših života, oblikujući nas kao bubnjare i ljude. Sada mi, kao njegovi muzički saborci imamo odgovornost da ponovo zatresemo scenu i da nastavimo tamo gde je on stao.“

(Tamara Anastasijević) „Energija o kakvoj mi mlađi pored njega godinama samo možemo da sanjamo. Muzikalnost kakvu godinama pokušavamo da od njega preuzmemo. I ono najbitnije, ljubav ka velikom čoveku koju godinama nećemo da zaboravimo. U našim srcima ostaješ zauvek onakav kakvim smo te svi videli – jedan grlati i neponovljiv, mladić iz Cuca!“

(Vukašin Đukanović Đuka) „Sećam se kad me je Mali doveo na prvu probu, kada si mi rekao da je bubanj špansko selo za mene, a ja došao nikad puniji samopouzdanja. E, pa, hvala ti za svaku trunku poverenja koju si mi dao nakon te probe, hvala za svaki stepenik koji sam zgazio da bih se popeo na binu, hvala ti za svaki grad koji smo posetili zajedno, za svaki pređeni kilometar po Balkanu i šire, za svaki razgovor, iako mi baš svaki i nije bio po volji, za svaku ispričanu priču iz tvoje prevelike karijere, a nisam ih stigao ni pola upamtiti, za svako iskušenje u koje si me bacio, za svako poznanstvo koje sam stekao uz tvoju pomoć, za svaku inspiraciju koju si mi dao, za svako razmišljanje u koje si me oterao nakon tvojih eksplicitnih definicija o svemu što nas okružuje, politici, društvu, muzici… Tako si umeo da izgovoriš moje misli umesto mene koje nisam bio sposoban samostalno da pretvorim u reči! Hvala ti za sve! Previše je uspomena, nije ovo smelo ovako, moj deda…“

(Miloš Reljić) „Ostao sam bez velikog prijatelja koji je uvek bio tu za mene iako je velika razlika u godinama. Prošli smo mnogo situacija i trenutaka koji ce mi zauvek ostati u sećanju. Dugujem mu veliku zahvalnost za sve muzičke i životne lekcije. Tuga je nemerljiva!“

(Stefan Kukolj Kule) „Teško je to napisati i reći tu njegovu energiju, morate je osetiti da biste znali ko je zapravo Dragoljub Đuričić. Živeo je kako je i svirao, sa puno energije, ljubavi i volje. Nisam mogao ni zamisliti koliko će nam svima nedostajati njegova čuvena reč na bini „NAPRIJED“. Ta njegova energija je bila i naša, imao je energije i ljubavi za sve. Balkansku lavinu je pravio godinama. Mnogo ljudi je tu prošlo i svakom je dao priliku da se pokaže. Sad je vreme da se svi mi pokažemo i da Balkanska Lavina ostane u njegovu čast!“

(Srđan Dunkić Džoni) „Kada sam kao klinac od njega dobio spontan komentar oči u oči kako dobro ‘čupam’ palicu iz prstiju… E sada bih tim istim prstima da ga iščupam nazad iz nepravde koju smo svi mi koji smo ga poznavali upoznali zauvek.“

(Đurađ Đuričić) „Moj Dragoljube… Srce mi je ispunjeno tugom, zbog tvog odlaska. Budi spokojan, poštovaću naš dogovor, i nastaviti tamo gde si stao. Živećeš kroz mene i kroz moje sviranje.“

(Dušan Petrović) „Uvek nasmejan u prvom redu, vodio si nas, tvoje bubnjare, davao nam ritam koji smo pratili i van scene. Budi siguran da tvoje „NAPRIJED“ nikada neće utihnuti!“

(Aleksa Prljević) „Sećam se kad sam prvi put došao na probu i koliko sam veliku tremu imao, a ti si me pohvalio i podigao mi samopouzdanje. Hvala ti što si mi omogućio da ostvarim svoje dečačke snove i da delim binu sa tobom. Hvala ti na svemu što si nas učio. Bio si mi velika škola i to nikada neću zaboraviti.“

(Nebojša Nedeljković Neca) „Upoznao sam ga 1995. na tonskoj probi grupe Leb i sol u Kragujevcu. Namestio sam bubanj i počeo da sviram. Oni još uvek nisu ušli u salu. Drakče tonac je pustio bubanj preko ozvučenja. Bili smo sami u sali Gradske dvorane Šumadija. Dragoljub je pio kafu ispred u kafeu Le Cinema. Prišao mi je i pitao jesam li ja svirao bubanj. Rekao mi je da sam odličan i pružio onu njegovu ogromnu mekanu šaku. Samo što se nisam srušio. Od tada smo postali veliki prijatelji i saradnici. Nenadoknadivo. Neponovljiv. Jedinstven. Veličanstven.“

(Miloš Šikman) „Svako živo biće koje ima srce na planeti zemlji ima ritma, zato što srce kuca u ritmu i svako hoda u ritmu“ mi je rekao jednom prilikom Dragi.

Njegov ritam nije stao, niti će stati, kao što ni lavina ne može da se zaustavi nego može samo „naprijed“!

Veliki gubitak za našu kulturu

– Odlazak Dragoljuba Đuričića je veliki gubitak za našu kulturu, a i za mene lično. Mi smo izuzetno sarađivali na baletu „Doktor Džekil i mister Hajd“, u kome je on bio autor muzike koja se odnosi na mister Hajda. To je bila izuzetna predstava koja, eto nikako, da se vrati na repertoar, što je sad još manje verovatno. Dragoljub Đuričić će puno svima nedostajati kao i meni – kaže za Danas koreograf Vladimir Logunov.

Logunov je u predstavi „Doktor Džekil i mister Hajd“, koja je premijerno izvedena 27. decembra 2001. na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, bio libretista, reditelj i koreograf, dok su muzičku potku činila dela engleskog kompozitora s početka 20. veka Edvara Edgara i autorska muzika Dragoljuba Đuričića. „Već dosta dugo se nije dogodilo da vrhunac jedne sezone pripadne baletu. Na sceni nije bilo nikakve trivijalnosti i predstava je dobila čudesne kvalitete kakve, zapravo, u gledalištu niko nije očekivao… Tamne strane ljudskog karaktera tako dobro odgovaraju zvuku bubnjeva koji maestralno izvodi trio pod rukovodstvom Dragoljuba Đuričića“, pisali su baletski kritičari pre bezmalo dve decenije povodom ove baletske premijere. J. T.