Šaban Bajramović. FOTO Stanislav MilojkovićU Nju Oreleans džez muzeju u toku je izložba posvećena muzici Šabana Bajramovića, koja je ujedno prva izložbena postavka nekog muzičara iz Srbije u toj prestižnoj kulturnoj ustanovi.
Izložba kojom ovaj muzej odaje počast izuzetnom životu i nasleđu Šabana Bajramovića nosi naziv „Od siromaha do kralja romske muzike“.
Inicijator izložbe je internacionalni džez festival Nišvil i ona će trajati narednih šest meseci, sa mogućnošću da bude produžena.
„Prvi put jedan muzičar iz Srbije ima svoju izložbenu postavku u ovom prestižnom svetskom muzeju, koji inače retko ima postavke stranih muzičara, odnosno neamerikanaca. Neosporni kralj balkanskog soula i bluza i svetski kralj romske muzike ipak je uspeo da se nađe u društvu svojih idola Luja Armstronga, Reja Čarlsa ili Džejmsa Brauna. To je rezultat naših petogodišnjih dogovora sa direktorom Nju Orleans džez muzeja Gregom Lambozijem“, kaže za Danas Ivan Blagojević, direktor Nišvila.
U postavci su Bajramovićevi lični predmeti, ploče, kasete, CD albumi, plakati, knjige i časopisi, ali i njegova statueta, koju Nišvil kao gran pri dodeljuje najboljim izvođačima za fuziju džeza sa drugim pravcima.
Posetioci će preko kju-ar kodova na telefonima moći da preslušaju i njegove pesme.
„Oni će moći da vide i trejler filma o Šabanu Željka Mirkovića, reditelja koji je dva puta nominovan za Oskara u kategoriji dokumentarnog filma. Poslednji kadrovi ovog dokumentarca snimljeni su upravo u Nju Orleansu, kada je počela izložba. Nišvil je ustupio dokumentarni materijal reditelju, pa se može reći da je praktično koproducent filma, zajedno sa njegovom producentskom kućom Optimistik film. Film o Šabanu biće prikazan 14. jula na Letnjoj pozorici u Tvrđavi, dan pred početak ovogodišnjeg Nišvila“, kaže Blagojević.
On kaže da su na otvaranju Bajramovićeve izložbe bili predstavnici srpske ambasade u SAD, američkog establišmenta, američki i srpski muzičari, kao i predstavnica Nišvila u Americi Jelena Ivanjac.
„Izložba o Šabanu Bajramoviću u Nju Orleans džez muzeju izgleda fantastično. Prosto sam bila preplavljena emocijama kada sam ušla prvi put i videla na zidovima muzeja izložene panele i postere, kao i njegove lične predmete. Uvođenje jednog našeg umetnika u svetski priznati džez muzej sigurno je veliki korak ne samo za srpsku romsku džez muziku, već i za srpsku kulturu i Srbiju“, rekla je Ivanjac novinarima.
Ovaj nesvakidašnji muzičar, raskošne lične i profesionalne biografije, bio je Nišlija i svetski putnik, siromah i neko čiju su pesmu skupo plaćali, politički osuđenik na Golom otoku zato što je pobegao iz vojske zbog ljubavi, kralj romske muzike i „jedan od deset najboljih bluz pevača na planeti“.
Umro je 8. juna 2008. godine u niškom Univerzitetskom kliničkom centru od posledica infarkta.
Pred smrt je kazao novinarima da teško živi, da se muči, i da su ga posle 40 godina pevanja svi zaboravili, niko kapiju da mu otvori i telefon da okrene.
Nišvil je inicirao da Bajramović bude dobitnik nacionalne penzije, sa čim se Ministarstvo kulture saglasilo, ali je smrt bila brža.
Njegovoj sahrani na Novom groblju u Nišu prisustvovao je i tadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić.
Zvanični biografski podaci kažu da je napisao je i komponovao više od 700 pesama, te snimio 20 albuma i oko 50 singlova.
Njegova izvedba pesme “Đelem, đelem” izabrana je za himnu svih Roma Sveta.
U devetnaestoj godini je, zbog jedne Lenke, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku.
Upravo tu je počeo da peva i osnovao džez orkestar.
Tada za snimanje svoje muzike nije uspeo da nađe izdavačku kuću u Srbiji, pa je snimao u Sloveniji.
Sa bendom “Crne mabe” nastupao je više od 20 godina.
Na lični poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike.
Od 2000. godine njegova karijera je doživela novi uspon, čemu je doprinela i saradnja sa Mostar Sevdah Reunionom i Dragijem Šestićem.
Već 2001. godine je sa njima snimio CD “A Gypsy Legend”, u izdanju Vorld konekšna, sa kojim mu je porasla popularnost na međunarodnoj sceni.
Potom je započeo saradnju sa bendom Kubizmo, na CD-u “Amigos”, gde se pojavio sa dve pesme .
Sa Mostar Sevdah Reunionom je 2005. ponovo snimio album, koji je pored ostalog bio i originalni soundtrek i baza dokumentarnog filma o njemu pod nazivom “Šaban”, u režiji Miloša Stojanovića.
Album je izdao Snal Rekords i on je dospeo na evropske top liste , a jedan od najpoznatijih vorld mjuzik magazina u svetu, britanski Songlines, u recenziji mu je “dao” markicu “Top on the world”.
Magazin „Tajm“ ga proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu, ali nije objavljeno koje godine.
Govorio je da voli da čita i tvrdio da je pročitao oko 20.000 knjiga.
Tvrdio je da je od njegove pesme “Deli Mara” Goran Bregović navodno napravio profitabilnu “Mesečinu”, a da on od “otete” pesme nije video ni dinar.
Bregović je, pak, mnogo kasnije, 2021, na Nišvilu dobio festivalski gran pri “Šaban Bajramović”.
Nagradu mu je uručila Šabanova unuka.
Bregović, kao i Esma Redžepova, organizator festivala Rok Vilidž Mirko Miljuš, bivši premijer Zoran Živković, reditelj Goran Paskaljević, reditelj i glumac Ljubiša Samardžić, niški gradonačelnik Miloš Simonović i drugi bili su donatori izgradnje spomenika Šabanu, u amfiteatru na Nišavskom keju.
Spomenik se sastoji od Bajramovićeve figure visoke više od dva metra i postamenta od jedan metar, a uradio ga je vajar Vladan Ašanin.
Podizanje spomenika inicirali su Nišvil i njegov direktor Blagojević, na ideju tadašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića.
Nepoznati vandali su nekoliko puta spomenik polivali farbom, a na njegovom postamentu iscrtavali kukasti krst.
Bajramović je, inače, 2006. godine primio nagradu Nišvila za životno delo i šarmantno, na engleskom jeziku, otvorio tadašnji festival.
Od te godine ovaj džez festival dodeljuje nagradu sa njegovim imenom.
On je dobio i ulicu u Nišu.
I povodom lokacije za podizanje spomenika i određivanja ulice sa njegovim imenom bilo je protesta dela građana, koji su negirali njegove muzičke kvalitete, imali primedbe na njegov boemski život ili poroke, a umelo je da im “zasmeta” i njegovo romsko poreklo.
Bajramović je rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu, koji nikad nije napustio, mada su ga daljine i prilike zvale.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
