Jedinstveni sjaj baletske zvezde

– Ono što je zajedničko svim tim impresijama, koje sam želela da oslušnem i u koje sam pokušala da proniknem i potom ih artikulišem, jeste da je Jovankina scenska pojava uistinu posedovala svojevrsnu magičnost, teško pojmovno zahvatljivu.

Bilo je dovoljno da se ona samo pojavi na sceni. A ono što bih ja mogla da dodam, na osnovu proučavanja njenih razmišljanja o igri, jeste da je ta čudesnost proizlazila iz njene produhovljenosti, potpunog i bezrezervnog predavanja svojoj umetnosti i, iznad svega, svestranog obrazovanja i poznavanja istorije igre i klasičnog baleta, kao i pomnog praćenja tadašnjeg razvoja baletske umetnosti i brojnih novih tendencija – kaže za Danas baletski kritičar i pedagog Milena Jauković, autor izložbe „Jedinstveni sjaj baletske zvezde“ pred njeno otvaranje večeras u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.

Postavku o jednoj od najvećih baletskih umetnica posleratne Jugoslavije trebalo bi da otvori balerina i koreograf Sonja Lapatanov.

O umetnosti Jovanke Bjegojević trebalo bi da govore: upravnik NP Ivana Vujić, baletski umetnik i koreograf Vladimir Logunov i Milena Jauković, koja je i autor kataloga izložbe.

– Povod za ovu izložbu je želja i potreba Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu da oda počast jednoj bogatoj i značajnoj baletskoj karijeri, kakva je bila karijera Jovanke Bjegojević. Izložba prati njen umetnički put u njegovoj celosti – u svim njegovim fazama.

Budući da mi danas, za period koji je Bjegojevićeva provela na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, raspolažemo najobimnijim arhivskim materijalom, akcenat je stavljen na taj „beogradski“ period, od 1950. do 1956. i na ono vreme nakon njenog povratka iz inostranstva, od 1961. do 1972. godine.

Pored toga, izložba tretira i dve druge, veoma značajne, neizostavne faze u njenom umetničkom delovanju, a koje se vezuju za njene igračke angažmane u Francuskoj i Australiji, u periodu od 1956. do 1961. godine – objašnjava Milena Jauković i dodaje da se profesionalnim životom ove velike umetnice do sada još niko nije bavio na sistematičan način, te je izazov predstavljalo prikupljanje veoma razuđene arhivske građe, kao i otkrivanje do sada nepoznatih podataka.

U igri Jovanke Bjegojević prožimala su se iskustva iz pomenutih različitih faza – Beograd, Francuska, Australija.

– Svakako da je prožimanje ove vrste bilo i više nego dragoceno i da je, i te kako, višestruko uticalo na svaki segment Jovankinog umetničkog rada, bilo da govorimo o nadgradnji njene umetničke ličnosti i sazrevanju na planu interpretacije uloga, bilo da je reč o razvoju njene igračke tehnike.

Njena misija je, prema njenim sopstvenim rečima, bila želja da svoje znanje odmeri u svetu, sa najboljima, ali i da, potom, svoju publiku u Beogradu upozna sa pristupima igri na inostranim scenama.

Sagovornica Danasa ističe da svoj afinitet prema pedagogiji Jovanka Bjegojević nije realizovala do kraja jer oni koji su odlučivali o baletskom obrazovanju nisu imali sluha za preko potrebne reforme.

– Jovanka je, još tokom aktivnog igranja, poželela da se bavi pedagogijom, za šta je u nekoliko navrata i imala prilike, radeći sa solistima Narodnog pozorišta, a od 1975. do 1981. predavala je scenski pokret na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Međutim, njen snažan afinitet prema pedagogiji, nažalost, nije uspeo da se realizuje do kraja.

Smatrala je da su reforme u klasičnom baletskom obrazovanju preko potrebne i u potpunosti neophodne, ali oni koji su bili u poziciji da nešto promene, za to nisu imali sluha, nanevši na taj način dalekosežnu štetu baletskom obrazovanju u našoj zemlji – zaključuje Milena Jauković.

Samo o profesionalnom životu

– Katalog, kao i izložba, prate isključivo profesionalni život Jovanke Bjegojević, ostavljajući privatni život posve po strani. U njemu će se, između ostalog, naći objedinjeni svi relevantni podaci iz svih segmenata delovanja Jovanke Bjegojević: od njenih nastupa kao učenice baletske škole, preko svih uloga koje je ostvarila u Beogradu i inostranstvu, do emisija u kojima je učestvovala i koreografija u dramskim predstavama, čiji je bila autor.

Zvižduk u osam

Primabalerina Jovanka Bjegojević (1931-2015) bila je rodom iz Prnjavora. Školovala se u Beogradu kod Radmile Cajić i Mileta Jovanovića u čijoj klasi je i završila Baletsku školu 1949, kad je započela svoju umetničku karijeru glavnom ulogom u baletu „Balada o jednoj srednjovekovnoj ljubavi“ Frana Lotke.

Klasični i savremeni baletski repertoar gradila je kao prvakinja Baleta NP, u trupi poznatog francuskog igrača i koreografa Žana Babilea, kao primabalerina u trupi Borovanskog u Australiji… Igrala je na pozornicama Evrope, Australije, Japana, Bliskog istoka u koreografijama čuvenih svetskih baletskih majstora i domaćih najznačajnijih koreografa – najviše u postavkama Dimitrija Parlića.

Bila je direktor Baleta NP u dva mandata, jedno vreme bila je na čelu Baleta Pozorišta na Terazijama. Igrala je u filmovima: „Zvižduk u osam“, „Beogradske letnje noći“, „U jednom gradu ko zna kom“.

Pred kraj života postala je žrtva“ „lovaca“ na stare i usamljene sa stanovima na „dobrim“ adresama. Preminula je pre pet godina u domu za stare. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Godinu dana kasnije pojavio se jedan od retkih dokumentaraca o Jovanki Bjegojević u kome ona sama priča o sebi.