Jelena Milašinović, PR menadžerka za odnose s javnošću Beogradske filharmonije: Valcer parti bez Johana Štrausa i sina

Za kraj godine se uvek trudimo da budemo korak ispred u odnosu na prethodnu i da opravdamo očekivanja publike koja smo sami nametnuli – nestandardni, inventivni i duhoviti. Tako i valcere posmatramo u sasvim drugačijem ključu – ovim rečima Jelena Milašinović, PR menadžerka za odnose s javnošću Beogradske filharmonije, najavljuje u razgovoru za Danas ovogodišnji “Valcer parti” BGF – dva novogodišnja koncerta 29. i 30. decembra u Velikoj dvorani Zadžbine Ilije M. Kolarca.

Filharmonija se odlučila za salonski ples, zaštitni znak Beča, a tvrdite da u programu ima svega, samo ne muzike kraljeva valcera Johana Štrausa i sina. Šta će publika slušati?

– U skladu sa nepredvidivim filharmonijskim duhom, ovaj put izvodimo najstereotipniju novogodišnju formu, ali na naš način. Pored poznatog Šostakovičevog valcera u kom je njegov muzički sarkazam doveden do vrhunca, naći će se i primeri iz blokbastera kao što su “La-la lend” i “Hari Poter” do valcerskih parodija. Tako će u kompoziciji “Boom!” za bas-bubanj i orkestar, u ulozi solista biti gosti iznenađenja koji nisu klasičari.

Koliko je u protekla dva i po veka, a i danas, valcer kao forma u tročetvrtinskom taktu inspiracija za kompozitore i da li je bilo teško osmisliti program?

– Ovo je pitanje za urednice programa Asju Radonjić i Danicu Maksimović, koje decenijama unazad osmišljavaju program i posebnu pažnju posvećuju novogodišnjim koncertima. Kao i do sada, ovogodišnjem repertoaru pristupile su uz puno kreativnosti i truda. Osmišljavanje programa izazovno je kako za koncerte iz redovne sezone tako i za posebne događaje kao što novogodišnji koncerti ili filharmonijski nastupi na otvorenom. One se vode čvrstim pravilom, uvek novo, kvalitetno i drugačije od uobičajenog, ali uz pažljivo osluškivanje publike. U svemu tome već godinama uspevaju.

Šta je nemačkog dirigenta Morica Gnana preporučilo za valcerske novogodišnje koncerte?

– Moric Gnan prvi put predvodi Beogradsku filharmoniju, a preporučili su ga njegovi brojni kvaliteti koji ga čine jednim od najsenzacionalnijih dirigenta svoje generacije, uz izvanredne kritike za inovativan pristup svom širokom repertoaru. Sve to ga je već činilo sjajnim izborom za filharmonijske novogodišnje nastupe, a nakon prve probe sa orkestrom pokazao se kao bingo! Iako prvi put sa Filharmonijom, Moric Gnan je ostvario odličnu vezu sa orkestrom koja garantuje dobru svirku, ali i odličan provod.

Valcerski novogodišnji koncerti BGF raspodati su za manje od dva dana – da li je to rekord i koliko je na to možda uticala bečka prvojanuarska koncertna tradicija i raspoloženje?

– Oduvek je ogromno interesovanje za novogodišnje koncerte Beogradske filharmonije kako kod publike koja cele godine prati orkestar, tako i kod onih koji kalendarsku godinu žele da završe u jednom posebnom glamuru. Novogodišnji nastupi su postali brend za sebe zbog dinamičnih iskoraka i fenomenalnog muziciranja. Ponosni smo na ovako veliku potražnju na koju smo navikli, iako za produkciju i filharmonijsku biletarnicu ona uvek predstavlja poseban izazov. Za oba koncerta smo uveli i karte za stajanje koje mogu biti sjajno rešenje za one koji ne mogu da se zadrže u stolicama za vreme novogodišnjih koncerata i mogu slobodno da se njišu uz muziku.

Kakva je filharmonijska situacija “Na dobrom putu” – sezona je stigla do Moskve, a prvo muzičko putovanje u 2023. biće Budimpešta 13. januara uoči Nove godine po julijanskom kalendaru?

