Jezička barijera nije bila prepreka

Ansambl Narodnog pozorišta iz Sofije prvi put u Zaječaru

Ostavite komentar


  1. Da su batinaši Kodže Miloša uspeli da se dokopaju Vuka Karadžić koji je pod mrklom noći bežao čamcem preko Save da bi ga dočekao Kopitar, taj miljenik Austrougarske Monarhije, Srbi i Bugari bi imali zajednčku veliku državu, narod sa istom verom, pismom i jezikom, dok Makedonci se nebi ni oformili od Srba i manje Bugara, dok Alnbanaca ne bi bilo na Kosmetu i u Makedoniji – Južnoj Srbiji. Ruska carevina uz našu pomoć bi uspela da otera Tursku sa Balkana i oslobodi centar pravoslavlja Konstantinopolj. To su znali u Vijeni i Pešti zato su našli bolesno ambicioznog čobanina Vuka da menja pismo i jezik svete Braće Kirila i Metodija. “Neznanje je jedini porok”. (Alber Kami).

    1. Krstaški ratovi po ideji Katoličke crkve, a za oslobođenje Isusovog groba i Jerusalima od muslimana, vođeni tokom dva veka, bili su glavni uzrok pada u petovekovno ropstvo, a time prekida civilizacijskog napretka balkanskih naroda pravoslavne vere. Kada je papa Urban II 1095. godine pozvao na Četvrti krstaški rat, bogataši su to prihvatili sa radošću, dok su niži slojevi društva, upravo oni za koje su se Jovan i Isus žrtvovali, umirali od gladi i bolesti. Tek 1291. godine, tokom sedmog pohoda na Bliski istok, krstaški ratnici su bili pobeđeni, kada su ih osmanlijski Turci izbacili iz poslednjeg uporišta, grada Akre. Za pravoslavne narode, prolazeći preko njihovih teritorija, krstaši su bili beskrupulozni pljačkaši, siledžije i ubice. Turski pobednici su odlučili da se osvete vatikanskim krstaškim osvajačima. A da bi muslimanski ratnici ostvarili svoj cilj, da osvoje Rim, Beč i druge centre naroda katoličke vere, trebalo je da pregaze nas pravoslavne vere.
      Upadom Azijata islamske vere na Balkan, čiju su silu u formiranju podstakli krstaški ratnici, sprečeno je stvaranje nacionalne države pravoslavnih Slovena, Srba, Bugara i Makedonaca, koji su imali istu veru, isti jezik – staroslovenski, isto pismo svete braće Kirila i Metodija iz Soluna. Ta bi se nacionalna država formirala pre Francuske (17. vek), a imala bi izlaz na šest mora, u kojoj bi Vlasi i Grci bili nacionalne manjine, dok Albanci ne bi uspeli da se nacionalno instaliraju i oforme na Balkanu. Posledice navedenog traju i danas, preciznije, one su večno učinjeno zlo.

    2. Evo šta misli pisac i mislilac Svetislav Basara o Vukovoj reformi jezika i pisma:“Ljudi koji su spremni da olako reformišu jezik i pismo, dakle samu suštinu nacioanalnog bića, ono što objedinjuje duhovno i empirisko, kasnije su u stanju da reformišau sve i da sve ralativizuju…“ Vukova reforma ozvaničena je 1847. a samo deset gonina kasnije isto Solunac, Rajko Žinzifov, kao braća Kirilo i Metodije, na školovanju u Moskvi 1856 počinje da radi na stvaraju pisma i jezika tj, nove nacije na teritoriji gde je nekada bila Srpska carevina, u Makedoniji, a gde ostadoše 44 manastira i crkava, od kojih 22. neposredno do sedišta Carevine u Skopskoj Crnoj Gori, gde Srbi odavno nestuju, i sada brže od Srba u Srbiji.
      Srbi sa Kosmeta koji bi naučili Vukov jezik i pravopis na škovanju van Pokraine nisu se vraćali. Dok su se Albaanci po pravilu svi vraćali u rodni kraj.
      Život, Gospodo, Život je za narod, bilo koji, bilo pored koga! Politika je za političare. A evo šta je napisao pisac nobelovac, Marijo Vargas Ljosa, a bio je i kandidat za predsednika Perua: „Politika nije za čistunce, ona je za ljudsko biće u najgorem smislu reči.“

Ostavite komentar


Kultura

Naslovna strana

23. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.