Jelena Milašinović iz Beogradske filharmonije: Tasa nas je naučio da se lestvica stalno pomera napred

Drago nam je da se i ove godine pokazalo da je publika i te kako željna veselja na jedinstven filharmonijski način i da se, slušajući muziku, dobro provede – kaže u razgovoru za Danas Jelena Milašinović, menadžerka za odnose s javnošću Beogradske filharmonije.

Povod su tradicionalni novogodišnji koncerti BGF, koji su raspodati za samo jedan dan pošto su 13. decembra karte bile puštene za gostovanje dirigenta Danijela Rajskina i poznatog finskog klarinetistu Karija Krikua 24. i 25. decembra na “Kolarcu”.

Kriku je u poslednjem momentu morao da otkaže nastup u Beogradu i na novogodišnjim koncertima zamenio ga je klarinetista BGF Veljko Klenkovski.

Kako je osmišljen program novogodišnjeg “Muzičkog bazara” BGF i zašto je izbor pao na dirigenta Danijela Rajskina i poznatog finskog klarinetistu Karija Krikua, kog na kraju Beograđani neće čuti?

– “Muzički bazar” je koncipiran tako da ponudi pregršt melodija sa različitih muzičkih meridijana i da na taj način, kao na pravom bazaru, uživamo u šarenišu kulturnih različitosti. Izbor nije slučajno “pao” na Danijela Rajskina, ne samo zato što je stalni gostujući dirigent Beogradske filharmonije, već se pokazao i kao izvrsni šoumen koji izaziva velike simpatije kod publike. Međutim, upravo nam se sada desilo ono što je ove godine svugde u svetu postalo uobičajeno, a to su neplanirana otkazivanja umetnika iz zdravstvenih razloga. Tako je najavljeni solista Kari Kriku, u poslednjem trenutku uz ogromno žaljenje, morao da otkaže svoj dolazak u Beograd. Međutim, baš u ovakvim situacijama Filharmonija pokazuje svoju snagu i kao uigrana reprezentacija vešto se dočekuje na noge i agilno rešava potencijalne probleme. Svakako se nadamo da ćemo imati priliku da čujemo autentičnog klarinetistu u budućnosti ali, za ova dva koncerta, nekoliko numera koje je Kari ekskluzivno ovim povodom poklonio Beogradskoj filharmoniji dodeljene su našem prvom klarinetisti Veljku Klenkovskom. Sigurni smo da će to biti na zadovoljstvo publike s obzirom na to da nastupi filharmoničara u ulozi solista izazivaju veliko interesovanje. Takođe, nedostatak smo pretvorili u priliku jer je naš mladi kolega, višestruko talentovani perkusionista Miloš Branisavljević, u nestvarno brzom roku napisao atraktivnu kompoziciju u kojoj će, između ostalih, svoje akrobacije pokazati naši perkusionisti inače poznati po “vratolomijama”. Program novogodišnjih koncerata ne otkrivamo unapred, on ostaje iznenađenje za publiku koja ga strpljivo iščekuje, ali ovom prilikom odajemo da će se na repertoaru naći i dela našeg violiste Konstantina Blagojevića, još jednog primera supertalenta našeg orkestra, budući da se pored sviranja bavi kompozicijom i aranžiranjem.

Ko osmišljava ova novogodišnja filharmonijska iznenađenja, kako se biraju umetnici i praznični program?

– Urednički drim-tim, koji čine Asja Radonjić i Danica Maksimović, svake godine kreira posebne novogodišnje menije. Publiku su već navikle na nesvakidašnje novitete. Tako smo imali Disko Filharmoniju, Novogodišnji cirkus i mnoge druge atraktivne programe koji se dugo pamte. Ovoga puta, u saglasju sa Danijelom Rajskinom, “Muzički bazar” će osim mnoštva različitih melodija, akcenat staviti na multitalente našeg orkestra.

Na početku ove sezone BGF suočila se sa iznenadnim odlaskom svog direktora Ivana Tasovca. Gledano na duže staze, šta će taj gubitak značiti za osmišljavanje repertoara, gostovanja, pristup publici i muzici koji je do sada negovan, pa i zacrtani cilj – novu zgradu Filharmonije?

– Odlazak našeg Tase je najveći udarac koji smo pretrpeli u novijoj istoriji Filharmonije, čije su stranice počele da ispisuju upravo njegovim dolaskom na čelo pre dvadesetak godina. On je taj koji je uspostavio čvrst sistem, jedinstveni organizam koji zajedno diše, napreduje, ne navikava se na svoje uspehe već stalno pomera lestvicu napred, pa još dalje. To nas je Tasa naučio, zato znamo šta treba da radimo, da ne odustajemo od onoga što jesmo. Hrabri, maštoviti, karakterni, a svima dostupni. Našu misiju sprovodimo kao da je tu, nastavljamo sa kreativnim repertoarima, inovativnim rešenjima, dugoročno planiramo gostovanja kako u regionu tako i u evropskim muzičkim centrima, do veoma zahtevnih turneja. Ono što je Tasa zacrtao mi ćemo jednako “tvrdoglavo” sprovoditi, uprkos svemu! Ponosno ćemo slaviti veliki jubilej, stogodišnjicu Beogradske filharmonije tokom 2023. godine i u periodu koji je pred nama neumorno raditi da spremni uđemo u našu novu zgradu. NJu zaslužuje najpre ova generacija filharmoničara, potom i sve druge koje će zajedno sa publikom slaviti Tasino ime kao večnu zaostavštinu.

