Jelena Andreja Radaković: Kroz prizmu nauke predmeti postaju magija

Na predstojećem 17. Festivalu nauke, koji se održava od 12. do 14. decembra na Beogradskom sajmu u Halama 3 i 3a, biće predstavljen bogat međunarodni program na Naučno-fantastičnoj bini.

Jelena Andreja Radaković, govori o tome šta su za publiku festivala spremili gosti iz inostranstva, kao i o njenom doživljaju značaja Festivala nauke i njegovih dostignuća.

Ove godine na Naučno-fantastičnoj bini imamo osam atraktivnih nastupa, mahom stranih gostiju. Koje biste nastupe izdvojili kao najspektakularnije?

Festival nauke ponosi se svojim bogatim međunarodnim programom, pa će tako i ove godine Festival krasiti zastave Švedske, Estonije, Češke, Poljske, Slovenije i Australije. Naravno, na našoj Naučno-fantastičnoj bini biće i dva nastupa naših naučnih zvezda iz Srbije. Kao i svake godine imamo zaista bogat program, te se za svakoga može naći po nešto.

Za one koji vole eksplozije i vatru, na bini će ih dočekati naš dragi Milan Popović, veteran Festivala nauke, koji svoj nastup izvodi čak od prvog Festivala, dakle već 17 godina.

Pored njega, sve o gasovima – od onih koji spektakularno eksplodiraju do onih toliko hladnih da stvaraju maglu na sceni, naučićemo i od Slovenije i Hiše Eksperimentov.

Za one koji više vole fiziku i muziku tu je UDiF iz Češke, koji će nam pokazati gitaru napravljenu od lasera. Zamislite samo da pomoću svetlosti možete da stvarate melodiju i izvodite poznate pesme! Taj „eksperiment“ meni je možda jedan i od najdražih, jer tada zajedno sa gostima iz Češke, ponekad ostali međunarodni gosti, pa čak i ja, izađemo na binu i pevamo zajedno. Ko se ne plaši da posluša naš koncert ovo je pravi šou program za njega.

Ove godine, posle dužeg vremena, imaćemo i šou program iz biologije koji nam dolazi iz Švedske sa Univerziteta Lund, inače jednog od najstarijih i najpoznatijih Univerziteta u Evropi. Za sve mališane, a i one velike, koji vole živi svet u svim njegovim oblicima, ovo je prava destinacija.

Za naše mlade nade sporta, tu je i najnoviji nastup naše fizičarke Ivone Ivošević, koji će biti premijerno izveden na ovogodišnjem Festivalu. Ivona je u svom šou programu pod nazivom „Skok, šut – fizika!“ spojila svoje dve velike ljubavi – fiziku i košarku. Za vreme njenog nastupa otvorite širom oči i spremite papire za autograme, možda nekog od njenih gostiju i prepoznate!

Estonska organizacija “Tri praseta” će za samo pola sata proći kroz najvažnije naučne eksperimente koji su oblikovali svet kakvim ga danas znamo. Ovo je pravi program za one koji žele da saznaju apsolutno sve što nauka ima da ponudi, ali u brzom i dinamičnom formatu.

Sa druge strane, ako želite da saznate kako matematikom možete rešiti probleme u životu – na scenu stupa Stjuart Kohlhagen iz Australije jer kada naš um i naše telo udruže snage, nema tog izazova koji ne možemo da rešimo.

A kada se umorite od šetanja, posetite šou program grupe Heweliusze Nauki iz Poljske koji će vas slatko nasmejati dok vam objašnjavaju kako je jedna mala gumena patkica iz Poljske postala naučnik.

Da li možemo govoriti o nekakvom zajedničkom imenitelju za sve ove nastupe, u smislu njihovih tema ili pristupa obradi teme? Čime ste se rukovodili prilikom izbora ovogodišnjih gostiju?

Veoma smo srećni što našoj publici možemo da predstavimo neke od najpoznatijih mladih nada naučne scene širom sveta. Svake godine, čak i do šest meseci pre samog Festivala, mi smo u potrazi za novim šou programima koje možemo da dovedemo kod nas. Istražujemo šta se to dešava u svetu, koje nove naučne zvezde su se pojavile, a šta su to naše „stare“ zvezde novo napravile… Imamo sjajnu dugogodišnju saradnju sa nekoliko naučnih centara i organizacija iz sveta, te uvek imamo inspiraciju u pronalasku programa.

Ovo je možda i prvi put da na Naučno-fantastičnoj bini imamo ovoliko raznovrstan program u pogledu naučnih disciplina koje će biti prikazane našoj publici. Uprkos tome što je skoro svaki nastup iz različite naučne discipline, ono što im je svima zajedničko je upravo taj njihov pristup objašnjavanju naučnih fenomena, tako da i najkomplikovaniji pojmovi iz nauke postanu publici kristalno jasni, a da i najjednostavniji predmeti koji se nalaze svuda oko nas, kroz prizmu nauke postaju prava magija.

Programi ovog tipa su godinama zastupljeni ne samo na inostranim festivalima nauke, već i na ovom “našem”. Budući da se i publika sve više “navikava” i možda postaje zahtevnija, koji su to inovativni pristupi koji uspevaju da iznenade, donesu nešto novo i neočekivano u zabavno-spektakularni segment nauke?

Što eksplozivnije i šarenije – to je bolje! Međunarodni program koji se odvija na bini je u prethodnih desetak godina postao poznat po eksplozijama – što toplim eksplozijama od nekih +800°C, tako i hladnim od -200°C. Naša publika već uveliko očekuje da će u skoro svakom šou programu videti minimum tri-četiri eksplozije i to je neko očekivanje koje mi nikada ne izneverimo. Tako svake godine u saradnji sa gostima iz inostranstva, osmišljavamo još bolje, veće i zanimljivije eksperimente. Binski program je tako koncipiran da prikazuje one vizuelno možda i najlepše eksperimente, ali to su upravo oni za koje je potrebno imati prostora, a i puno znanja za izvođenje.

Koliko uspevate da razgovarate sa mališanima i onim malo starijim đacima, posle programa ili u periodima između dva festivala? Šta vam oni kažu, kako komentarišu programe sa bine, imaju li sugestije, pohvale, kritike?

Šta god da se izvodi na bini, pa čak i kada se šalimo i smejemo, mora da ima naučno objašnjenje i da bude jasno publici, tako da i najmlađi i najstariji posetioci u potpunosti razumeju šta su videli. Sasvim je u redu da neki naučni fenomeni izgledaju kao mađioničarski trikovi dokle god objasnimo posetiocima kako tačno oni nastaju.

Iako u realnosti, Festival iziskuje puno našeg truda i vrednog rada, uvek govorim ljudima da je Festival nauke kao živo biće, kojem smo mi organizatori potrebni tek samo malo da ga „poguramo“ da se desi. S obzirom na to da se uvek dešava u decembru, nadam se da on deci postaje i neka tradicija kojoj se vraćaju svake godine u to magično doba oko Nove godine. A kada se Festival održava i dok traje, e tada za nas organizatore nastaje najveća čarolija. Hiljade i hiljade nasmejanih lica koja trče oko nas, uzbuđeno se dovikuju, prilaze mi kako bih ih upoznala sa gostima iz inostranstva, slikaju se sa nama – nauka nikada nije bila tako cool kao u decembru! Upravo zbog tog dečijeg oduševljenja i entuzijazma, zbog njihove sreće i radoznalih pitanja, zbog moje male braće koja srećno upiru prstom na binu i povikuju „to je moja sestra!“ ovaj posao je za mene najlepši posao na svetu.