Jelena Lengold: Ćutanje je samo malo manji greh od aktivnog činjenja zla

A čak ni za to nisam imala previše volje, uglavnom sam bila zadubljena u čitanje, to je bio moj beg od stvarnosti.

Ali, bilo je nešto, početkom decembra, što nam je zaista unelo svetlost u kuću: veliki godišnji koncert iz Milana, iz čuvene Skale!

Najlepše operske arije i baletske tačke, sve napravljeno sa stilom i mnogo ukusa i originalnosti.

Bez dileme, za mene je to bio događaj godine.

Preporučujem svima da pronađu na YouTube barem delove ovog koncerta.

Što se tiče naše sirote Srbije, u njoj su gotovo svi umetnici u nekoj vrsti katatonije.

Svi ćute, nigde ih nema, ne shvatam šta čekaju, ne razumem zašto misle da ih se ovo sve ne tiče.

Tako da je u principu lako izabrati nekoga od malobrojnih koji su se uopšte u ovoj godini oglašavali.

Ova je godina bila teška, sama po sebi, ali je za kulturu bila teška na još jedan specifičan način.

Vratile su se uvrede, pretnje i progoni umetnika, skoro da se vratio i verbalni delikt, vratile su se formulacije „strani plaćenici i domaći izdajnici“, vratile su se stroge podele na poželjne i nepoželjne.

Većina umetnika je ovo sve dočekala očigledno sa nekom vrstom straha i panike da se slučajno ne nađu na nekoj takvoj crnoj listi.

Malo ih je koji su dizali glavu, koji su se borili za svoje pravo da misle i da čuvaju dostojanstvo.

Verbalne bitke su se uglavnom vodile na Tviter-frontu, i ponekad u intervjuima, u ono malo medija koji još govore slobodno.

Odmah nakon intervjua, usledila bi hajka na dotičnog umetnika, tako da smo tokom ove mučne godine imali priliku da svedočimo nekolicini takvih sramnih progona.

Oni koji su progone organizovali i sprovodili moraju znati da se od te ljage neće oprati nikada.

Kao i oni koji su na sve to samo ćutali.

Za mene je ćutanje samo malo manji greh od aktivnog činjenja zla.

Svi znamo tih nekoliko ljudi iz kulture koji su jedini dizali glavu.

Neću ih nabrajati, da ne bih nekog propustila.

Na moju veliku žalost, nije ih bilo mnogo iz sveta književnosti.

Uglavnom su dolazili iz sveta pozorišta i filma, izgleda da su tamo najhrabriji ljudi.

Jedan od njih, a za mene sigurno Čovek godine, kao i čovek mnogih naših godina, jeste glumac, reditelj, pesnik, divan i pametan čovek, Radoslav Rale Milenković.

Toliko cenim to što Rale radi i toliko se slažem sa svim onim što govori, da već polako, u mom ličnom vrednosnom sistemu, prestaje da bude običan čovek i postaje neko malo božanstvo, mada znam da on prvi prezire božanstva.