Jeton Neziraj: Handkea su nagradile dve grupe nordijskih budala

– Ova pozorišna predstava se bavi bitnom i neophodnom dilemom vremena u kome živimo, a zapravo – univerzalnom. Iznoseći ovaj problem na scenu, imam osećaj odgovornosti – ali ne veće od odgovornosti za bilo koju drugu predstavu koju sam režirala, zato što verujem da umetnička odgovornost mora biti krajnja granica svakog umetničkog dela. U „Handke projektu“ pitanja koja postavljamo ne ostavljamo bez odgovora, jer bi to bilo licemerno. Jasno smo se pozicionirali protiv pisca koji je svojim radom i javnim istupanjem pregazio žrtve rata i bol nevinih ljudi, baš kao ljuti ratni kriminalac – kaže u izjavi za medije rediteljka Blerta Neziraj.

Ovo pozorišno ostvarenje okuplja međunarodni ansambl sa namerom da istraži ravnotežu između slobodnog govora, umetnosti i društvene odgovornosti pozorišta kroz prizmu kontroverznog nobelovca Petera Handkea.

– Kako kao umetnici možemo ostati posvećeni svojoj umetničkoj slobodi, a da istovremeno imamo svest o odgovornosti prema publici, ključno je pitanje koje u predstavi „Handke projekat“ pokušavamo da postavimo i razumemo – kaže u izjavi za Danas autor Jeton Neziraj.
Prema njegovom mišljenju, nad imenom Petera Handkea kao da neprestano stoji jedan džinovski znak pitanja koji je toliko neodvojiv od ovog pisca i intelektualca, kao, na primer, kuka Kapetana Kuke – koja mu je istovremeno i oružje i telo.

– Taj znak pitanja koji lebdi nad Handkeovim imenom je smrtonosno oružje. On nije onaj intrigantni, oslobađajući simbol ljudske nedoumice, naprotiv, on zarobljava i umetnika i ljude koji mu se dive – ukazuje Jeton Neziraj.

Naš sagovornik napominje da se projekat ne bavi Peterom Handkeom lično, već fenomenom koji on personifikuje i podseća na veliku književnu slavu i ugled koji Peter Handke ima.

– Ipak, dve nagrade ogromne svetske reputacije – najpre Ibzenova, a zatim i Nobelova, nekako su definisale „Handke problem“ kao veliki i značajan. Lično verujem da su dva žirija obe ove nagrade postupili kao dve grupe nordijskih budala. Oni su ga nagradili „kao pisca“, potpuno ignorišući celokupan fenomen koji predstavlja. A nas ne interesuje Handke kao pisac, već kao pojava i simbol, kao otelotvorenje vrhunca evropske hipokrizije, koji u ime neke lažne „slobode govora“ nagrađuje fašizam. Handke je zato pravi proizvod ovih naših ne tako slavnih vremena u kojima živimo, u epohi koja neće doneti ništa, osim patnje – misli Neziraj.

Reakcije publike posle premijere „Projekta Handke“ u Prištini bile su pozitivne, ali, kako sam autor kaže, očekivane.

– Zato se i veoma radujemo igranju u Beogradu, nestrpljivo ga čekamo, iako naravno znamo da naša predstava može uznemiriti jednu vrstu ljudi, koja će na nju, kao i obično, odgovoriti nacionalističkom mržnjom, ali i to je dobro, to je zdravo – i za njih i za srpsko društvo. Ja verujem u dijalog, posebno u pozorišni dijalog na ovako važne teme, mislim da je neophodan svima, pa i srpskom društvu i čitavoj Evropi. Jer, paradoksalno, ali Handkeove ideje su najviše štete nanele upravo Srbiji – ističe Jeton Neziraj.

Kosovska pozorišna kuća Ćendra Multimedija u saradnji sa Mitelfestom i pozorištima Teatro della Pergola iz Italije, Dortmund teatrom iz Nemačke, Narodnim pozorištem Sarajevo i međunarodnim pozorišnim festivalom MESS iz Bosne i Hercegovine i partnerima na ovom projektu, kao polaznu tačku ima spornu odluku Nobelovog komiteta da se nagrada za književnost dodeli Peteru Handkeu. Kroz priču o slavnom piscu koji je svojim knjigama i javnim istupanjima konstruisao neistinitu i opasnu pripovest o događajima i činjenicama vezanim za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, predstava postavlja pitanje gde se završava sloboda govora za umetnika, a gde počinje potreba da bude poltički svestan.

Predstava ukazuje i na to da „srpsko društvo treba da prođe proces dehandkeizacije“.

– Prateći i pišući elegije o srpskim kriminalcima i kreatorima genocida, umesto, na primer, da je pružao podršku i pomogao afirmaciju mnogih kritičkih intelektualca Srbije, Handke je svojim zapisima zapravo razarao šanse Srbije da se iskreno suočava sa svojom ratnom i kriminalnom prošlošću. On je usporio proces u srpskom društvu kojim bi moglo da se distancira od zločina učinjenih u njegovo ime. Time je, nažalost, samo doprineo da se Srbija još više demonizije – kaže u izjavi za Danas Jeton Neziraj.

U predstavi igraju Arben Bajraktaraj (FR), Ejla Bavćić (BiH), Adrian Morina (RKS), Klaus Martini (IT), Verona Koxha (RKS), Anja Drljević (MNE). Internacionalni ansambl izabrao je da u ovom delikatnom istorijskom trenutku, kada mnoge institucije u Evropi zahtevaju od ruskih umetnika da se jasno izjasne povodom Putinove politike, pokuša da odgovori na pitanje da li je moguće stvarati i promišljati umetnost nezavisno od društvenih i političkih okolnosti koje umetnika okružuju.