Koliko je važno za orkestar što je na mesto v. d. direktora Filharmonije Vlada Srbije imenovala čoveka iz kuće Darka Krstića, koji je već bio na čelu BGF dok je Tasovac bio ministar, kao i to što je ugovor sa glavnim šefom-dirigentom Gabrijom Felcom nedavno produžen do 2025. godine?

– U svakoj porodici, a Beogradska filharmonija upravo to i jeste, najvažnije je poverenje. Zato je ta sprega ljudi iz kuće, koji se poznaju i veruju jedni drugima veoma važna. Od Darka Krstića, čija se celokupna karijera vezuje za Beogradsku filharmoniju, do Gabrijela Felca, kapitena orkestra i muzičkog lidera u čijim se rukama muzičari osećaju sigurno i poštovano, ostvareno je to poverenje u čijoj osnovi leže dobre namere, iskustvo i znanje.

Posle novogodišnjih koncerata pred zvaničnu Novu godinu, BGF 2022. “otvara” zapravo sa još jednim novogodišnjim koncertom – 14. januara, prvog dana Nove godine po julijanskom kalendaru, sa dvojcom perspektivnih umetnika – španskim dirigentom Džaumeom Santonjom i rusko-britanskim pijanistom Jevgenijem Sudbinom. Da li je “tajming” slučajan i šta publiku očekuje u drugom delu sezone?

– Prvi koncert u 2022. odlikuje popularan i prijemčiv program, idealan za sve koji bi još da slave. Jevgenij Sudbin je jedna od novih zvezda koje predstavljamo do kraja sezone, a niz se nastavlja sa megapopularnim Nemanjom Radulovićem, vagnerijankom Elizabet Tajge, pijanistkinjom Alis Sarom Ot, violinistom Sergejem Kačatrjanom, čelistom Narekom Haknzarijanom. Biće tu i interesantni solisti na manje zastupljenim instrumenti kao što je trombonista Piter Mur. Naravno da planiramo bebeće i dečje koncerte koji su jedni od najtraženijih programa. Novi ciklus koncerata za bebe biće polovinom februara, a dečji koncerti u tradicionalnom terminu polovinom marta namenjeni su đacima od prvog do četvrtog razreda. To nije sve, tokom novogodišnjih praznika pripremamo nekoliko porodičnih onlajn programa kao primer dobre prakse koji smo izvukli iz kovid sezone. Najpre će to biti novi novogodišnji izazov, započet prošle godine kada smo pozvali publiku da “diriguje” Beogradskom filharmonijom, a sada ćemo predložiti da od kućnih predmeta naprave muzičke instrumente i kompoziciju po želji. Za klince takođe imamo božićni poklon, Jutjub verziju programa “Fantastična filharmonija”, koji smo sa velikim uspehom izvodili u oktobru.

Koncerte BGF prate stroga pravila borbe protiv pandemije virusa korona – da li je Filhamonija na neki način prva uvela u ovdašnji kulturni život neku vrstu “kovid pasoša”?

– Tako je, od samog početka ove sezone prvi smo uveli mere za sprečavanje širenja epidemije kojima čuvamo zdravlje publike i muzičara Beogradske filharmonije. Time smo iskazali stav institucije kojim podstičemo odgovornost štiteći jedni druge uz želju da što neometanije nastavimo sa svojim radom. Zato su koncerti Beogradske filharmonije jedno od najsigurnijih mesta u gradu i to publici veoma prija jer se oseća bezbedno. Međutim, mere koje sprovodimo nikoga ne isključuju jer ima sasvim dovoljno načina koji omogućavaju prisustvo koncertima.

Betovenov maraton

Koliko pandemija i dalje diktira koncertni i muzički život u svetu, pogotovo kad je reč o velikim orkestrima kakav je filharmonija i šta to znači za pripremu 100. godišnjice BGF koja se opasno približava već 2023. godine?

– Pandemija je nepredvidiva i utiče na planove svih svetskih orkestara. Beogradska filharmonija, kao redovna tačka susreta vrhunskih umetnika iz celog sveta koja naš orkestar povezuje sa vodećim muzičkim centrima, mora da bude spremna na različite scenarije. Nismo samo ovisni o situaciji u našoj zemlji već veoma utiču i svetske prilike budući da nam dirigenti i solisti dolaze sa svih strana sveta. Do kraja ove godine je najvažnije da se održi monumentalni projekat “Betoven maraton”, odnosno izvođenje svih njegovih simfonija u jednom danu zajedno sa Filharmonijom iz Dortmunda i horom iz Brna. Projekat koji uključuje oko 250 ljudi iz nekoliko zemalja prvobitno je planiran za 2020. godinu kada je trebalo da se u celom svetu proslavi veliki jubilej, 250 godina od rođenja čuvenog kompozitora. Znamo svi da je ta godina bila nenaklonjena za velike koncertne aktivnosti, zato se nadamo da će jun 2022. dozvoliti ovakve muzičke megalomanije. Maraton treba da se desi najpre u Dortmundu, a potom u njegovom sestrinskom gradu Novom Sadu, kao centralni događaj manifestacije Evropske prestonice kulture.