– Još puno koncertnih destinacija nam je ostalo do kraja sezone “Na dobrom putu”, u kojoj svaki koncert tematski obrađuje određenu svetsku metropolu. Januar pogotovo donosi posebna muzička profilisanja uz tri koncerta koja će uzastopno predvoditi šef-dirigent Gabrijel Felc. Tako će Budimpeštu predstaviti, između ostalih dela, Bartokova “Muzika za gudače, perkusije i čelestu”, za koju Felc smatra da je jedna od najtežih kompozicija u literaturi! Prag je u znaku monumentalne Malerove Sedme simfonije, a Varšava donosi domaću premijeru opsežne simfonije broj 3, Goreckog.

Kako publika reaguje na ova muzička gostovanja i istorijsko-geografske muzičke asocijacije i da li su valceri “predah” i za orkestar?

– Samo naizgled jer je izvođenje puno numera u nizu, katkad teže i od grandioznih simfonija kroz čiji se muzički tok prirodno plovi. Ovde se od muzičara očekuje radna temperatura na maksimumu, ali i lakoća, šarm i vrcavost da bi se iznele, ponekad, izuzetno teške i komplikovane kompozicije koje publika ne sme tako da doživi. Filharmoničari su u ovom načinu izraza izuzetno iskusni, veoma im je važna energija koju uspostave sa publikom koja se ludo provodi, dok oni to sebi mogu da priušte tek posle koncerta.

Kakva su iskustva BFI iz prvog dela sezona sa edukativnim programima za bebe i školarce i šta se planira sa njima u drugom delu sezone?

– Edukativni programi su filharmonijska tradicija i aktivnosti na koje smo izuzetno ponosni. Odgojili smo brojne generacije mladih koji su počeli da dolaze na večernje koncerte. Ove godine smo otišli korak dalje i uveli koncerte za tinejdžere od kojih kultura uglavnom “beži”. Pored toga što smo izveli muziku iz filmskih blokbastera i serija koje su za njih poznate, osmislili smo interaktivni pristup uz razgovor sa dirigentom koji je za njih bio veoma interesantan jer su imali osećaj da su na “ti” sa filharmonijskim orkestrom.

Koliko je mlada publika zainteresovana za otvorene probe – dve su održane tokom jeseni, a od 11. januara do 10. maja biće ih još četiri – šta se na tim probama događa i kakav program se bira?

– Ogromno je interesovanje za ove posete koje organizujemo preko predškolskih ustanova jer se svi termini popune već na početku sezone, a roditelji se takođe javljaju da samostalno dovedu svoju decu. Otvorene probe podrazumevaju da klinci sede u orkestru pored filharmoničara i upoznaju se kako sa njima tako i sa instrumentima, nakon čega prisustvuju početku probe dirigenta sa orkestrom. Ciljano biramo datume otvorenih programa usklađujući ih sa adekvatnim repertoarom, a glavna lekcija koju ih naučimo je da je orkestar tim koji uvek mora da vežba, da se usavršava i da gaji timski duh kako bi svi zvučali kao jedan.

Celogodišnja gala proslava

Kako teku pripreme za 100. sezonu?

– Pripreme su intenzivne jer Beogradska filharmonija puni 100 godina u junu 2023. Mi ćemo jubilarni rođendan i ulazak u svoj drugi vek postojanja proslavljati tokom cele sezone – od juna 2023. do juna 2024. godine. Pored toga što planiramo da svaki od 25 redovnih koncerata iz jubilarne sezone bude gala, imamo nameru da održimo puno nastupa na otvorenom, brojne aktivnosti koje nisu samo koncertne sa namerom da ponosno proslavimo svoju stogodišnju tradiciju, ali i da pokažemo energičan duh i nezaustavljivu težnju da konstantno proširujemo granice klasične muzike.

Kamen temeljac 2024. godine

Dokle je stigla izrada tehničke dokumentacije za novu zgradu BGF – postoje li konkretni rokovi i kakva će biti sudbina sadašnjeg sedišta Filharmonije u kojoj BGF radi već 55 godina?

– Predstavljanje idejnog rešenja za novu zgradu Beogradske filharmonije koje smo zajedno sa pobednicom konkursa i autorkom Amandom Levit, osnivačicom arhitektonskog studija AL_A iz Londona, upriličili povodom 99. rođendana Filharmonije, bilo je jedno od najznačajnih dešavanja u prošloj godini. Očekujemo da se nakon završetka rada na projektnoj dokumentaciji otpočne sa gradnjom koja planirana za 2024. godinu. Nadamo se da će taj kamen temeljac simbolično obeležiti novu filharmonijsku eru, u njenom drugom veku postojanja, uz večnu zahvalnost vizionaru i voljenom direktoru Ivanu Tasovcu.