Foto: muzej zrenjaninZanimljiv eksponat može se pogledati u zrenjaninskom Narodnom muzeju, na izložbi koja je postavljena u izložbenom salonu ove ustanove. Reč je o primerku haljetka koji je bio deo svečane srpske ženska narodne nošnje.
Na izložbi „Strma ravnica: 100 godina od kolonizacije Vojvodine 1921. godine” nalazi se i mintan iz zbirke Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin.
Reč je o kratkom gornjem ženskom haljetku otvorenom celom dužinom prednje strane, sa dugim pravim rukavima. Izrađen je od čoje, teget boje i ornamentisan zlatnim pozamanterijskim trakama.
Izložba obeležava jubilej jednog veka kolonizacije vojvođanskih oblasti. Najveći broj kolonista dobrovolјaca dolazio je iz dinarskih predela Kralјevine SHS – Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, ali i iz Banata, Bačke, Baranje, Srema i Slavonije.
Mintan je starinski kaput, danas bi rekli kaputić.
To je vrsta gornjeg haljetka sa dugim uskim rukavima. Vezuje se za kulturu odevanja srpskog pravoslavnog stanovništva. Mintan su nosili i muškarci i žene, a prisutan je i u dečijoj nošnji.
Kako se navodi u etnološkim spisima, srpski muškarci su nosili košulje od pamučnog platna, domaće izrade, a preko košulje su nosili mintan koji se zakopčavao do grla.
Sat je često bio deo nošnje i neki muškarci bi ga stavljali u unutrašnji džep mintana, tako da se vidi samo lanac od sata. Takođe kesa sa zlatnicima i srebrenjacima se takođe nosila u unutrašnjem džepu mintana, dok se novac sitnije monete nosio za pojasom.
Žene su preko košulje nosile mintan, obično od svilene tkanine jumbasma. Bilo je i kratkih tesnih mintana sa širokim rukavima.
Dečiji mintani su uglavnom izrađivani od šarene tkanin. Dečiji mintan se zakopčavao do grla, bio je tesnih rukava koji su se takođe zakopčavali.
Ponekad se preko mintana oblačio i fermen, prsluk ukrašen gajtanima. Svi nazivi su turskog porekla, pod uticajem čije kulture je srpski narod bio izložen tokom petovekovnog perioda.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
