Jelena Jovović: U našoj zemlji nedostaje sistemski pristup medijskog prostora za džez muziku, kao i za promovisanje iste

Jelena Jovović je svoj put gradila preko studija u Austriji, boravka u Južnoafričkoj Republici i povratka u Srbiju, gde se posvetila predavanju džez pevanja nekim novim naraštajima.

Njen glas upoređuju sa mnogim klasičnim džez pevačicama, a njen uticaj i popularnost daleko prevazilaze naše granice.

Ove godine objavila je novi album Nightbird, koji je pokupio brojne pohvale svetskih kritičara, a koji će promovisati na Kolarcu 12. decembra.

Tim povodom porazgovarali smo sa njom o tri decenije karijere, brojnim uticajima i iskustvima koja su je oblikovala, kao i o tome koliko je interesovanje za džez muziku u Srbiji.

Kada ste znali da želite da se bavite muzikom i da danas ponovo krećete ispočetka, da li biste sve radili isto?

Možda bih neke poslovne odluke drugačije postavila u odnosu na moje biće i proces kreativnosti, ali to tek sada, iz ove perspektive sagledavam. Mladost je nesputana, neotesana, divna, hrabra do gluposti gorući u želji za doživljajem i potvrdom. Ovo mogu da kažem iz velikog pedagoškog ali i ličnog iskustva. Izabrani put te kali, oblikuje, vrlo često lomi u odlukama, testira tvoju istrajnost, a posebno brzinama današnjeg doba sve-dostupnosti i neretko suptilnog nametanja modela ponašanja.

Biznis modeli muzičke industrije su se redefinisali ‘80ih prošlog veka, a mnogi od nas to nisu razumeli – niko nam nije rekao, niko na to ukazao, mogli smo samo da svedočimo kako velike zvezde muzičkog popularnog miljea menjaju imena u logoe i to nam je bilo zabavno, ali nismo razumeli da se zapravo dešava revolucija i da će umetnik morati, sem što se bavi stvaralaštvom, da bude mag plasiranja istog 24-7.
Svet se konstantno menja, estetika i plasiranje iste se menja, frekvencije u sve zgusnutijem vremenu zahtevaju i lične promene koje uključuju ozbiljne ambicije. To je ono što bih drugačije uradila- poimanje vremena i prilagođavanje poslovnom okruženju.

Koja muzika je najviše uticala na Vaše stvaralaštvo?

Kada sam se usudila da stvaram, moj unutrašnji muzički svet je već dugo bio tkan od različitih stilova: od baštine Balkana, klasike a posebno romantizma, preko džez velikana hard-bap perioda, ali i generalno američkog zvuka..

Sve je to sigurno uticalo na izraz, kojeg nisi svestan dok stvaraš.

U kakvom sećanju Vam je ostalo studiranje u Austriji i kako je to oblikovalo Vaš doživljaj džez muzike?

Ja sam studirala u Gracu, jednoj od prvih Muzičkih akademija u Evropi koja je plasirala američki model, jedan od modula tadašnjeg Berklija. Potpuno je neverovatno da je moja generacija kolega sa područja bivše SFRJ, već uveliko zahvaćenom ratovima, imala šansu i priliku da studira potpuno besplatno sa velikanima i doajenima tog muzičkog stila.

Tu sam naučila osnove jezika džez muzike koji se razvija kroz ceo muzički život umetnika. Kroz slušanje, ali pažljivo i mnogo puta ponovljeno slušanje, beskrajnu analizu dela velikih umetnika koji su oblikovali i definisali različite pod-stilove ovog pravca u muzici, sistematizuje se taj jezik i artikuliše u kasnijem izvođenju. U sve u čemu želite biti dobri morate biti konzistentni, uporni i marljivi, ali i radoznali, hrabri i srčani. Greške su tu samo pokazne vežbe o egu.

Živeli ste i u Južnoafričkoj Republici. Kako ste se tamo snašli i da li je muzika olakšala sporazumevanje?

Taj, sada već davni period mog muzičkog života, bio je zanimljiv jer sam iz klupe prešla za katedru. Studenti i ja smo muzikom prevazilazili kulturološke i generacijske razlike. Entuzijazam koji nosim u srcu kada je džez muzika u pitanju je svakako ostavio trag, ali ne samo u Južnoafričkoj Republici, već gde god sam imala priliku da održim masterklas ili niz radionica.

Posebno drag mi je poslednji, u Mongoliji. Džeziranje na minus 35 stepeni mi se činilo kao čarobno iskustvo i još jedna potvrda da su istinske vrednosti džez muzike kao univerzalnog jezika najefikasnija borba protiv koncepata rasizma i nacionalnog šovinizma.

Kao profesorka džez pevanja, imate i kontakta sa mladima. Da li u našoj zemlji ima zainteresovanih za slušanje džeza i za bavljenje džezom?

U našoj zemlji nedostaje sistemski pristup medijskog prostora za ovakvu vrstu muzike, kao i za promovisanje iste. Retko gde se, osim na nekim kanalima državne televizije, može uživati u izvođenju naših mladih i sjajnih džez muzičara. Na skoro svim rtv medijima insistira se na trenutnom muzičkom mejnstrimu koji je tekstovima i muzičkom potkom okrenut isključivo ka zabavi.

Postoje pokušaji da se makar u produkcijskom smislu ohrabre mladi džez muzičari da trajnim snimcima zabeleže svoj rad putem konkursa za kulturna davanja SOKOJ-a, no to je samo delić kompleksnog mehanizma u koji promocija nije uključena. S obzirom na posećenost brojnih džez festivala u našoj zemlji, publika ne samo da postoji već je željna da ispuni kulturne potrebe hraneći dušu zvucima izvan ponude u medijima.

Čime je sve inspirisan album „Nightbird“?

Sve kompozicije sa ovog albuma su inspirisane noćnom atmosferom, onom tik pred zoru. One su stilski različite jer je prosto, u mom kreativnom procesu, bilo mesta i opravdanja za sve to. S obzirom da se džez današnjice okreće amalgamu stilova, nije mi bilo teško da se odredim u tom smislu. Pored svinga, moćnog gruva, zalazim u zvuke latinske muzike ali i našeg muzičkog nasleđa. No sve je ukorenjeno u jeziku džeza.

Koja pesma iz karijere Vam je najdraža i zašto?

Veoma mi je teško da izdvojim jednu pesmu. Mislim, zvuči romantično da se vežeš za jednu kompoziciju, pretpostavljajući da se u nekom smislu identifikuješ sa njom. To u mojim godinama i nakon više od 30 godina bavljenja ovom vrstom muzike prosto nije moguće. No, hajde da kažem da volim sve Mingusove balade.

Sa kojim džez umetnikom ili umetnicom biste voleli da sarađujete sa svetske scene?

Nemam preferenciju, ako me život odnese na neko mesto gde će mi biti omogućeno takvo iskustvo, rado ću ga prihvatiti i uživati u razmeni.

Šta čitate, gledate i slušate ovih dana?

Trenutno sam okrenuta klasici u svakom smislu: čitam Andrića „ Priče o osobenjacima i malim ljudima“, slušam Šopena i gledam svoja posla.