Jedino pravo ministarstvo koje Srbija ima

Promocija tog dela održana je večeras u Ustanovi kulture Stari grad, a organizovao ju je pokret „Novi Optimizam“ i BUNKER kreativna radionica.

– Milanovo Ministarstvo vemena je zapravo jedino pravo ministarstvo koje Srbija ima- primetio je novinar Slobodan Georgijev i konstatovao da su krizni trenuci dobri jer kreativno mobilišu ljude, ukazujući na to da Lečić ne bi ilustrovao, da kod nas nema krize.

Prema njegovim rečima, ovom knjigom ilustracija čitaoci su dobili jednu vrstu popravke realnosti uz ekološki pristup, jer obrađuje đubre.

– On gleda televiziju, treš najgori, i potom to reciklira, a mi dobijemo nešto što ima poentu i što je ekološki, a sve što je ekološko treba pohvaliti, jer nas oni sve vreme truju – kazao je Georgijev.

Prema njegovom mišljenju Lečićevo delo je otpor tom trovanju.

– Iako Lečić nije profesionalni strip crtač, on ima urođeni talenat da na tabli izmotira kadrove, a što se tiče humora, – dovoljno je žestok za moj ukus – kazao je Igor Kordej strip crtač, ukazujući da u medijima ima i drugih političkih stripova, međutim benignih. U Lečićevom delu mu se dopada to što sadrži dozu opakog sarkazma i satire, a naročito voli to što Lečić voli da „opauči“ po političarima.

Da je Milan Dog dokumentovani apsurd smatra Vojislav Žanetić, novinar. Prema njegovom rečima, „Ministarstvo vremena“ je jedan divan mentalni proizvod, međutim, on napominje da ne treba previše očekivati od humora, jer on nije lek, već pomoćno stredstvo koje se prodaje po apotekama.

– Mi smo jedno parče sveta koje je zahvaćeno fasadnom demokratijom i ona nije najgora od svih fasadnih demokratija koje postoje u svetu. Ova knjiga je vredna, jer će ostaviti svedočanstvo da je u tom sveukupnom ludilu ostao neko ko nije bio zbunjen, kao što je Milan Dog – primetio je Žanetić.

O autoru

Milan Dog se pojavio na Facebook-u kao uskok ili Tomas Pinčon ilegalnog strip univerzuma, jazzirajući fotostrip sa trash medijskim terorom. Ironizirajući taj isti, medijski teror a dakako i povremeno upuštajući se i u autofikciju, Milan Dog je za kratko vreme stekao velik broj poklonika koji svakodnevno prate i isčekuju njegov grafički esej. Tehnički pojednostavljen, pretvaranje fotografije u crno-beli strip, autor je dodatnim intervencijama, oblačićima, tekstom, a pre svega selekcijom, gradio sopstveni rukopis. Brzina i tačnost kojom je reagovao i prepoznavao „utisak dana“ postali su prepoznatljivi i ubedljiv alat, kojim se može korigovati sopstveni barometar besmisla, čak i kad se nešto „važno“ propusti.